Piše: Miodrag Đorđević
Smatra se da je ovo najveći kongres o dijabetesu u svetu i, osim velikog broja doktora i drugih zdravstvenih radnika iz SAD, Kongres ima mnogo učesnika iz celog sveta. Kao i svake godine i ove je bilo oko 20.000 učesnika.
Kako je obeležen i jubilej same asocijacije (75 godina postojanja) u holu bostonskog kongresnog i izlozbenog centra postavljena je izlozba o istoriji dijabetesa u SAD i istoriji same Asocijacije.
Naučni deo kongresa dešavao se u desetak sala, od kojih je centralna imala desetak hiljada stolica. Bio je velik izlozbeni deo za komercijalne izlagače i veliki poster hol u kome je prikazano desetak hiljata postera. U izložbenom delu dominirali su inkretinski preparati, SGLT2 inhibitori i novi oblici insulina.
Dominantni dogadjaj na Kongresu je obraćanje predsednika ADA i izlaganje dobitnika Bantingove medalje za 2015. godinu.
Predsednik ADA Samuel Dagogo-Jack održao je nadahnutu besedu u kojoj je upozorio na opasnosti narastajuće epidemije dijabetesa i ogromih troškova do kojih ona dovodi. Naglasio je značaj prevencije i adekvatnog lečenja hiperglikemije i komplikacija dijabetesa. Naveo je mnoge uspehe dijabetološke nauke, napredak u genetskom mapiranju tipa 2 dijabetesa, postavio kao zadatak eliminaciju u etničkim i rasnim razlikama u brizi za dijabetes u SAD i naglasio značaj udruženja pacijenata u podšci novodijagnostikovanim osobama sa dijabetesom.
Dobitnik Bantingove medalje, Philipp E. Schrerer, poznat po tome što je otkrio adiponektin, govorio je o ulozi masnog tkiva u metabolizmu zdravih osoba i njegovoj ulozi u nastanku oboljenja, posebno dijabetesa. Godinama su masno tkivo i gojaznost optuživani za nastanak raznih oboljenja a, u prinicpu, nije važna količina već kvalitet masnog tkiva. Osobe čije masno tkivo izlučuju dovoljno adiponektina imaju samo estetski, a ne i zdravstveni problem. Masna ćelija je ozbiljna sekretorna ćelija i produkuje faktore koji učestvuju u zapaljenju, homeostazi energije kao i remodelovanju ekstracelularnog matriksa. Masno tkivo igra veliku ulogu u prilagođavanju ishrani, fizičkoj aktivnosti, spoljnoj temperaturi i drugim promenama spoljne sredine. Povišena koncentracija adiponektina kod osoba sa tipom 2 dijabetesa dramatično može popraviti efekte insulina. To je jedan od najboljih biomarkera za postojanje metaboličkog oboljenja i najbolji prospektivni biomarker za kardiovaskularni i dijabetesni rizik. To otvara prostor za novi terapijiski pristup razvojem klasa lekova koji bi imali efekte kao agonisti adiponektina.
Bilo je jos nekoliko simpozijuma koji su u fokusu imali masnu ćeliju i masno tkivo. Masno tkivo ima dve vrste ćelija koje se embriološki i funkcionalno razlikuju. Postoji belo i braon masno tkivo, i postoji bež (u koje se moze belo masno tkivo transformisati po potrebi). Belo masno tkivo čuva rezerve energije, braon masno tkivo produkuje toplotu. Ako količina toplote koju produkuje braon masno tkivo nije adekvatna, deo belog masnog tkiva trasformiše se u bež masno tkivo koje takođe produkuje toplotu, ali sasvim drugim mehanizmom. Zato je masno tkivo interesantan cilj daljeg razvoja farmakološke terapije. Jedan od načina aktiviranja masnog tkiva je fizičko vežbanje i pokazalo se da ono kod čoveka, u potkoznom masnom tkivu aktivira oko 5.000 gena koji utiču na metabolizam.
Takođe je jako važna lokacija masnog tkiva u organizmu. Nije vazno samo da li je masno tkivo visceralno ili potkozno, vazno je i kako je potkozno masno tkivo raspoređeno.
Braon masno tkivo ozbiljno se razmatra kao farmakološki cilj. Prikazani su aktuelni rezultati na eksperimentalnim životinjama kako se višak unete energije može u braon masnom tkivu pretvoriti u toplotu i održavati energetski balans.
I dalje su u fokusu istraživanja biologije stem ćelija i mogućnosti njihove trasformacije u ćelije koje će produkovati insulin. Na žalost, rezultati su još uvek daleko od kliničke primene. Osim problema sa trasformacijom stem ćelije, još veći problem je sa njenim preživljavanjem. Ćelije koje se implantiraju u jetru za 7 dana gube svoju masu za 70%. Pokušavaju se alternativna mesta, ali još uvek nema značajnijeg pomaka.
I dalje se intenzivno istražuju zatvoreni sistemi i algoritmi za insulnske pumpe.
Istražuje se ozbiljno uticaj crevne bioflore na nastanak dijabetesa, oba tipa.
Ukazano je na veliki porast troškova dijabetesa i na neadekvatne pristupe štednji. I u SAD, fondovi zdravstvenog osiguranja ugovaraju cenu lekova sa pojedinim kompanijama i kad se ugovori niža cena da drugom kompanijom, svi pacijenti menjaju terapiju, odnosno insuline koje koriste. Ukazano je da to ponekad ima ozbiljne zdravstvene posledice.
Razmatrane su detaljno sve komplikacije dijabetesa, posebno dijabetesno stopalo, a hiperbarična medicina bila jedna od glavnih kontraverzi u terapiji. Jedna grupa autora prikazivala je uspehe ove terapije dok druga nije nalazila nikakve povoljne efekte.
I dalje se nastavlja potraga za biomarkerom koji bi predvideo nastanak tipa 1 dijabetesa. Razrađuje se opet hipoteza o virusnom okidaču kod predisponiranih osoba
Naredni sastanak biće u Nju Orleansu tokom juna 2016. godine.