Docent dr Radomir Naumović o razlozima zbog kojih raste broj nefroloških pacijenata: Kardiovaskularna oboljenja i dijabetes su vodeći uzroci nastanka bubrežnih bolesti
Hronične bubrežne bolesti, koje idu u korak sa dijabetesom i hipertenzijom, poprimaju epidemijske razmere. Ali, u Srbiji, u kojoj su kardiovaskularne i šećerna bolest najrasprostranjenije, ne postoji registar pacijenata koji pate od bolesti bubrega!
Jedini podatak kojim raspolaže zvanična statistika je da u našoj zemlji ima 5.275 bolesnika koji se leče nekom od metoda zamene funkcije bubrega: na hemodijalizi se nalazi 4.119, na periotoneumskoj dijalizi ih je 414, a presađen bubreg ima samo 738 pacijenata.
Loš podatak je što smo u samom vrhu evropskih zemalja po broju novootkrivenih pacijenata (143 bolesnika na milion stanovnika) koji se leče nekom od ovih metoda, što upućuje na to da je broj onih kojima bubrezi lagano otkazuju, i čija je bolest još u početnim fazama, znatno veći. Hronične bolesti bubrega, naime, prolaze kroz pet stadijuma, a peti i poslednji podrazumeva dijalizu ili transplantaciju.
Alarmantno je da se bolesnici prvi put nefrologu javljaju upravo u terminalnoj, završnoj fazi bolesti, kada se nakon prvog pregleda šalju pravo na – dijalizu.
Na ovo u intervjuu za „Novosti“ upozorava docent dr Radomir Naumović, internista-nefrolog, direktor Klinike za nefrologiju u Kliničkom centru Srbije.
– Hronične bolesti bubrega su progresivne i neverzibilne, odnosno kada nastanu više se ne mogu izlečiti. Terapijom se ova bolest može samo usporiti da ne bi progredirala, a progresija neminovno vodi potpunom otkazivanju svih bubrežnih funkcija. Da bi se to sprečilo neophodno je da se na vreme otkriju i adekvatno leče bolesti koje su najčešći uzrok hronične bolesti bubrega, a to su šećerna bolest i hipertenzija.
* Šta se dešava sa bubrezima kod pacijenta koji godinama pati od hipertenzije?
– Osnovni patomorfološki supstrat je promena na malim krvnim sudovima bubrega. Oni su neophodni da dovedu krv do bubrega koju će prečistiti, napraviti mokraću i vratiti čistu krv u organizam. A, kada se krvni sud promeni, ishranjivanje bubrega je nedovoljno, pa nefroni, osnovne funkcionalne jedinice bubrega propadaju. Kada jedan broj nefrona oslabi, ostali, zdravi nefroni preuzimaju njihovu funkciju, pa usled pojačanog rada i oni počinju da propadaju. Nije međutim, samo hipertenzija glavni krivac za propadanje bubrega već i druge srčane bolesti mogu dovesti do oštećenja bubrega.
* Koji su još mogući uzroci propadanja bubrega?
– To mogu biti nasledne bubrežne bolesti, primarne bolesti bubrega poput glomerulonefritisa i pijelonefritisa, ali i sistemske bolesti kao što su sistemski lupus eritematodes, vaskulitis i druge. Takođe, teški bolesnici u jedinicama intenzivne nege često obolevaju od hronične bolesti bubrega, jer se nalaze pod udarom toksičnih dejstava radiokontrasnih sredstava i lekova. Većina tih bolesti je akutna, ali, često, oboljenje poprima hroničan oblik.
* Šta je razlog kasnom odlasku kod nefrologa?
– Većina pacijenata koji imaju povišen krvni pritisak ili šećer, godinama ne proveravaju stanje bubrega, dok oni lagano propadaju. Međutim, situacija se poslednjih godina malo popravila, i sada lekari u domovima zdravlja počinju da upućuju ovakve bolesnike na proveru bubrežne funkcije nefrologu na vreme.
* Kojom se analizom otkriva da su bubrezi počeli da obolevaju?
– Najjeftinija i najlakša metoda je pregled urina. Ovaj test može da otkrije da li u mokraći ima belančevina ili ćelijskih elemenata u sedimentu što može ukazati da je eventualno nastala bolest bubrega, nakon čega bolesnika obavezno treba uputiti nefrologu kako bi se u najranijim fazama nastanka bolesti bubrega moglo najadekvatnije da interveniše.
* Koliko često zdrava osoba treba da proverava stanje bubrega?
– Jednom u šest meseci, eventualno na godinu dana, dovoljno je da se uradi pregled urina odnosno osnovne biohemijske analize. Uz to je poželjno uraditi i krvnu sliku. Jer, anemija je veoma čest pratilac bolesti bubrega, a malokrvnost može da uzrokuje nove, pre svega kardiovaskularne bolesti.
* Koji simptomi ukazuju na bolest?
– Problem većine bolesti bubrega je što su one podmukle, i kad se ispolje prvi simptomi praktično nemamo načina da pomognemo tim ljudima. Postoji čitava grupa bubrežnih bolesti, takozvani glomerulonefritisi, koji u većini slučajeva daju otoke potkolenica i očnih kapaka kao prve simptome, tako da mi te pacijente, uslovno rečeno hvatamo u početnim stadijumima, kada je bubrežna funkcija još očuvana.
* Kako se bolest leči kada se otkrije na vreme?
– Ako je u osnovi hipertenzija, važno je kontrolisati krvni pritisak, odnosno držati ga u granicama normale. Pritisak ne sme da bude veći od 130 sa 80, a kod dijabetičara se preporučuju i niže vrednosti. Ako postoji imunološka bolest, važno je uraditi biopsiju bubrega, jer je to zlatni standard u postavljanju najpreciznije dijagnoze, prognoze i lečenja. Kod ovih bolesnika se koriste imunosupresivni lekovi, što podrazumeva i primenu vrlo jakih i agresivnih citotoksični lekovi. Ako je posredi infekcija lečićemo je antibioticima, a ako su lekovi, posebno nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uzrokovali bolest bubrega, treba ih isključiti iz upotrebe, uz sve mere simptomatske terapije.
* Kada je vreme za dijalizu?
– Prema aktuelnim stavovima kada jačina glomerulske filtracije padne ispod 15 mililitara u minuti, treba započeti sa lečenjem metodama zamene funkcije bubrega. Dijabetičari treba i ranije da otpočnu lečenje. Rano započinjanje lečenja dijalizama je veoma važno jer se tako preveniraju komplikacije koje prate hroničnu bolest bubrega.
* Koje su to komplikacije?
– Osim anemije, to je i koštana bolest, promene na kardiovaskularnom sistemu i centralnom i gastrointestinalnom sistemu. U suštini, nema sistema organa koji nije zahvaćen uticajem toksina koje bubreg, zbog svoje slabosti ne može da eliminiše. I nedostatak određenih vitamina, kao što je recimo vitamin D, koji organizam ne može da sintetiše zbog bolesti bubrega, dolazi do čitavog niza propratnih oboljenja.
* Da li je transplantacija najbolje rešenje?
– Presađivanje bubrega je neosporno najbolji, ali i najjeftiniji način lečenja, jer pruža najveći stepen rehabilitacije bolesnika. Kvalitet života nakon presađenog bubrega je neuporediv. Problem je što ti bolesnici moraju da budu pod imunosupresivnim lekovima, a oni su toksični, pa mogu da nastanu komplikacije. Upravo umeće lekara se svodi na stalnom održavanju ravnoteže između povoljnog imunosupresivnog efekta koji će da spreči odbacivanje organa i štetnih efekata koji ovi lekovi prave.
* Kako kod nas može da se reši manjak donora?
– Nije rešenje samo potpisivanje donorskih kartica. Ja se zalažem za promenu dela zakona gde će se jasno reći da treba da zastupamo model pretpostavljene saglasnosti. Po tom zakonu, punoletna osoba bi, pri promeni pasoša ili lične karte, imala obavezu da se izjasni da li želi da bude davalac organa. Na taj način bismo imali jasno definisanu grupu ljudi koji su spremni da daju svoje organe.
I SKENER OŠTEĆUJE
Da li dugotrajno uzimanje lekova može da ošteti bubrege?
– Postoji bolest koja se zove analgezična nefropatija i posledica je prekomernog uzimanja analgetika, obično mešavine ovih lekova. Toksične materije se talože u bubrezima i dovode do oštećenja. I pacijenti kojima su potrebna česta radiološka snimanja su pod rizikom, jer je kontrast koji se ubrizgava pri snimanju nefrotoksičan. Nekad je dovoljno samo jedno snimanje da dođe do oštećenja bubrega.
LEČENJE KOD KUĆE
Kakva je to peritoneumska dijaliza?
– To je jeftiniji modalitet lečenja od hemodijalize.
Jer, bolesnici koriste svoju trbušnu maramicu kao membranu preko koje se prečišćava krv od svih štetnih materija. Neophodno je hirurški implantirati cevčicu preko koje se u trbušnu duplju ubacuje određena tečnost, pa se tako pročišćava krv bolesnika kome su otkazali bubrezi. Prednost ove metode je što pacijent može da je izvodi sam, bez lekara i medicinskog tehničara, kod kuće.
[novosti,rs, 18.09.2013.]