Naučnici su otkrili novi, pametni
insulin koji reaguje na promene nivoa šećera u krvi u realnom vremenu.
O insulinu
Pre otkrivanja insulina 1921.
godine, nije bilo leka za dijabetes. Tim epohalnim otkrićem osobama sa
dijabetesom je omogućeno da žive. Kako je napredovala tehnologija, napredovali su
i insulini i druga medicinska pomagala, te danas osobe sa dijabetesom mogu da vode
dug i ispunjen život.
Međutim, život sa dijabetesom je
ipak konstantna borba i tako će i ostati dok se ne otkrije lek kojim će se izlečiti.
Zbog toga, naučnici širom sveta neumorno rade na razvoju novih insulina i
tehnologija kako bi olakšali život osoba sa dijabetesom.
Na osnovu novog otkrića, možemo
da očekujemo novu eru za osobe sa dijabetesom tip 1. Naime, otkriven je novi
tip insulina, takozvani pametni insulin ili “sveti gral” među
insulinima.
Osobe sa dijabetesom tip 1 danas moraju više puta dnevno da ubrizgavaju insulin kako bi kontrolisali nivo šećera u krvi. I, iako postoje potvrđene tehnike, kao što je brojanje ugljenih hidrata, koje pomažu prilikom određivanja tačne doze insulina, prostor za grešku uvek postoji. Stoga su hiperglikemije i hipoglikemije svakodnevna pojava i one trajno utiču na zdravlje osobe sa dijabetesom.
“Sveti gral” među insulinima
Kako bi se učestale hiper- i
hipoglikemije prevenirale, razvijen je pametan insulin koji bi se ubrizgavao
samo jednom nedeljno i imao bi sposobnost da boravi u telu. Kada oseti da se
nivo šećera u krvi podiže, on bi se „aktivirao“ i time prevenirao
hiperglikemije. Sa druge strane, kada bi osetio da nivo šećera u krvi pada, on
bi se „deaktivirao“ i na taj način prevenirao hipoglikemije.
Otkriće “svetog grala” među
insulinima, kako ga nazivaju širom sveta, revolucionaran je čin u tretiranju
dijabetesa tip 1. Upotrebom ovog insulina, osobe sa dijabetesom bi izbegle
kratkoročne i dugoročne posledice konstantnih visokih i niskih nivoa šećera
u krvi i očuvali svoje zdravlje.
Svetla budućnost
Ono što obećava je i činjenica da
trenutno postoji šest velikih projekata širom sveta koji rade na razvijanju naprednijih
insulina i tehnologija. Naučnici čak rade i na razvijanju kombinacije insulina
i glukagona koji bi zajedničkim dejstvom mogli bolje da kontrolišu nivo šećera
u krvi.
Dok čekamo da stručnjaci koji
marljivo rade otkriju lek koji će izlečiti dijabetes, pametni insulini mogu
biti razumno dobra zamena. Svakako, možemo da očekujemo da će u narednih par
godina doći do revolucionarizacije pristupa lečenja kod dijabetesa tip 1.
No, da bismo bili u prilici da
uživamo u novim tehnologijama koje nas sigurno čekaju, moramo da vodimo računa
o našem dijabetesu danas.
Hvala Vam što nas pratite,
nastavićemo da Vas obaveštavamo novim vestima iz sveta dijabetesa.
U hotelu Envoy u Beogradu je u petak, 26.11. predstavljena publikacija “Mi i drugi” autorke Jelisavete Fotić, koja obrađuje temu borbe protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa. Ova publikacija predstavlja prvo izdavačko delo Dijabetološkog saveza Srbije, ali i pionirsko delo na ovu temu u Srbiji.
Prisutnima
je publikaciju pored autorke predstavila prof. dr Milana Ljubičić, vanredni
profesor na odeljenju za Sociologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije dok je
događaj vodila Ana Stamenković, novinarka informativnog programa RTS-a. Pored
mnogobrojnih prijatelja, promociji su prisustvovale i prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr
Aleksandra Jotić i doc dr Tanja Miličić,
endokrinolozi Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Jelisaveta Fotić je rođena 1995. godine u Beogradu. Tip 1 dijabetes joj je dijagnostikovan 2000. godine. Od 7. do 19. godine se takmičila za plivački klub Partizan. Diplomirala je na odeljenju za Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a master rad odbranila na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču i Budimpešti. Aktivistkinja je udruženja Plavi krug, kao i Dijabetološkog saveza Srbije. Svoju zemlju i savez je prvi put predstavila 2017. godine na Evropskom kampu za mlade lidere u Rumuniji. Ove godine je proglašena za svetskog mladog lidera u dijabetesu. Svoje diplomske i master radove je želela da podeli sa svim ljudima koji žive sa dijabetesom, ali i širim društvom, te je napisala knjigu “Mi i drugi. Borba potiv diskriminacije i drugih oblika stigmatizacije ljudi sa dijabetesom”.
Prenosimo vam Jelisavetin autorski tekst na temu stigme i dijabetesa, u okviru kog objašnjava čime se u knjizi bavi, zašto je to važno i koje su glavne poruke:
Kada sam upisala Sociologiju, nisam znala kojom temom ili temama bih želela uže da se bavim. Mislim da se tema koja priprada Sociologiji zdravlja i bolesti javila tek kada sam, tri godine kasnije, otišla na Evropski kamp za mlade lidere u organizaciji Međunarodne dijabetes federacije. Taj kamp je bio prekretnica u mom aktivističkom ali i sociološkom aspektu života.
Na predmetu sociološkog praktikuma, svaki student je u timu trebalo da osmisli istraživački projekat i sprovede pilot istraživanje. Drugarica i ja smo se odlučile za stigmu i dijabetes, iako o toj temi nismo znale mnogo. Ispalo je da je to potpuno netaknuta tema u Srbiji, dok naučnici na svetskoj sceni pridaju toj temi značaj, ali manjoj meri nego što ta tema zaslužuje. Pored toga, o stigmi i dijabetesu u gotovo 80% slučaja pišu medicinski doktori, dok ovaj manji procenat pripada društvenim naučnicima – sociolozima, psiholozima, antropolozima. To dovodi do toga da se jedna veoma značajna tema obrađuje na štur i površan način.
U ovoj knjizi, po prvi put se istovremeno koriste dubinski intervjui i upitnici – statistika, što znači da se istovremeno mapiraju iskustva koja judi sa dijabetesom imaju po pitanju stigme, ali se takođe ulazi i u dubinu problema – priča se o osećanjima, uticaju stigme, načinima borbe protiv nje. Takođe, iako koristim sociološki aparat u konstruisanju istraživanja, pišem jezikom koji je svakome razumljiv, jer moj cilj nije da knjigu pročita desetina naučnika, već svaka osoba sa dijabetesom koja to želi. Kroz celu knjigu pišem i o mojim ličnim primerima negativnih iskustava i pružanja otpora stigmi.
Osoba sa dijabetesom može da se prepozna u knjizi u primerima negativnih isustava koje navodim, ali i u načinima pružanja otpora u ovim situacijama. Osoba može da, ako do sada nije, prepozna i imenuje stigmatizujuće situacije u kojima se nalazi, i da stigmatizatorima direktno odgovori, pruži otpor, i na kraju edukuje ih. U knjizi mogu da se prepoznaju i ljudi koji nemaju dijabetes, ali su na neki način povezani sa nekm ko ima dijabetes. Te osobe mogu da upoznaju život iz perpsketive osobe sa dijabetesom, da razumeju naš život, nauče mnogo toga i razviju empatiju, koja nedostaje mnogima.
Knjiga treba da dovede do osnaživanja osoba sa dijabetesom koje je pročitaju. Da je ovakva knjiga postojala kada je meni dijabetes otkriven, i da su moji roditelji mogli da je pročitaju, sigurna sam da bi naučili mnogo toga i da bi se osećali manje usamljeno. U knjizi nisam samo pisala o negativnim situacijama i kako se protiv njih boriti, već tu pišu i gotovo sve informacije, kojima ja imam pristup i za koje znam, kao aktivistkinja. Mislim na zakone, uredbe, prava, mogućnosti i tako dalje. Sve to može da ulije samopouzdanje i učini da se osoba ne oseća kao da je sama na svetu i da je niko ne razume, ali i da je nauči svim socioekonomskim aspektima dijabetesa koje do sada nije znala. Meni je to ekstremno važno.
Pored toga, promenu koju ja želim da postignem knjigom jeste vezana za individualno pružanje otpora, ali i kolektivnu borbu koja osnažuje. Ako se mi sami ne borimo za bolji položaj u društvu, niko to neće uraditi u naše ime.
Smatram da knjiga ima više poruka. Najvažnija poruka je da su ljudi sa dijabetesom ljudi. Da oni nisu manje vredni, da nisu oštećeno dobro i da nisu nesposobni. Da su, i da treba da budu ravnopravni članovi porodice, da dijabetes nije validan razlog da se odbacuju kao prijatelji, romantični partneri ili poslovni ljudi. Ova poruka nije usmerena samo ka ljudima sa dijabetesom, već i ka svima koji sa nama dolaze u kontakt.
Druga poruka knjige je da niko nije sam, i da niko kroz negativne situacije i suočavanje sa njima ne mora da prolazi sam. Tu su udruženja i drugi ljudi sa dijabetesom, ali i porodica i prijatelji kao izvori podrške.
Na kraju, poslednja poruka je da treba da se suprotstavimo stigmi. Prvi put će, kao i svaki prvi put u svemu, biti težak, ali će takođe biti i najvredniji i najvažniji. Ja sam se prvi put direktno suprotstavila stigmatizaciji pre 8 godina, iako dijabetes imam 21 godinu, a vidite gde sam sada!
Svi koji su zainteresovani za knjigu, mogu je besplatno poručiti od autorke ili nekog od udruženja koja se nalaze pod pokroviteljstvom Dijabetološkog saveza Srbije.
Komplikacije dijabetesa mogu se podeliti na akutne i hronične,
s tim da akutne komplikacije nastaju u kratkom vremenu i mogu biti opasne po
život u trenutku njihove pojave, dok hronične komplikacije narušavaju zdravlje
i kvalitet života osobe u dužem periodu.
Godine nedijagnostikovanog dijabetesa ili loše
kontrolisanih nivoa glukoze u krvi uzrokuju niz hroničnih komplikacija u vaskularnom
sistemu. Promene mikrovaskularnog sistema su u pozadini tri najčešće i
najopasnije komplikacije: retinopatije, nefropatije i neuropatije. Bolest malih
krvnih sudova veoma otežava zarastanje kože, tako da se i sitne povrede mogu pretvoriti
u teške infekcije ili rane koje ne mogu da zarastu. Dijabetična retinopatija
može da dovede do slepila, nefropatija može dovesti do prestanka rada bubrega,
a neuropatija do uništavanja nerava i nervnih završetaka i do gubitka osećaja
dodira.
Akutne komplikacije najčešće uključuju laktatnu acidozu, odnosno prekomerno stvaranje mlečne kiseline u mišićima što može dovesti do nemogućnosti organizma da pravilno pretvara hranu u energiju. Još jedna akutna komplikacija je i dijabetička ketoacidoza – komplikacija koja se javlja usled prevelike proizvodnje kiselina u telu, snižava pH krvi i može izazvati opštu slabost, bolove u stomaku, prekomernu žeđ, ubrzano disanje, poremećaj svesti i „voćni“ zadah. Hiperosmolarna koma razvija se, po pravilu, kod starijih bolesnika sa dijabetesom tip 2 usled dehidratacije, diuretika, steroida ili drugih iscrpljujućih stanja pa dolazi do halucinacija, nejasnog govora, konvulzija i padanja u komu. Do hipoglikemijske kome dolazi kada je prenizak nivo glukoze u krvi – telo nastavlja da funkcioniše uprkos „izgladnjivanju“ ćelija do određenog nivoa kada se mozak „gasi“, jer ne može postići normalnu funkciju usled nedostatka glukoze.
Hipoglikemija je stanje organizma za koje je karakteristično izuzetno nizak nivo šećera (glukoze) u krvi koje može prouzrokovati simptome malaksalosti, opšte telesne slabosti, neuobičajenog ponašanja (često slično alkoholisanom stanju ili stanju pod uticajem opijata), zbunjenosti, snažnog umora, teškog disanja, pojačanog znojenja, drhtavice, gladi, razdražljivosti, blede kože i anksioznosti, ali izazvati i napade slične kao kod epilepsije, gubitak svesti, zamagljen vid i nemogućnost koncentracije na izvršavanje jednostavnih zadataka.
Hipoglikemija se može pojaviti nakon dugog perioda neunošenja hrane ili nakon obroka kada telo proizvodi više insulina nego što mu je potrebno. Ipak to nisu jedini mogući uzorci hipoglikemije, niti se ona isključivo pojavljuje kod osoba koje žive sa dijabetesom. Iako je mnogo ređa kod osoba koje nemaju dijabetes, može se pojaviti usled nuspojava određenih lekova, nakon preterane konzumacije alkohola kada se ugljenohidrati skladišteni u jetri istroše, kao posledica teških bolesti (npr. ciroza jetre, slabost bubrega, hepatitis i sl.) i kao posledica hormonalnih poremećaja hipofize ili nadbubrežnih žlezda.
Hipoglikemijski napadi mogu dovesti do kome, kao i do drugih komplikacija – zato je izuzetno važno reagovati što brže kako bi se izbegla trajna ili teška oštećenja mozga i ostalih sistemskih organa.
Hipoglikemijski napad rešava se podizanjem nivoa šećera (glukoze) u krvi, što se može postići na više načina koji zavise od stanja u kojem se osoba nalazi. Potrebno je odmah kontaktirati hitnu medicinsku službu kako bi profesionalni radnici mogli što pre stići i pružiti adekvatnu pomoć. U međuvremenu dok hitna medicinska pomoć ne stigne iako je osoba pri svesti i može gutati, pomoći će konzumiranje manjih namirnica bogatih šećerom – bomboni, kocke šećera, voćni sok, glukoza u tabletama ili čaša vode sa rastopljenom kašikom šećera. Ako osoba nije pri svesti, nikako se ne preporučuje hraniti je na silu jer može doći do gušenja. Važno je proveriti ima li osoba za koju sumnjate da ima hipoglikemijski napad dijabetes ili ne – osobe koje žive sa dijabetesom često su pripremljene za ovakve situacije te imaju karticu, oznaku ili neki drugi identifikator, kao i bombone, kocke šećera ili glukoze ili injekciju glukagona sa sobom. Glukagonske injekcije najčešće na spoljašnjem pakovanu imaju uputstvo za pravilno korišćenje, a praksa je da se injektira u nogu (kvadriceps) ili gluteus (mišić zadnjice).
Nakon primene bilo kog od načina pomoći važno je ostati sa osobom sve dok ne stigne hitna medicinska pomoć kako bi se izbegla mogućnost mogućih povreda i kako bi službenici hitne medicinske pomoći mogli dobiti što preciznije i detaljnije informacije o toku događaja i primieniti adekvatnu terapiju.
Dijabetes ili šećerna bolest (Diabetes mellitus) nastaje kao posledica smanjenog lučenja insulina iz pankreasa ili smanjene osetljivosti organa na delovanje insulina, zbog čega se nivo glukoze (šećera) u krvi povećava. Postoje dva osnovna oblika bolesti – dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.
Većina hrane koju jedemo procesom varenja se pretvara u jednostavnije supstance, a jedna od osnovnih supstanci koja se dobija je glukoza (šećer). Pankreas proizvodi insulin, hormon čija je specifična funkcija regulacija nivoa šećera u krvi. Insulin služi za pretvaranje glukoze u oblik koji može da uđe u ćelije gde se daljim procesima pretvara u energiju za telo. Višak glukoze se pomoću insulina skladišti u mišićima i u jetri, ali ako insulina nema ili je prisutan u nedovoljno visokim nivoima, glukoza ne može ući u ćelije, zadržava se u krvi, povećava nivo šećera u krvi i tako izaziva šećernu bolest (dijabetes).
Dijabetes tip 1 je genetska autoimuna bolest koja se najčešće javlja u detinjstvu i mlađoj životnoj dobi (zato je ranije nazivan i juvenilnim). Nastaje zbog autoimunog uništavanja β-ćelija koje luče insulin u tzv. Langerhansovim ostrvima gušterače. Uzrok dijabetesa tip 1 je genetski (sklonost određuju geni iz sistema glavnih antigena tkivne tolerancije) stoga nije preventabilan niti je posledica „nezdravog“ načina života. Drugim rečima, pankreas osoba koje žive sa dijabetesom tip 1 ne proizvodi insulin ili ne proizvodi dovoljne količine insulina pa se nivoi glukoze u krvi moraju regulisati na druge načine. Osobe koje žive sa dijabetesom svakodnevno moraju regulisati glukozu u krvi, a oblici regulacije najčešće uključuju:
Praćenje
nivoa glukoze u krvi
Redovno
vežbanje i održavanje zdrave telesne težine
Posebna
ishrana koja uključuje izbegavanje hrane bogate jednostavnim šećerima i hrane
sa zasićenim masnim kiselinama
Obavezno
svakodnevno uzimanje insulina
Za razliku od dijabetesa tip 1, dijabetes tip 2 je hronični
poremećaj koji se pretežno javlja kod odraslih, ali se zbog sve češće gojaznosti
počeo javljati i kod dece. Nastaje kao posledica smanjene osetljivosti organa i
tela na insulin ili kada pankreas prestane proizvoditi dovoljno insulina. Svi
uzroci nastanka dijabetesa tip 2 nisu poznati, ali neki od rizičnih faktora uključuju
prekomernu telesnu težinu, nizak nivo fizičke aktivnosti, pušenje i porodična anamneza
(genetske predispozicije). Za razliku od osoba sa dijabetesom tip 1, kod
trećine osoba sa dijabetesom tip 2 nivoi glukoze u krvi se mogu regulisati uz
dijetu i fizičku aktivnost bez uzimanja insulina, dok ostali često ne uzimaju
insulin direktno, već lekove kojima se stimulše izlučivanje preostalog insulina
ili lekove koji povećavaju osetljivost na insulin. Ipak to nije trajno rešenje,
jer jednom kada se prirodne zalihe insulina u pankreasu iscrpe, potrebno ga je nadoknaditi.
Regulacija glukoze u krvi za dijabetes tip 2 takođe uključuje doživotnu posvećenost
i:
Praćenje nivoa glukoze u krvi
Zdravu ishranu
Redovnu fizičku aktivnost
Terapiju insulinom i drugim lekovima, u zavisnosti od potreba organizma
DIJABETES TIP 1
Život sa dijabetesom tip 1 je kao konstantno balansiranje balona za vreme
svih svakodnevnih aktivnosti. Sa dijabetesom tip 1 i svim njegovim izazovima
svakodnevno živi 30.000 ljudi u Srbiji.
Održavanje optimalnih
nivoa glukoze u krvi je svakodnevni
izazov koji je nevidljiv osobama koje ne žive sa dijabetesom. Ova godina
(2021.) označava stotu godišnjicu od otkrića insulina, prekretnicu u životu
mnogih koji bez njega ne bi mogli živeti. Upravo zato želimo da razgovaramo o
dijabetesu tip 1, bolesti koja je često nevidljiva, kako bismo razumeli koji su
sve svakodnevni izazovi koje ona predstavlja.
Dijabetes tip 1 je hronična autoimuna bolest koja
onemogućava pankreas da proizvodi insulin. On obuhvata približno 5-10%
osoba sa dijabetesom pa, iako ne postoji lek za dijabetes tip 1, uz svakodnevni
unos insulina je moguće živeti normalan život. Insulin se u telo unosi na tri
načina: injekcijom, insulinskim penom ili insulinskom pumpom. Od dijabetesa tip
1 najčešće obolevaju deca, ali ga je moguće razviti i kasnije tokom života.
Prvi pokazatelji simptoma dijabetesa tip 1 su povećana
glad i žeđ, često mokrenje, osećaj umora, smanjenje telesne težine bez
specifičnih razloga i zamućen vid. Simptomi dijabetesa tip 1 razvijaju se brzo,
za nekoliko nedelja i meseci te, ako se na vreme ne krene sa insulinskom
terapijom, posledice za osobu su teške. Može se razviti dijabetička ketoacidoza
što može dovesti do smrti. Simptomi dijabetičke ketoacidoze su suva i „isprana“
koža, bol u stomaku, povraćanje, problemi sa disanjem, zbunjenost i gubitak
koncentracije, kao i voćni miris u zadahu. Za sada ne znamo šta uzrokuje
dijabetes tip 1, ali je moguće da je to posledica genetskih faktora, jer se
može pojaviti nasledno u porodici.
Dugoročno, osoba kojoj je dijagnostikovan
dijabetes tip 1 ima veću mogućnost da razvije komplikacije koje mogu uticati na
kardiovaskularni sistem, nervni sistem, ali i druge sisteme u organizmu, zato
su neki od njih opasni po život.
Od nedavno je za osobe sa dijabetesom u Srbiji postala dostupna nova insulinska pumpa kompanije Medtronic – MiniMed™ 640G, i to o trošku RFZO. Pozivamo sve osobe sa dijabetesom koje su među onima koji su već počeli da koriste ovaj sistem, kao i one koji ga možda već koriste duži vremenski period, da sa nama i vama podele svoja utiske i približe nam svoja iskustva sa ovim sistemom – pišite nam na office@diabeta.net.
A u nastavku teksta pročitajte koje su to konkretne prednosti i novine koje nam donosi ovaj sistem:
Pametno rešenje za bolju kontrolu
Insulinska pumpa MiniMed™ 640G poseduje SmartGuard™ tehnologiju koja verno oponaša prirodni rad zdravog pankreasa. To znači da insulinska pumpa MiniMed™ 640G dostavlja bazalni insulin telu kao što to čini i zdrav pankreas. MiniMed™ 640G sistem omogućava bolju kontrolu1 vrednosti glukoze, tako što osigurava naprednu zaštitu od pojave hipoglikemijskih događaja2. Ovo je omogućeno unošenjem personalizovanih postavki u sistem koje odgovaraju upravo individualnim potrebama svakodnevnog života i terapije.
Očitavanje za bolju kontrolu
Tehnologija
kontinuiranog praćenja glukoze (CGM) prati vrednosti glukoze u telu 24 sata
dnevno. CGM upotrebljava senzor koji se povezuje sa insulinskom pumpom MiniMed™
640G i daje pravovremena upozorenja za visoke i niske vrednosti glukoze. CGM
klinički dokazano snižava vrednosti HbA1c1 i skraćuje vreme
hipoglikemijskih događaja3, sa ciljem da poboljša kvalitet života.
Praćenje terapije za bolju kontrolu
CareLink™ Personal softver praktičan je mrežni alat koji precizno prati upotrebu insulina i vrednosti glukoze i omogućava uporedjivanje svih promena vrednosti glukoze sa svakodnevnim aktivnostima korisnika, kao što su obroci i rutina vežbanja. Jasni grafikoni i dijagrami prikazuju te promene. To pomaže i korisniku i zdravstvenom timu u otkrivanju obrazaca i prilagođavanju terapije, a sve u cilju bolje kontrole.
DA LI NAPORNO RADITE NA TOME DA VREDNOSTI GLUKOZE BUDU POD KONTROLOM?
Poznato je da mnogi faktori mogu uticati na vrednosti glukoze, kao što su ishrana,
vežbanje i nivo stresa. Zbog toga se sistem
koji omogućava pametno rešenje za bolju kontrolu može pokazati veoma korisnim.
Insulinska pumpa MiniMed™ 640G ima inovativnu tehnologiju kojom verno oponaša dostavljanje
bazalnog insulina telu na način na koji to radi i zdrav pankreas, i time se ostvaruje
bolja kontrola.
Unapređeni dizajn MiniMed 640G sistema pruža bolji uvid u integrisane pametne
stavke koje pružaju veću zaštitu, a to su:
AKTIVNO PRAĆENJE INSULINA – vrednost
insulina koji je još uvek aktivan u telu se prikazuje na glavnom ekranu pumpe i
uzima se u obzir u preporuci Bolus Wizard™
TRAKA NAPRETKA ZA BOLUS – pruža uvid u
količinu isporučenog bolusnog insulina, a funkcija Stop Bolus (Zaustavi bolus)
omogućava jednostavno zaustavljanje bolusa u bilo kom trenutku
PREDVIDIVI KRAJTRAJANJA BATERIJE – korisnik
zna kada će se isprazniti baterija pre nego što se to dogodi
PERSONALIZOVANO I PRAKTIČNO – U SKLADU SA VAŠIM POTREBAMA
Redovno testira vrednosti glukoze
Izračunava dozu insulina
Beleži vaše rezultate
Da bi se održavala svakodnevna kontrola glukoze, potrebno je o mnogo toga razmišljati.
Insulinska pumpa MiniMed™ 640G može da vam olakša dan. Ona je dizajnirana upravo tako da se uklopi u
vaš svakodnevni život i učini ga jednostavnijim:
Personalizovane bazalne i bolusne postavke koje odgovaraju vašim potrebama tokom
dana i noći
Programirane podsetnike da ne biste zaboravili neke važne aktivnosti
Podesive audio opcije tako da možete menjati obaveštenja upozorenja zavisno od okruženja, npr.
dok spavate, u bioskopu ili u restoranu
Treba li vam pomoć u izračunavanju insulinskih doza? Bolus Wizard™ može
izračunati i preporučiti doze insulina4, jer prikazuje celi proračun
na jednom ekranu, tako da ga lako razumete i jednostavno i preciznije upravljate
svojim insulinom
Uz dodatnu MiniMed™ opremu možete nositi pumpu onako kako želite.
Zahvaljujući unapređenom dizajnu MiniMed™ 640G sistema sada možete da raditi sledeće:
Uživate u vodenim aktivnostima uz vodootporni dizajn
Imate jednostavnu čitljivost tokom dana i noći uz ekran sa potpunim podešavanjem boje i svetla
Koristite intuitivnu, jednostavnu navigaciju sa manje pritiska tipki
Jednostavno koristite sistem koji je dizajniran i za desnoruke i levoruke
ŠTA JE TEHNOLOGIJA SMARTGUARD™?
MiniMed™ 640G sistem vodi boljoj kontroli1 tako što obezbeđuje naprednu
zaštitu od hipoglikemijskih epizoda2, a zahvaljujući
personalizovanim postavkama i praktičnosti
olakšava svakodnevno kontrolisanje dijabetesa.
NAPREDNA ZAŠTITA
Budući da mnogi faktori mogu uticati na nivoe glukoze, kao što su ishrana,
vežbanje i nivo stresa, potrebno je pametno rešenje koje omogućava bolju
kontrolu. Insulinska pumpa MiniMed™ 640G ima inovativnu tehnologiju za vernije
oponašanje načina na koji zdrav pankreas dostavlja bazalni insulin telu.
TEHNOLOGIJA SMARTGUARD™: JEDAN KORAK BLIŽE VEŠTAČKOM PANKREASU
Da li ste umorni od neočekivanih niskih nivoa glukoze? Jeste li zabrinuti zbog
hipoglikemijskih događaja? Da biste izbegli niske vrednosti glukoze i održali
dobru kontrolu glukoze, važno je da znate kakve su vaše vrednosti glukoze i u
kom smeru se kreću. Insulinska pumpa
MiniMed™ 640G dizajnirana je tako da vas zaštiti i da se osećate sigurnije. Medtronic
ekskluzivna SmartGuard™ tehnologija oponaša neke funkcije zdravog pankreasa radi
pružanja napredne zaštite od hipoglikemije.5*
SmartGuard™ može na osnovu vrednosti glukoze na senzoru predvideti kada se
približavate niskim vrednostima glukoze 30 minuta unapred i automatski
zaustaviti isporuku insulina**
Kada se vrednosti glukoze poprave, SmartGuard™ će automatski nastaviti
isporuku insulina***.
Pruža mogućnost postavljanja više niskih ograničenja tokom dana da biste
imali veću zaštitu kada vam je najpotrebnija.
REFERENCE
Compared to multiple daily
injections, according to the STAR 3 clinical study: Bergenstal RM, Tamborlane
WV, Ahmann A, et al. Effectiveness of sensor-augmented insulin-pump therapy in
type 1 diabetes. N Engl J Med. 2010;363:311–320
Garg S, Brazg RL, Bailey TS , et al.
Reduction in duration of hypoglycemia by automatic suspension of insulin
delivery: the in-clinic ASPIRE study. Diabetes Tech Ther. 2012;14(3):205-209.
Section 8 clinical study. Data on
File. Bayer Healthcare, LLC.
Značaj dinamičnog nastavka isporuke
insulina temelji se na određenim unapred postavljenim kriterijumima: vrednost
glukoze u senzoru mora biti 1,1 mmol / l iznad prethodno postavljene niske
granice i predviđa se da će biti 2,2 mmol / l iznad te granice u roku od 30
minuta, a insulin mora biti suspendiran najmanje 30 minuta.
Bergenstal RM,
Klonoff DC, Garg SK. et al. Threshold-Based Insulin-Pump
Interruption for Reduction of Hypoglycemia. N Engl J Med. 2013; 369(3):224-232.
User Evaluations. Data on File,
Medtronic MiniMed, Inc.,Northridge, CA
* Mora se koristiti Guardian Link s
Enlite ili Guardian 3 senzorom kako bi se omogućila osobina SmartGuard na
MiniMed 640G insulinskoj pumpi. Pre prilagođavanja terapije još je uvek
potrebna vrednost iz glukometra.
** Odlika dinamičke suspenzije insulina
zasniva se na određenim kriterijumima: vrednost glukoza na senzoru mora biti u
okviru 3,9 mmol/l od niske granice i
predviđa se da će biti 1,1 mmol/l iznad najniže granice tokom 30 minuta.
*** Odlika dinamičkog nastavka zasniva
se na određenim unapred postavljenim
kriterijjumima: vrednost glukoze preko senzora mora biti 1,1 mmol/l iznad
prethodno postavljene niske granice i predviđa se da će biti iznad 2,2 mmol/l u
roku od 30 minuta, a insulin mora biti suspendovan najmanje 30 minuta.
“Moj džepni pankreas: život sa insulinskom pumpom” – Stela Prgomelja
Lična iskustva o korišćenju insulinske pumpe plus baza namirnica sa nutritivnim podacima. Namenjena je kako korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin više puta dnevno.
