Rekonstrukcijom starog bubrega koji su iskoristili kao neku vrstu kalupa, lekari Opšte bolnice „Masačusets“ uspeli su da, u laboratorijskim uslovima, stvore jedan od najkomplikovanijih organa. Iako još uvek nisu ni blizu efikasni kao prirodni, procenjuje se da bi za pet godina ova tehnologija mogla da počne da se primenjuje na pacijentima.
Američki naučnici objavili su da su prvi put u laboratoriji napravili veštački bubreg, da su ga uspešno presadili na životinjama i da je počeo da proizvodi urin.
Slične tehnike stvaranja jednostavnih veštačkih delova tela već se koriste na pacijentima. Bubreg je, međutim, dosad prvi od najkomplikovanijih organa koji su naučnici uspeli da naprave u laboratorijskim uslovima.
U studiji, objavljenoj u časopisu Nature Medicine, ističe se da veštački bubrezi nisu tako efikasni kao prirodni, ali istraživači regenerativne medicine veruju da to područje ima ogroman potencijal.
Bubrezi filtriraju krv kako bi iz nje uklonili otpadne materije i višak vode. To su i najtraženiji organi za presađivanje, sa dugim listama čekanja.
U ovoj tehnici, naučnici koriste stari bubreg koji očiste od svih starih ćelija kako bi dobili kalup sličan saću košnice. Potom se bubreg rekonstruiše ćelijama uzetih od pacijenta.
Ova tehnika imala bi dve značajne prednosti nad aktuelnim vidom presađivanja bubrega. Naime, tkivo bi odgovaralo pacijentu koji više ne bi morao da ceo život pije lekove za potiskivanje imunog sistema radi sprečavanja odbacivanje presađenog organa.
Time bi se, ujedno, znatno povećao broj organa dostupnih za transplantaciju. Većina organa u ponudi biva odbačena, ali bi se oni mogli iskoristiti kao osnov za stvaranje novih.
Dovoljno i 10 do 15 odsto funkcionalnosti
Kako prenosi Bi-Bi-Si, ovi veštački bubrezi su delo istraživača Opšte bolnice Masačusetsa (MGH).
Naučnici su iz pacova izvadili bubreg i s njega „isprali" sve stare ćelije. Dobili su mrežu proteina, svojevrstan kalup koji oblikom nalikuje bubregu i sadrži mrežu krvnih sudova i drenažnih cevčica.
Potom su ubrizgane nove ćelije koje su se vezale za kalup, te je na taj način bubreg rekonstruisan.
Laboratorijska testiranja pokazala su da je u poređenju sa prirodnim, veštački bubreg u stanju da proizvodi 23 odsto urina.
Nakon presađivanja pacovima, proizvodnja urina pala je na svega pet odsto.
Vođa istraživanja dr Harald Ot objasnio je, međutim, da bi vraćanje čak i delića prirodne funkcije bubrega moglo da bude dovoljno.
„Rad bubrega od 10 do 15 odsto vas već čini nezavisnim od hemodijalize", naveo je u izjavi za Bi-Bi-Si.
„Mislim da bi potencijalni klinički učinak uspešnog tretmana bio ogroman", istakao je Ot, podsetivši da samo u SAD trenutno na presađivanje bubrega čeka 100.000 bolesnika, a da se godišnje obavi svega 18.000 transplantacija.
Primena za pet godina
Profesor Martin Birčal sa Univerzitetskog koledža „London", je, gostujući u Bi-Bi-Sijevoj radijskoj emisiji Džastina Veba, objasnio da bi ova tehnologija mogla da se primeni na pacijentima za oko pet godina.
[rts.rs, 15.04.2013.]