Predavanja na Kolarcu (Studenstki trg 5) održa?e se u maloj sali, sa po?etkom od 17 ?asova.
Program za 20.11. – petak
?Ö¬†TA JE NEOPHODNO ZNATI O DIJABETESU? – prof. dr Georgina Pudar
DIJABETESNO STOPALO ?¢‚Ǩ‚čú UZROK I POSLEDICE – prof. dr Zorica ?aparevi?
LE?ENjE HIPERBARI?NOM KOMOROM ?¢‚Ǩ‚čú RAZLOZI I NA?IN PRIMENE – prof. dr Tomislav Jovanovi?
Program za 27.11. – petak
KAKO I ZA?Ö¬†TO LE?ITI ?Ö¬†E?ERNU BOLEST – prof. dr Ljiljana Bajovi?
SAVREMENA TERAPIJA DIJABETESA – prof. dr Georgina Pudar
[Diabeta.net, 12.11.2009.]
Pročitaj više …
Nabavite novo izdanje!
Od pre nekoliko dana možete nabaviti drugo, novo izdanje knjige “?arobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom” autorke Violete Oreškovi?.
Knjiga se može kupiti, po ceni od 200 dinara, na slede?e na?ine:
1. na kioscima “?Ö¬†tampe”
2. preko internet knjižare
3. putem e-maila (+ PTT troškovi)
4. na broj telefona 064/63-57-476
Prvo izdanje “?arobne kuhinje” je publikovano u junu ove godine i naišlo je na veliki odziv kako osoba sa dijabetesom, tako i lekara, nutricionista i relevantnih industrijskih subjekata.
U drugom izdanju na?i ?ete nove recepte, od kojih se izdvajaju i oni “egzoti?niji”, kao što su morski plodovi, testenine-paste, a poseban akcenat je dat na poslastice. Kao i u prvom izdanju, i ovde ?ete za svaki recept na?i izra?unate sve potrebne nutritivne podatke, kao i glikemijski indeks i glikemijsko optere?enje.
Recenzenti ovog izdanja su endokrinolog prof. dr Ljiljana Bajovi? i nutricionista dr Slobodanka Babi?.
[Diabeta.net, 09.11.2009.]
Roditeljima koji su podstanari ili su u stambenom kreditu mese?ne uplatnice za vrti? bi?e umanjene za deset odsto. Deci ?e se, bez obzira na ovu novu pogodnost, cena koriš?enja usluga obdaništa obra?unavati i dalje prema prihodima po ?lanu doma?instva. Isti popust ima?e i mališani oboleli od celijakije i dijabetesa, dok ?e roditelji trojki, ?etvorki i duplih blizanaca mese?no izdvajati upola manje novca nego do sada.
Ovo su novine koje donosi novi Pravilnik o uslovima i na?inu ostvarivanja prava na regresiranje troškova u beogradskim obdaništima. Propise je odobrio gradona?elnik Dragan ?Ѭêilas, a osmog dana od objavljivanja u Službenom listu grada Beograda, roditelji ?e mo?i da o?ekuju novi obra?un cena.
– Zloupotrebe i problemi koji su se javljali primenom starog pravilnika bi?e onemogu?eni – kaže Ljiljana Jov?i?, gradski sekretar za de?ju zaštitu. – Pobroja?emo sve prihode porodice koji su od uticaja, a roditelji su u obavezi da jednom godišnje, do aprila teku?e godine, dostave i uverenje Poreske uprave o svim ostvarenim prihodima za prethodnu godinu.
U kategoriju popusta, naglašava Jov?i?eva, za korisnike stambenih kredita ulaze samo oni koji kupuju prvi stan i kao dokaz roditelji bi trebalo da podnesu rešenje nadležne poreske uprave o osloba?anju od pla?anja poreza na promet nepokretnosti, a za podstanare – kopija ugovora zaklnog sa stanodavcem i overena kod nadležnog suda.
Stupanjem na snagu novog pravilnika izmeni?e se i regresna skala, odnosno bi?e ukinut procenat u?eš?a roditelja u ceni od 6,07 odsto, odnosno oni koji su pla?ali 694 dinara, jer je uo?eno da je ovaj iznos nerealno nizak. Ova cifra se dodatno umanjuje kada se uzme u obzir da kada u vrti? ide dvoje dece. Naime, njihove mese?ne uplatnice se tada smanjuju za još 20 odsto po mališanu.
Brojke
20 odsto mališana u gradskim obdaništima pla?a najnižu cenu
2.500 roditelja prijavilo lažne prihode, otkriveno u kontroli
Ostali popusti
Pravo na regresiranje svih troškova boravka u predškolskoj ustanovi imaju i deca ratnih vojnih invalida prve i ?etvrte grupe iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, kao i deca korisnika materijalnog obezbe?enja porodica, ostvarenog po propisima o socijalnoj zaštiti.
Za samohrane roditelje predvi?eno je da se pre utvr?ivanja prava na regres, prihodi umanjuju za 25 odsto, a zatim se u zavisnosti od broja ?lanova doma?instva, utvr?uje mese?ni iznos.
Ranije u jasle
Od slede?e godine u jaslicama ?e boraviti bebe stare šest meseci u grupama sa sedam polaznika. Pošto im je potrebna posebna ishrana, u obdaništima ?e se pripremiti prostorije koje ?e biti pretvorene u mle?ne kuhinje, najavljuju iz Sekretarijata za de?ju zaštitu.
Zbog toga ?e se iz gradske kase finansirati projekti nevladinih organizacija “Pre prvog koraka”, a uz njihovu pomo? ?e se roditelji pripremati za polazak dece u jasle.
Sekretarijat za de?ju zaštitu planira i uvo?enje petodnevnog programa, pa ?e vrti?i pružati usluge roditeljima koji zbog neredovnog radnog vremena imaju potrebu da ostave decu na pet dana, a po istom principu ?e funkcionisati i ?uvanje mališana na sat.
[Ve?ernje novosti, 02.11.2009.]
Pročitaj više …
U Klini?kom centru Srbije uvedena je nova organizaciona šema na endokrinologiji, koja bi trebalo da smanji gužve i olakša zakazivanje pregleda.
Muke stotina pacijenata koji su u dugim redovima, satima pa i danima, svake poslednje nedelje u mesecu, ?ekali na zakazivanje kontrolnog pregleda na endokrinologiji u Klini?kom Centru Srbije, okon?ane su boljom organizacionom šemom koju je uveo direktor ?Ѭêor?e Bajec.
Me?utim, preoptere?enost Instituta za endokrinologiju i dalje ostaje kao sistemski nerešen problem ?ije su žrtve pacijenti ali i lekari.
Skoro dve godine, zakazivanje kontrolnog pregleda na endokrinologiji u Klini?kog centra, bilo je, prema tvrdnji pacijenata, nemogu?a misija.
Institut za endokrinologiju najuglednija je institucija ovakvog tipa u zemlji i prihvata pacijente iz cele Srbije.
Endokrinolozi se bave masovnim bolestima i gotovo u svakoj oblasti medicine, njihovo mišljenje je nužno.
Priliv pacijenata je ogroman, jer samo od dijabetesa u Srbiji boluje pola miliona ljudi, a ?ak 20 odsto stanovnika u šestoj deceniji boluju od štitaste žlezde.
Lekari ove ustanove, tokom prvih šest meseci ove godine, samo ambulantno su pregledali oko 53 000 pacijenata.
Direktor Instituta za endokrinologiju Svetozar Damjanovi? ukazuje na sistemske probleme koji stvaraju nepotrebne gužve.
?¢‚Ǩ?ìImate stravi?nu navalu pri tome postoji i jedan sistemski nerešen problem što vam do?e ?ovek iz Doma zdravlja sa rezultatima, a uopšte nije pregledan?¢‚Ǩ?ì, kaže Damjanovi?.
?¢‚Ǩ?ìKlini?ki centar jednostavno nije, kako da kažem, institucija koja je pravljena da bude u jednom trenutku Dom zdravlja. Definitivno mora da se uspostavi hijerarhijski odnos i mora da se zna šta radi doktror opšte prakse?¢‚Ǩ?ì, poru?uje on.
Iz domova zdravlja pacijenti neretko dolaze i sa neodgovaraju?im laboratorijskim nalazima, a gužve nastaju zbog hroni?nih bolesnika ?iju je bolest potrebno samo pratiti.
Stru?njaci u Institutu time ne bi trebalo da se bave, jer im to oduzima vreme da se posvete najtežim bolesnicima i onima sa komplikacijama.
Nužno je obnoviti i samu zgradu instituta u koju ?ak pet decenija nije ulagano
“Ta?no je i to da recimo u ovom trenutku od 40 ?¢‚Ǩ‚čú 60 pacijenata sa neuroendokrinim karcinomima u Institutu za endokrinologiju ?eka da se obnovi ili da se napravi deo zgrade gde ?e mo?i da dobiju odgovaraju?u terapiju, odnosno da se primeni specifi?na radioizotopska terapija?¢‚Ǩ?ì, kaže Damjanovi?.
?¢‚Ǩ?ìMi jednostavno više ne možemo da ?ekamo 10 ili 20 godina da nekome do?e u glavu da to mora da se sredi?¢‚Ǩ?ì, kaže on.
Pacijentima ?e se od sada kontrola zakazivati odmah posle obavljenog pregleda. Olakšica ih raduje, ali ostale muke ostaju.
Posebno su nezadovoljni dijabeti?ari koji tvrde da više nema ko da ih posavetuje od kako su ukinita savetovališta, da su administrativne procedure za dobijanje terapije i pomagala iscrpljuju?e i protiv interesa pacijenta, da Srbija još uvek nema Nacionalni registar za dijabetes te da se ta?an broj ovih bolesnika u Srbiji i ne zna.
Pomo?nica ministra o endokrinologiji
O problemima na Institutu za endokrinologiju Klini?kog centra Srbije, novinarka B92 Aleksandra Gazivoda razgovarala je sa pomo?nicom ministra zdravlja Ivanom Miši?.
Celo gostovanje pomo?nice ministra u Vestima TV B92 možete pogledati ovde:
[B92, 01.11.2009.]
Pročitaj više …
Kada nam popusti najvažniji miši? u telu – srce – najbolji lek je muzika. Tajnu njene lekovitosti otkrili su još stari Grci, ali je srpski kardiolog Predrag Mitrovi? prvi koji je u svetu izra?unao koju vrstu muzike s kakvim dinami?kim karakteristikama treba da slušaju pacijenti koji boluju ?¢‚Ǩ?ìod srca?¢‚Ǩ¬ù.
On grupi bolesnika koji pate od povišenog ili sniženog krvnog pritiska, angine pektoris, koji su preživeli infarkt i operaciju srca, preporu?uje slušanje odre?ene muzike, bar dva puta po 12 minuta dnevno. Tako je nekima odredio da slušaju Mocarta ili Baha, drugima pop muziku, tre?ima ?¢‚Ǩ?ìVan Gog?¢‚Ǩ¬ù ili ?¢‚Ǩ?ìPartibrejkerse?¢‚Ǩ¬ù, a nekima se zalome Aca Lukas, Ceca, Silvana Armenuli?, Džej, Safet Isovi?… Ve?ini ljudi, kako je utvrdio, prija klasi?na muzika i na nju reaguju, iako je ne slušaju.
– Najvažnije je utvrditi koja vrsta muzike bolesniku najviše prija, kojeg tempa treba da bude muzika i da li treba da bude u duru ili u molu. Ako im se da pogrešna muzika koja ih nervira, njihovo stanje može da se pogorša – kaže Mitrovi?.
Svakom svom pacijentu on na CD nareže kompilacije lekovite muzike koju treba da slušaju dve godine. Ponekad, kaže on, nije lako izvu?i od bolesnika iskren odgovor na pitanje šta sluša, pa je Mitrovi? prinu?en da im pušta muziku i gleda njihove reakcije.
– Puštam im muziku raznih žanrova i gledam da li postoji reakcija zenice. Kad bolesnik ?uje muziku koja mu prija, zenice se obavezno prošire ili skupe. Kada odredim žanr, biram odgovaraju?i tempo na osnovu sr?ane frekvencije i u zavisnosti od pacijentove bolesti – objašnjava Mitrovi?.
Na primer, za snižavanje pritiska treba slušati muziku koja ima ritam od 80 do 100, a za anginu pektoris od 90 do 105. Ako sr?ani bolesnik ima i še?ernu bolest, tempo treba da bude izme?u 80 i 96.
– Jednoj starijoj gospo?i koja boluje od hipertenzije, še?era, angine pektoris, a imala je operaciju na srcu, posle ispitivanja i razgovora s njom preporu?io sam da sluša Edit Pjaf i ?Ö¬†arla Aznavura – kaže naš sagovornik.
Efekat je evidentan. Posle dve godine slušanja muzike, grupi od 370 bolesnika, isti?e Mitrovi?, opao je krvni pritisak i sr?ana frekvencija, a angina pektoris, sr?ani udar, operacije na srcu i smrtni ishodi postali su re?i – tvrdi Mitrovi?.
Od metala samo balade
Pošto je sve ve?i broj mladih koji dožive sr?ani udar, Mitrovi? im ?¢‚Ǩ?ìprepisuje?¢‚Ǩ¬ù rok balade, na primer, ?¢‚Ǩ?ìVan Goga?¢‚Ǩ¬ù i ?¢‚Ǩ?ìPartibrejkersa?¢‚Ǩ¬ù. Preporu?uje i hevimetal balade grupa ?¢‚Ǩ?ìMetalika?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìForiner?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìJurop?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìMotli kru?¢‚Ǩ¬ù…
[Alo!, 26.10.2009.]
Ameri?ka farmaceutska kompanija “Eli Lili” uskoro stiže na srpsko tržište, rekao je potpredsednik ove kompanije Filip Prufer.
“U ovim izazovnim vremenima imamo ozbiljne namere u pogledu prisustva u Srbiji investiranjem i otvaranjem novog predstavništva kompanije Lili, jedne od deset najve?ih farmaceutskih kompanija u svetu”, rekao je Prufer na konferenciji za novinare.
Ova kompanija ve? neko vreme sara?uje sa lokalnim partnerima u Srbiji nude?i ograni?eni asortiman medicinskih proizvoda, uklju?uju?i one iz oblasti onkologije i lekove kao što su “cialis”, “forsteo” i humani insulini, kazao je on.
“Naši istraživa?ki napori su usmereni na ?etiri osnovne terapeutske oblasti – neuronauku, endokrine poreme?aje, kancer i kardiovaskularne bolesti”, kazao je Prufer i dodao da pored toga, zaposleni u kompaniji prate nau?ne inovacije koje su i van ovih kategorija bolesti.
Kompanija “Eli Lili” je 1990-ih je u Srbiji imala uspešnu saradnju sa “Galenikom”, od 2005. godine i sa kompanijom “Farmasvis”, a ima nameru da i dalje razvija partnerstvo na teritoriji Srbije, rekao je on.
Farmaceutska kompanija “Eli Lili” , sa sedištem u Indijanapolisu koju je 1876. godine osnovao Eli Lilly, danas ima oko 40.000 zaposlenih, istraživa?ke i razvojne kapacitete u osam zemalja, dok u[Ve?ernje više od 50 zemalja vrši klini?ka ispitivanja.
Poznati lekovi ove kompanije le?e koronarne sindrome, bipolarne poreme?aje, kancer, depresiju, me?u kojima su “prozak”, “zipreks”, “iletin” i najnoviji lek protiv dijabetesa “byetta”.
[Ve?ernje novosti, 22.10.2009.]
Diabeta napomena: zbog predstoje?ih promena i vlasni?nih prestruktuiranja, došlo je do poreme?aja u snabdevanju doma?eg tržišta “Humulin” insulinima proizvo?a?a Eli Lili. Nadamo se skoroj stabilizaciji i nastavku nesmetanog snabdevanja.
U Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu idu?e godine bi?e otvorena prva javna porodi?na banka mati?nih ?elija. Oboleli od razli?itih uro?enih i ste?enih bolesti potpuno besplatno ?e u le?enju dobijati odgovaraju?e mati?ne ?elije koje zamenjuju bolesne ?elije.
Formiranjem banke krvi pup?anika (mati?nih ?elija) dajete mnogo više šansi za izle?enje onima koji su oboleli od bolesti gde je transplantacija koštane srži jedini lek. Roditelji bolesne dece motivisani su da pri ro?enju drugog deteta ostave krv iz pup?anika. Javna banka zna?i da ste se dobrovoljno odrekli u korist nekoga kome su mati?ne ?elije potrebne i ko je bolestan. Potpuno su zašti?eni podaci ko dobija mati?ne ?elije, kao i to ko je davalac – kaže za ?¢‚Ǩ?æ24 sata?¢‚Ǩ¬ù dr Dragana Vuji?, na?elnik Službe za transpantaciju kosne srži u Institutu za majku i dete.
Oba roditelja moraju da se izjasne da li ?e mati?ne ?elije da doniraju ili da ostave za svoje dete.
– Pri doniranju mora da se vodi ra?una o bolestima u porodici, jer ako ima naslednih bolesti, onda ne može da se donira u javnu banku – kaže dr Vuji?.
Prilikom ro?enja podveže se pup?ana vrpca na dva kraja i prese?e u sredini. Iz ostatka se skuplja krv. Na?in dobijanja krvi iz pup?anika je potpuno bezopasan i po bebu i po majku.
– Mati?ne ?elije ?e mo?i da koristi svako kome su potrebne, bez obzira na godine. Pošto su one manje zrele nego ?elije iz koštane srži, ne mora da postoji potpuna podudarnost primaoca i davaoca – kaže dr Vuji?.
Mati?nim ?elijama le?e se leukemija, neki oblici raka limfnih žlezda, uro?ene slabosti koštane srži, uro?ene bolesti imunološkog sistema… Zna?aj novoformirane banke je i u tome što je do sada bilo mogu?e mati?ne ?elije iz pup?anika ostaviti jedino u privatnim bankama, namenski za novoro?eno dete. Iz javne banke mati?ne ?elije može svako da koristi. U porodi?noj banci ?elije se ostavljaju za obolelog ?lana porodice, ali roditelji mogu i da se odreknu u korist ostalih i tada ?elije idu u javnu banku.
?uvanje ?elija u privatnim bankama 1.800 evra
S obzirom na to da kod nas nije postojala javna banka mati?nih ?elija, oni kojima su one potrebne u nekoj od privatnih banaka u svetu pla?ali su od 25.000 do 30.000 evra. ?uvanje mati?nih ?elija u nekoj od privatnih banaka u svetu košta oko 1.800 evra i one se ?uvaju 20 godina. Uzorci iz Srbije ?uvaju se obi?no u bankama u Gr?koj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Holandiji. Formiranjem prve javne porodi?ne banke u Srbiji od idu?e godine ova jedinstvena usluga bi?e potpuno besplatna, kako za darodavca, tako i za one kojima mati?ne ?elije budu potrebne za izle?enje.
[24 sata, 15.10.2009.]
Pročitaj više …
Služba hitne pomo?i namerava da na javnim mestima postavi aparate za reanimaciju, koji ?e omogu?iti da se odmah ukaže pomo? ljudima koji dobiju sr?ani udar.
Sedam hiljada ljudi u Srbiji godišnje umre na ulici, javnom mestu ili na poslu, a razlog je uglavnom naprasni sr?ani napad. Službe hitne pomo?i imaju plan kako da to promene. U saradnji sa gradskim vlastima u naredne dve godine na javnim mestima u Beogradu bi?e postavljeni mobilni defibrilatori.
Ekipi hitne pomo?i u proseku je potrebno 12 minuta da stigne na mesto doga?aja. To su, kako lekari kažu, zlatni minuti kada treba da se reaguje i pomogne pacijentu. Zato ?e uskoro pozorišta, pošte, banke i druga javna mesta biti opremljeni mobilnim defibrilatorima. Re? je o aparatima koji služe za pokretanje rada srca.
“Svrha ovih automatskih defibrilatora je da spasavaju život, zna?i da u prvih par minuta, kada je najpotrebnije da se ukaže pomo?, ljudi koji su obu?eni, na svim prometnim mestima na nekim punktovima, ukažu pomo? do dolaska naše ekipe?¢‚Ǩ¬ù , navodi na?elnica smene u Hitnoj pomo?i Mirjana Mili?evi?.
Mobilni defibrilatori su praksa u svim razvijenim delovima svetam. Postavljeni su na aerodromima, sajmovima, bioskopima, pa ?ak i na ulici .
“Ovde ga konektujete, uklju?ite i kad vam on kaže da postavite elektrode, zna?i nacrtano je gde ide ova elektroda a gde ide ova elektroda, postavite ih. Uklju?ite na punjenje, prikaže da je stanje fibrilacije i sam se isprazni”, objašnjava funkcionisanje aparata dežurna lekarka u Hitnoj pomo?i Danijela Nini?-Marinkovi?
Ipak, iako ?e veliki broj ljudi imati pristup ovim aparatima, preporu?uje se da ga koriste samo kvalifikovane osobe. Najavljeno je da ?e biti postavljeno oko 100 aparata, a da ?e biti obu?eno oko 500 ljudi.
[B92, 12.10.2009.]
Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? izjavio je da ?e Zakon kojim ?e biti zabranjeno pušenje u zatvorenim prostorijama biti usvojen do kraja godine.
Milosavljevi? je precizirao da ?e zakonom pušenje biti zabranjeno u svim zatvorenim prostorima, osim u ugostiteljskim objektima.
?¢‚Ǩ?ìIzuzetak do 2012. godine su restorani, kafi?i, ugostiteljski objekti u kojima se dozvoljava podela na puša?ki i nepuša?ki, gde mora da bude bar polovina i malo više nepuša?ko. To je jedna jednostavna i primenjiva mera svuda?¢‚Ǩ¬ù, smatra ministar.
?¢‚Ǩ?ìUgostiteljski objekt može sad da zabrani pušenje, kao što je to uradio kafi? ?¢‚ǨÀúTajm aut?¢‚Ǩ‚Ñ¢ u ?ika Ljubinoj, ali 90 dana od usvajanja zakona mora da prilagodi svoju praksu zakonu, a to je da podeli prostor?¢‚Ǩ¬ù, navodi on.
?¢‚Ǩ?ì?ini mi se da nam to skre?e pažnju i da nas u?i da ipak u svakom ugostiteljskom prostoru mora da bude podela?¢‚Ǩ¬ù, kaže Milosavljevi?.
Ina?e, posle nešto više od šest meseci Hrvatska vlada ?e ublažiti zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.
Pošto su vlasnici kafi?a, barova i restorana tvrdili da im je zabrana prepolovila zaradu, bi?e im omogu?eno da u svojim objektima imaju odvojen prostor za puša?e.
Procenjuje se da puša?i ?ine tre?inu od 4,5 miliona stanovnika Hrvatske.
[B92, Beta, 11.10.2009.]
