Piše: Ninoslav Rašković
Da mi je neko pričao pre deset godina da će u zemlji Srbiji maratonsku trku organizovati osobe sa dijabetesom u najblažu ruku bih mu rekao da se šali. Maraton-ta čudnovata dužina od koje mnogi stvaraju nešto nedodirljivo nije bila rezervisana za sve one koji nisu vrhunskog zdravlja. A eto ovog 11. novembra na njoj su dijabetes pobedila četvorica slatkiša i pokazala da nedodirljivo ne postoji. Jer granice su u našim glavama, to već svi dobro znamo.
Ideja za ovu trku nam je pala puno ranije i nekako su se ove godine poklopile kockice da se isti po prvi put i održi. Novembar je izabran jer je to mesec posvećen dijabetesu a 14. novembar svetski dan borbe protiv dijabetesa. U ovom mesecu nema maratona u bivšoj Jugi a nema velike gužve na Adi što ispunjava većinu uslova za održavanje maratonske trke. Jeste da su se ovaj vikend poklopile tri trke-Partizanov kros u subotu, Savski polumaraton i Plavi Krug maraton. Mnogi su zamerali što se to baš tako desilo ali ljudi to su tri različite discipline i svako će doći da trči onu za koju je spreman. Vrlo jednostavno, svako bira ono što voli i tu nema nekakve ljutnje.
Ovaj put glavni organizator nisam bio ja već Beogradsko udruženje za borbu protiv dijabetesaPlavi Krug čiji sam ja član. Udruženje je ove godine organizovalo turnire u basketu, tenisu, malom fudbalu sa ciljem da podigne opštu svest javnosti kada je dijabetes i fizička aktivnost u pitanju ali i da prikupi novac potreban za plaćanje prostorija u kojima se udruženje nalazi.
Na startu maratona više od 50 maratonaca, vidno raspoloženih za ovaj događaj koji je od starta odisao pozitivnom atmosferom, mnogo poznatih ljudi ali i na moje veliko iznenađenje mnogo onih koji žele da istrče maratonsku distancu po prvi put. Hvala im na ukazanom poverenju!
S obzirom da je dužina kruga oko Ade nekih 7700m trčalo se pet i po krugova a sami start je bio kod kafea Sunset. Do tamo smo odveženi vozićem koji je bio pravo iznenađenje za sve maratonce-siguran sam da ih niko nikad nije prevezao do starta na ovaj način 🙂
Vetar je tog jutra bio izuzetno jak ali na sreću svih nas već posle prvog kruga je počeo da se stišava tako da bi se moglo slobodno reći da je vreme za trčanje bilo odlično što se vidi i po mnogim ličnim rekordima koji su postignuti.
Na stazi standardna vesela ekipa koja se već dobro poznaje i uživa da trči. Nije isto kada trčiš velike maratone sa nepoznatima i kada trčiš u društvu veselih prijatelja.
Ja sam u sami maraton ušao premoren i za mene je uspeh bio završiti ga, toliko obaveza u zadnjih nedelju dana, nervoze, nespavanja a sve sa ciljem da čitav događaj bude na jednom normalnom nivou. I mislim da smo uspeli, bilo je sitnih propusta ali nećete nam zameriti, niko od aktivista Plavog Kruga nije učestvovao na ovakvom događaju i dali su sve od sebe da vam bude lepo.
Naravno bez njega čitav događaj ne bi bio tako veseo Aleksandar Opačić-Dr Coa 🙂
Pored maratonske trke održana je i trka podrške na kojoj je učešće bilo slobodno i za nju se nije trebalo prijavljivati. Hvala svim prijateljima koji su se odazvali i ovim simboličnim krugom trčanja podržali sve nas. Nama to puno znači!
Tu je bila i porodica Mišić da nas podrži i skoro dva kruga su trčali sa nama!
I aktivisti Crvenog krsta koji su se brinuli za naše zdravlje
Mi smo zadovoljni kako je sve isplao na kraju a nadam se da ste i vi! Dali smo sve od sebe, bilo je propusta ali obećajemo da se sledeće godine neće ponoviti!
Svi oni koji su se pojavili na startu bilo da su trčali, volontirali, navijali su pobednici. Video sam suze u očima onih koji su odustali ali neka ih to ne razočarava i neka nastave trčati jer trče zbog svog zdravlja a ne zbog rezultata i medalja…
Rezultate maratona možete pogledati na sledećoj stranici. (nisu još finalno gotovi, biće za koji dan)
[pobedidijabetes.rs, 14.11.2012.]