Četvorica planinara iz Vladičinog Hana i Predejana tokom ekspedicije "Alpi 2013" osvojili su šest vrhova, a na najviši od njih Mon Blan (4.810 m), uz opremu tešku dvadesetak kilograma, izneli su i lubenicu.
Iako živi sa dijabetesom tip 1 već 25 godina, Bratislavu Jankoviću iz Predejana to nije prepreka da osvaja svetske vrhove!
Osim njega, "pali" su Triglav (2.864 metara nadmorske visine) u Sloveniji, Grosglokner (3.798 m) u Austriji, Brajthorn (4.124 m) i Kator (4.228 m) u Švajcarskoj, Gran Paradizo (4.061 m) u Italiji.
Da bi sve ovo uspeli, Nemanja Milosavljević (29), Milan Milosavljević (29) iz Vladičinog Hana i Bratislav Janković (27) i Zoran Pavlović (35) iz Predejana vozili su 4.000 kilometara, a isplaninarili visinsku razliku od 9.000 metara što je više od nadmorske visine Mont Everesta.
Pod zastavom Srbije i Planinarsko-speleološkog društva "Dvig" iz Vladičinog Hana, na Mon Blan su krenuli iz Šamonija preko La Fajeta zupčastim vozom sve do visine od 2.300 m, a odatle su pešice prešli još oko 1.500 metara visinske razlike do prve stanice, planinarskog doma De Gute na 3.850 metara nadmorske visine.
– Usput smo prešli "kuloar smrti", to je padina poznata po kotrljajućem kamenju koje učestalo pada po planinarima – priča Nemanja, diplomirani teolog koji je, osim planinarenjem, bavi i speleologijom, ronjenjem i paraglajdingom, a član je i Gorske službe spasavanja.
Zatim su se peli oko 7 sati, odmorili, kratko odspavali i na završni uspon krenuli oko 2 sata posle ponoći.
– Imao sam problema sa disanjem, Bratislav i Milan sa blagom glavoboljom, a svi sa oteklinama lica i prstiju koje su uobičajene na ovakvim visinama. A i kamere su nam zbog hladnoće otkazivale na velikim visinama – priča Nemanja.
Nakon 1.000 metara visinske razlike prešli su "monblanski nož" i u 5:40 bili na vrhu gde je bilo -7 stepeni. Usledila je euforija.
– Zoran, vodič naše ekspedicije, na vrh je izneo lubenicu, što je jedinstven gest do sada, a ja ikonu svetog Nikole, svoje krsne slave. Bili smo euforični jer smo uspešno okončali ekspediciju i potvrdili da nije bilo razloga za sumnju u to, jer su mnogi osporavali mogućnost našeg uspeha – izričit je Nemanja.
Naporan je bio i put ka podnožju kada je trebalo spustiti se 2.500 m nazad do voza. Međutim, iako je najviši u zapadnoj Evropi, Mon Blan nije bio najteži za penjanje. Četiri momka mnogo su se više namučili osvajajući Grosglokner gde je na poslednjih 100 m uspona neophodno alpinističko penjanje po ledenim stenama.
Iako su lokalne institucije planinarima obećavale pomoć u organizaciji ove ekspedicije, otkazale su je, kako kažu planinari, u poslednji čas, tako da su sve moraii sa finansiraju sami.
I pored toga, već imaju planove za sledeću godinu. Cilj im je da tada osvoje Atlas u Maroku, Ararat u Turskoj ili Elbrus na Kavkazu u Rusiji.
[juznevesti.com, 18.07.2013.]