Losos "mamac" i za Oksford

Marijana Todorčević (33) član elitne grupe svetskih genetičara koji rade na Oksfordu koji pokušavaju da odgonetknu kako i zašto nastaje dijabetes

 Marijana Todorčević

Valjevka Marijana Todorčević (33) u grupi je najvećih svetskih genetičara koji na čuvenom Oksfordu pokušavaju da odgonetnu kako i zašto nastaje dijabetes, jedna od najčešćih bolesti savremenog doba! Prethodno, Marijana je tokom istraživanja u Norveškoj utvrdila da su problemi metabolizma masti i gojaznost, isti kod lososa i ljudi i to joj je bila ulaznica za Oksford.

Kad je u Norveškoj doktorirala i u Insitutu "Nofima" počela da istražuje ishranu lososa, poveren joj je novi projekat, zbog kog je morala da ode u dve različite svetske laboratorije. Odabrala je laboratoriju u Barseloni koja takođe izučava gojaznost i endokrinologiju riba, kao i u Oksfordu gde ista ispitivanja obavljaju kod ljudi.

– Norvežanima je losos, uz naftu, glavna privredna grana i veoma mnogo novca ulažu u njegov kvalitet, naročito da se izbegne gojaznost zbog neodgovarajuće ishrane u ribnjacima – kaže Marijana. – U laboratoriji na Oksfordu utvrdila sam da se masne naslage isto ponašaju kod ljudi i riba. Štaviše, da ribe, kao i ljudi, upravo zbog loše ishrane pate od gojaznosti i kardiovaskularnih oboljelja!

Laboratorija na Oksfordu, kaže, sarađuje sa velikom grupom obolelih od dijabetesa, različitih uzrasta, kojima redovno prate nivo šećera, holesterola, triglicerida u krvi, uzimaju im uzorke masnog tkiva sa tela. Takva baza podataka služi za ispitivanje dijabetesa.

– Posle samo tri nedelje rada u Oksfordu, jedan profesor mi je predložio da se pridružim njegovom naučnom timu koji ispituje ulogu novootkrivenog transkripcionog faktora kod zdravih ljudi, ali i dijabetičara – kaže Marijana. – Kod većine ljudi koji imaju dijabetes tip dva, utvrđene su izuzetno visoke vrednosti takozvanog transkripcionog faktora, koji, otkrili smo, reguliše ponašanje desetak gena odgovornih za metabolizam triglicerida, holesterola i masti.

Naučnici, ističe naša sagovornica, pokušavaju da uticajem na visinu vrednosti transkripcionog faktora utvrde njegov uticaj na razvoj gojaznosti i dijabetesa. Pogotovo, jer su funkcije tog faktora u ljudskom organizmu i dalje velika enigma.

– Moj zadatak je da na uzorcima masnog tkiva uzetih od zdravih ali i ljudi koji imaju dijabetes isključim dejstvo transkripcionog faktora, da bi se videlo ponašanje masnih ćelija i šta će se desiti sa tih desetak gena koji su ključni za metabolizam masti – kaže Marijana. Zasada mislimo da je ovaj transkripcioni faktor glavni prekidač koji kontroliše procese i promene u ponašanju potkožnog masnog tkiva do poremećaja u mišićima i jetri koje doprinose razvoju dijabetesa. Trudimo se da ove procese shvatimo, kako bi se poboljšao tretman ljudi obolelih od dijabetesa.

U komisiji, za prijem na rad u Oksfordu, ispitivala su je, kaže, tri najveća stručnjaka iz te naučne oblasti. Interesovalo ih je, prvenstveno, može li neko ko istražuje metabolizam riba da se bavi ispitivanjem na ljudima.

– Članovi komisije bili su, jednostavno, fascinirani mojim istraživanjima u Norveškoj – kaže Marijana. – Ni sanjala nisam da će mi losos biti ulaznica na Oksford, san velikog broja naučnika.

STIPENDIJA
Kao apsolvent stočarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, pre deceniju, dobila sam stipendiju Vlade Norveške – kaže Marijana. – Završila sam u Norveškoj master studije iz tehnologije stočne hrane, te doktorirala na temu razvoj i funkcija masnog tkiva kod lososa i sedam godina bavim se tim istraživanjem. Sada, na Oksfordu sam naučnik – istraživač.

[novosti.rs, 07.04.2013.]