Dr Vlade Veličković o pravilima vezanim za ishranu i aktivnost kojih bi trebalo da se pridržavaju kako bi smanjili komplikacije
Od kada su u većini domova zdravlja u Srbiji ukinuta savetovališta za dijabetes, oko 630.000 obolelih teže se bore sa bolešću. Jer, saveti i informacije o šećernoj bolesti, naročito oni praktični – kako da se živi sa dijabetesom, nisu lako dostupni.
Odgovore na mnoga pitanja i dileme, pacijenti sad mogu da nađu u knjizi „Praktična dijabetologija“ dr Vlada Veličkovića.
Kroz praktičan vodič, dr Veličković upućuje pacijente kako pravilno da doziraju i daju insulin, kako da se hrane, održavaju higijenu, kojim sportom i koliko da se bave. Veliko poglavlje knjige čini ishrana dijabetičara, jer kad se otkrije šećerna bolest, prvo pitanje koje pacijenti postavljaju je: Šta smem da jedem?
– Način ishrane ne traži spartanska odricanja, glad ni stroge režime u ishrani koji će da iscrpljuju organizam – kaže dr Veličković u intervjuu za „Novosti“.
Kako treba da se hrane oboleli od dijabetesa?
– Ne postoji kuhinja za dijabetičare, već je nužna samo preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti. Organizam treba da bude snabdeven optimalnim unosom svih hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode. Dijabetičari treba da jedu češće – pet do šest pravilno raspoređenih obroka. Nesumnjivo veliki značaj u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetna vlakna jer značajno pomažu u regulaciji šećerne bolesti.
Iz kojih namirnica se najbolje dobijaju dijetna vlakna i zašto su toliko važna u ishrani osoba sa dijabetesom?
– Vezivanjem vode, dijetna vlakna bubre stvarajući zaštitnu mrežu koja smanjuje upijanje masti, belančevina i šećera iz creva. Tako se snižava nivo šećera u krvi, odnosno nema velikih skokova šećera posle obroka. Dijabetičari treba da jedu raženi i crni hleb i proju, kao i peciva od integralnog brašna, a da izbegavaju beli hleb i belo brašno. Zatim, da jedu voće sa korom, jer, recimo, neoljuštena jabuka ima dva i po puta više dijetnih vlakana od oljuštene. Mnogi ne znaju ni da u korenu kupusa ima više dijetnih vlakana nego u listu, a osim boranije i graška, pacijenti mogu povremeno da jedu čorbast, ne mnogo gust, beli pasulj uz nemasno meso i bez jake zaprške.
Starije osobe sa dijabetesom često pate od poremećaja pražnjenja creva. Kako da reše taj problem?
– Mogu, na primer, jednu užinu da zamene obrokom od ovsenih pahuljica i kiselog mleka. Takođe, pomaže i kompot od jabuka, suvih šljiva i smokava, a zatvor se sprečava i ako se jednom sedmično jede kačamak. Povremeno, u jelovnik mogu da ubace i kuvani mladi kukuruz ili kuvanu pšenicu.
MERE BEZ UBODA
Koliko su pouzdani aparati koji mere šećer iz kože, bez uboda?
– Glukovoč aparati su veoma pouzdani, iako ne mere šećer iz krvi, i ne zahtevaju ubod. Veoma su komforni, nose se na ruci i mere šećer automatski na svakih dvadeset minuta. Ovaj aparat ima samo jednu manu, veoma je skup i trenutno nije za masovnu upotrebu.
Smeju li osobe sa dijabetesom da jedu med?
– Smeju, ali oprezno. Med remeti dobru regulaciju šećera u krvi, pa ga treba uzimati samo ako je šećerna bolest dobro regulisana. Najbolje je uzimati svetlije medove kao što je bagremov, jer sadrže više fruktoze od glukoze, pa imaju manji glikemijski indeks od drugih vrsta meda.
A, šta je sa jajima i mesom?
– Sedmično mogu da pojedu dva kokošija jajeta, kuvana, poširana, u čorbama, musakama, pitama. Kajgana može, ali ako odstrane jedno žumance, dok su pržena dozvoljena ako se ukloni masnoća. To važi i za meso, a preporučuju se goveđe, teleće, jagnjeće i meso od peradi. Sa piletine treba odstraniti kožicu i masnoće. Najmanje dva puta sedmično dijabetičari treba da jedu ribu, najbolje oslić i skušu jer imaju malo masnoća, a preporučuje se i rečni šaran, do kilograma, jer je posniji od krupnijih primeraka.
Koje napitke mogu da piju?
– Limunadu, paradajz sok, sok od pomorandže ili grejpfruta. Kisela voda je možda najprikladnije piće, a dozvoljeni su i kafa, čaj ili kakao bez dodatka šećera.
Koje fizičke aktivnosti su najpogodnije?
– Aerobne vežbe su odlične za osobe sa dijabetesom jer zapošljavaju veće grupe mišića, ali ubrzavaju puls i disanje. To su šetnja, lagano trčanje, vožnja bicikla, plivanje. Za početak treba vežbati tri puta sedmično po pola sata. Za vreme treninga treba povremeno piti gutljaj do dva vode, i obavezno nositi torbicu sa sokom, čokoladom ili šećerom. Po mogućstvu poneti i aparat za merenje šećera jer intenzivna fizička aktivnost može da izazove hipoglikemiju, odnosno pad šećera.
ZUBI BRŽE PROPADAJU
Mogu li se sprečiti problemi sa zubima, koji su česti kod psoba sa dijabetesom?
– Upalne promene na mekim tkivima su česte kod obolelih od šećerne bolesti, i zbog toga rane teže zarastaju, što može da bude problematično kod hirurških intervencija i vađenja zuba. Međutim, ako je dijabetes dobro regulisan ovakve intervencije obično prolaze bez problema. Zato je važno dobro održavati higijenu usta i zuba.
Kako treba da reaguju kad im padne šećer?
– Hipoglikemije se češće dešavaju pacijentima obolelim od dijabetesa tipa 1, ali mogu da se jave i kod starijih osoba koje su na terapiji tabletama. Ako šećer padne do 3,8 srce počinje da lupa, zenice se šire, koža je bleda, počinje znojenje i podrhtavanje mišića. Tada treba odmah prekinuti fizički rad i uzeti parče čokolade, voćni sok ili čašu vode zaslađenu sa dve do tri kašičice šećera ili meda. Nakon toga pojesti sendvič sa jogurtom ili šoljom mleka.
Da li su zaslađivači potpuno bezbedni za osobe sa dijabetesom?
– Odlike prirodnih zaslađivača, „fruktoze“ i „manitola“, su da sporije dižu šećer. Oni imaju energetsku vrednost kao beli šećer pa ih treba uzimati ograničeno, 30 do 40 grama dnevno, u više obroka. Uslov za korišćenje fruktoze je dobro regulisana bolest, dok oni koji su gojazni ili imaju loše kontrolisan šećer treba da uzimaju veštačke zaslađivače.
Dijabetsko stopalo je česta posledica bolesti. Može li da se spreči?
– Dobra kontrola šećerne bolesti je svakako glavni faktor koji će da spreči pojavu dijabetskog stopala. Važno je da se prestane sa pušenjem i da se redovno pregledaju stopala. Stopala treba čuvati od povreda, obavezno nositi čarape i leti. Žene bi trebalo da nose najlon čarape sa silikonskim vrhovima. Ako se zimi desi da noge promrznu ne treba ih naglo zagrevati. Dok su stopala još zdrava treba raditi vežbe za jačanje mišića i poboljšanje prokrvljenosti.