Piše: Teodora Pučko
Na četvrtom po redu kampu mladih održanom u Termama Jezerčica u Hrvatskoj, ove godine su se okupila 24 predstavnika iz 22 zemlje. Među njima je bila i Srbija, a njen predstavnik je bila moja malenkost.
Kamp se održao u periodu od 7. do 13. jula 2014. godine a teme kampa su bile razmena iskustava u lečenju dijabetesa i akcijama vezanim za podizanje svesti o dijabetesu. Ovo sedmodnevno iskustvo je bilo dosta korisno za sve nas na kampu, posebno iz razloga što smo mogli da naučimo dosta od drugih tj. gledajući iz njihove perspektive.
U sedam dana imali smo prilike da učimo o tome šta je IDF (International Diabetes Federation) i koji su njihovi ciljevi, o tome šta nas čeka u budućnosti u lečenju dijabetesa, o usklađivanju hrane, unosa insulina i upražnjavanja sporta. Na nekim radionicama smo učili i kako da vodimo svoje udruženje, kako da ga ojačamo i na koji način da sprovedemo određene akcije, kako da propagiramo i vodimo kampanje koje će privući pažnju kako osobama sa dijabetesom, tako i onima koji nemaju dijabetes i da utičemo na to da menjamo dijabetes nabolje. Naučili smo o i tome kako i koliko društvene mreže utiču na to da li su neke akcije uspešne ili ne, kako da upravljamo finansijama i nađemo sponzore za svoje kampanje.
Saznala sam dosta zanimljivih činjenica o tome kako se tretira dijabetes u drugim zemljama, o suzbijanju diskriminacije i o tome kako možemo postati i sami deo velike IDF kampanje i dati makar mali ali značajan doprinos. Čula sam iskustva osoba koje su IDF mladi lideri o tome kako su postali deo tog tima. Upoznala sam čak i čoveka kome dijabetes ne predstavlja nikakvu granicu i kome su svi snovi ostvarljivi. On se popeo na vrh Mont Everesta visok oko 8 800 metara, postao pilot i čak član NASA-e! Njegovo ime je Jošu i on je iz Španije. Imali smo dosta aktivnosti vezanih za sport, šetnje prelepim krajolikom Zagorja i obilazak Zagreba koji je grad koji poseduje konstantnu prazničnu atmosferu. Svakog dana, po pet predstavnika je predstavljalo udruženje svoje države i njegove aktivnosti. Među njima sam bila i ja, i ne bi bilo zanimljivo da nisam prikazala makar deo svoje kulture, tako da je na završnici kampa dvadeset pet nacija napravilo savršeno plavo srpsko kolo!
Upoznala sam puno divnih, ambicioznih i kreativnih ljudi koji žele da sarađuju i koji su pre svega spremni nešto da promene u dijabetesu, što je najbitnije i što je bilo i glavna tema našeg kampa,kao što i jeste pokretni motor i zapravo razlog postojanja tih udruženja.
Svakako, ovo je bilo jedno predivno i nezamenljivo iskustvo koje mi je otvorilo dosta puteva i mogućnosti i koje bih rado podelila sa svima!
