Piše: Uroš Bogdanović
Moje ime je Uroš Bogdanović, imam 19 godina i brucoš sam Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tip 1 dijabetesa mi je dijagnostikovan pre 6 godina, a sve znanje i iskustvo koje sam do sada prikupio u vezi sa ovom bolešću bilo je testirano letos učešćem na trećem MHealth Grand Tour-u.
MHealth Grand Tour je velika biciklistička tura koja se održava već treću godinu zaredom, sa ciljem promocije i podizanja svesti o dijabetesu. Ovogodišnja ruta, dugačka 1500 km sa 22.000 m uspona, podeljena na 9 etapa, održana je na relaciji Brisel – Ženeva, i to kroz gradove Belgije, Francuske i Švajcarske. Od ukupno 103 vozača, njih 24 imalo je dijabetes tipa 1. Zanimljivo je napomenuti da su tu skupinu ljudi činile osobe iz 22 države i to sa 4 kontinenta. Pored glavnog cilja podizanja svesti, Franuski dijabetološki savez je, kao jedan od glavnih partnera, vršio i istraživanje kako dugotrajna i naporna fizička aktivnost utiče na osobe sa dijabetesom. Pored njih su organizaciji doprineli i kompanije kao što su Orange, GSMA, IDF, JDRF, Dexcom, Samsung i drugi. Svaki od vozača je dobio brojne uređaje za merenje različitih parametara koji su nakon svake etape bili prikupljani. Vršena su merenja telesne mase i krvnog pritiska na početku i na kraju dana, dok su se u toku vožnje prikupljali podaci o glikemiji i radu srca. Takođe, svaki od učesnika je u toku dana popunjavao više upitnika, vezanih za osećaj tokom vožnje, unos ugljenih hidrata i tečnosti, kao i hipo i hiperglikemije.
Od trenutka kada sam stigao u Brisel i upoznao se sa ljudima iz organizacije, kao i sa kolegama vozačima, shvatio sam da sam postao deo jedne jedinstvene, dobro utrenirane i uspešne ekipe. Od samog početka bio sam tretiran, ne kao najmlađi učesnik, već kao njima ravan, iako su svi bili i po 20 godina stariji od mene. Bio sam fasciniran uređajima koje sam dobio od sponzora, a sa mnogima sam se po prvi put susreo. Posebno me je oduševio Dexcom G4 Continuous Glucose Monitor (CGM) kojeg smo dobili na poklon. Naime, radi se o uređaju koji konstantno meri šećer u krvi pomoću flastera koji je prikačen na telo. Pomoću njega sam dobio kompletan uvid u to kako moj šećer funkcioniše u toku celog dana. Pored njega sam dobio i sat koji prati otkucaje srca i telesne funkcije u toku sna, kao i telefon sa posebnim aplikacijama za prikupljanje svih podataka i popunjavanje upitnika.
Prvi dan je počeo svečanim otvaranjem na Parc du Cinquantenaire, ispred velike Trijumfalne kapije, a Brisel smo napustili uz mnogobrojnu pratnju policije i uzvike prolaznika. Naredne dane su obeležili kiša i hladnoća, ali to nam nije stalo na put jer smo se osećali odmorno i spremno. Nakon tri dana vožnje stigli smo u Pariz, gde smo imali i dan odmora koji nam je svima prijao, i koji smo iskoristili kako bismo se pripremili za teže etape koje su dolazile. Stoga sam narednog dana uspeo da izvezem i jedinu etapu u celosti, i to u dužini od 188km od Pariza do Troyes. Kako su dani odmicali, tako se i nadmorska visina sve više povećavala, a samim tim su uslovi postajali sve teži, da bi kulminirali poslednjeg dana usponom na Col de la Ramaz sa svojih 1619 m nadmorske visine. Nakon poslednjeg spusta smo stigli u Ženevu, gde smo imali sličan tretman kao i u Briselu. Na zvaničnom finišu nas je dočekao i gradonačelnik Ženeve, koji nam je čestitao na fantastičnom poduhvatu.
Kako se do sada nisam našao u situaciji koja je nalik ovoj, nisam bio zadovoljan regulacijom šećera. Princip ishrane je bio odgovarajući, sa puno složenih ugljenih hidrata, koji su odlični za dugotrajne fizičke aktivnosti, ali sa kojim insulin može doći u konflikt u slučaju neravnomerne apsorpcije insulina i hrane. Za to je i sa druge strane odgovorna fizička aktivnost koja je varirala iz dana u dan. Iako smo dnevno vozili preko 150 km, profili staza su se jako razlikovali. Prvi dani su bili ravniji, dok su kasnije etape bile sve više brdske. To je prouzrokovalo velike razlike u glikemiji, jer organizam različito funkcioniše pod ovim okolnostima. Takođe, umor koji se svakoga dana gomilao, doprinosio je sve većoj tenziji koja se, naravno, odražavala i na glikemiju. Moja iskustva se poklapaju sa iskustvima ostalih, dok su malo zadovoljnije bile osobe sa insulinskom pumpom. Napomenuo bih i da je većina učesnika bila izuzetno pripremljena za ovaj poduhvat, za razliku od nekolicine nas koji smo se sa ovakvim naporima susreli po prvi put. Rešenje ovog problema vidim u korišćenju insulinske pumpe u kombinaciji sa CGM-om, gde bi se korišćenjem aktivnog insulina koji bi se apsorbovao u tačnom vremenskom intervalu, ove krivulje značajno ispravile.
Na kraju, ipak smatram da sam postigao veliki uspeh jer sam kao najmlađi učesnik na ovom turu ikada, a takođe i jedini predstavnik iz Srbije, uspeo da izvozim dve trećine predviđenog puta i pokažem kako se može voziti srcem. S obzirom na to kakva iskustva ova tura može pružiti osobama sa dijabetesom, smatram da bi bilo dobro da se ovaj projekat prepozna, kako bismo sledeće godine možda čak imali i tim biciklista koji bi predstavljali celu Srbiju na već isplaniranom četvrtom MHealth Grand Tour-u.
Pogledajte i sjajni video!