Kao deo kampanje povodom obeležavanja stogodišnjice otkrića insulina, Evropski ogranak Međunarodne Dijabetes Federacije razgovarao je sa liderima na polju dijabetesa širom Evrope, a na temu zdravstvene zaštite osoba sa dijabetesom. Cilj ovih intervjua je da se uoče nejednakosti koje su rasprostranjene širom Evrope, kao i da se ukaže na oblasti zdravstvene zaštite u oblasti dijabetesa koje je potrebno poboljšati.
Ispred Republike Srbije govorili su predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić, profesor medicinskog fakulteta i izabrani predsednik IDF Europe prof. dr Nebojša Lalić i mladi lider u dijabetesu Lucija Jakšić.
Godina je velikih jubileja za dijabetološku zajednicu. Pre 100 godina stvoren je insulin, bez koga se život mnogih od nas ne može zamisliti, a pre 30 godina prvi put je širom sveta obeležen 14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa. Simbolično ili ne, problemi nas koji živimo sa dijabetesom na dnevni red javnosti uglavnom dođu sredinom novembra, iako više od 10% populacije naše zemlje svakog dana vodi borbu protiv sa njim, 365 dana u godini. Izazovi su postali još veći sa izbijanjem pandemije koronavirusa. Situacija u kojoj živimo, uskratila nam je pre svega mogućnost da viđamo lekare. Digitalna rešenja pružaju priliku da sa lekarom stupimo u kontakt online, što je bilo veoma važno jer su tokom pandemije osobe sa dijabetesom izložene većem riziku i komplikacijama. Na globalnom nivou svaka treća osoba preminula usled koronavirusa, imala je dijabetes. Zahvaljujući edukacijama koje organizuje Dijabetološki savez Srbije, uspevamo da prevaziđemo poteškoće i učimo da živimo u „novoj realnosti“, ali se još jednom pokazalo da je nivo dijabetološke zaštite za pacijente sa dijabetesom često pitanje života i smrti. U našoj zemlji to znači čak 770.000 života.
Zato ne čudi što se svuda u svetu, pa i u Srbiji, ove godine Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava pod temom “Pristup savremenoj dijabetološkoj zaštiti“. Ova tema naglašava značaj sistemske brige društva za osobe sa dijabetesom, a obuhvata pristup terapijama, pre svega inovativnim, zatim tehnološkim rešenjima koja omogućavaju normalan život, ali i široko dostupnu mrežu zdravstvenih ustanova posvećenih pacijentima sa dijabetesom, kao što su savetovališta.
Za inovativne terapije u lečenju dijabetesa zalažemo se već godinama. U Srbiji su najmoderniji insulini uveliko dostupni, ali inovativna terapija podrazumeva i moderne neinsulinske opcije predviđene svim relevantnim vodičima za lečenje dijabetesa, koje još nisu dostupne u Srbiji. Po najavama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje to bi uskoro trebalo da se promeni i to je dobro. Ipak, u našoj priči nije dobro što svaki dan odlaganja uvođenja novih terapija nosi ozbiljne posledice za pacijente. Na primer, ako osoba sa dijabetesom živi sa neregulisanim šećerom godinu dana, opasnost od infarkta miokarda veća je za čak 67 odsto! Ako dodamo da neki od ovih modernih lekova značajno smanjuju rizik od smrti izazvane koronavirusom kod osoba sa dijabetesom, jasno je zašto je za nas to pitanje toliko važno, posebno u smiraj 2021. godine kada pandemija koronavirusa i dalje okupira zdravstveni sistem Srbije.
Poznato je da nove
tehnologije, kao što su insulinske pumpe i senzori, omogućavaju neuporedivo
bolju kontrolu glikemije. Za sada je u Srbiji ovaj vid kontrole dostupan
određenom broju osoba, a naša zajednička misija je da se potrudimo da ove
tehnologije budu dostupne svima koji imaju dijabetes.
Poseban značaj u okviru pristupa dijabetološkoj zaštiti za nas imaju savetovališta. Tamo gde postoje i gde su dobro organizovana, ona pružaju izuzetan doprinos i prave razliku u životima osoba sa dijabetesom. Mnogima od nas savetovališta su promenila odnos prema bolesti i poboljšala kvalitet života. Kroz savetovališta dobijamo kompletniju sliku o našem stanju, jer na jednom mestu u razgovoru sa lekarom, nutricionistom i medicinskom sestrom odmah dobijamo korekciju terapije, savete u ishrani, kao i uputstva kako da iz svojih pomagala izvučemo najviše. U njima pronalazimo sigurnost i motivaciju za bolje upravljanje bolešću. Način organizovanja savetovališta za dijabetes u Srbiji nije standardizovan i ona najviše zavise od entuzijazma ljudi koji ih vode. Zato ih često uopšte i nema u domovima zdravlja, a tamo gde postoje uglavnom nemaju stalno zaposlene lekare koji bi se usavršavali u oblasti dijabetesa. Za nas je teško da razumemo da broj od 770.000 pacijenata, kao i nebrojeno onih koji su u opasnosti da od dijabetesa obole, ne opravdava sistemsko obezbeđivanje dijabetološke zaštite kroz savetovališta. Takva zaštita ne samo da obezbeđuje dostupniju podršku za osobe sa dijabetesom, već omogućava i prevenciju komplikacija koje predstavljaju najveći trošak zdravstvenog sistema u vezi sa dijabetesom, kao i njihovo pretežno zbrinjavanje na najjeftinijem, primarnom nivou zaštite.
Na kraju treba da
budemo svesni da je i najbolji nivo pristupa savremenoj dijabetološkoj zaštiti
uzaludan ukoliko ne postoji odgovoran pristup nas samih. Mi treba da preuzmemo
odgovornost za kontrolu svoje bolesti, edukaciju, način ishrane, fizičku
aktivnost, podršku drugim osobama sa dijabetesom… Na taj način zatvara se krug koji omogućava
normalan život za sve nas. U našem slučaju krug je plave boje i svi mi koji ga
sa ponosom ističemo, imali dijabetes ili ne, svesni smo da u našoj zemlji on
simbolizuje neprekidnu borbu za šansu da 770.000 ljudi živi normalno.
Komplikacije dijabetesa mogu se podeliti na akutne i hronične,
s tim da akutne komplikacije nastaju u kratkom vremenu i mogu biti opasne po
život u trenutku njihove pojave, dok hronične komplikacije narušavaju zdravlje
i kvalitet života osobe u dužem periodu.
Godine nedijagnostikovanog dijabetesa ili loše
kontrolisanih nivoa glukoze u krvi uzrokuju niz hroničnih komplikacija u vaskularnom
sistemu. Promene mikrovaskularnog sistema su u pozadini tri najčešće i
najopasnije komplikacije: retinopatije, nefropatije i neuropatije. Bolest malih
krvnih sudova veoma otežava zarastanje kože, tako da se i sitne povrede mogu pretvoriti
u teške infekcije ili rane koje ne mogu da zarastu. Dijabetična retinopatija
može da dovede do slepila, nefropatija može dovesti do prestanka rada bubrega,
a neuropatija do uništavanja nerava i nervnih završetaka i do gubitka osećaja
dodira.
Akutne komplikacije najčešće uključuju laktatnu acidozu, odnosno prekomerno stvaranje mlečne kiseline u mišićima što može dovesti do nemogućnosti organizma da pravilno pretvara hranu u energiju. Još jedna akutna komplikacija je i dijabetička ketoacidoza – komplikacija koja se javlja usled prevelike proizvodnje kiselina u telu, snižava pH krvi i može izazvati opštu slabost, bolove u stomaku, prekomernu žeđ, ubrzano disanje, poremećaj svesti i „voćni“ zadah. Hiperosmolarna koma razvija se, po pravilu, kod starijih bolesnika sa dijabetesom tip 2 usled dehidratacije, diuretika, steroida ili drugih iscrpljujućih stanja pa dolazi do halucinacija, nejasnog govora, konvulzija i padanja u komu. Do hipoglikemijske kome dolazi kada je prenizak nivo glukoze u krvi – telo nastavlja da funkcioniše uprkos „izgladnjivanju“ ćelija do određenog nivoa kada se mozak „gasi“, jer ne može postići normalnu funkciju usled nedostatka glukoze.
Hipoglikemija je stanje organizma za koje je karakteristično izuzetno nizak nivo šećera (glukoze) u krvi koje može prouzrokovati simptome malaksalosti, opšte telesne slabosti, neuobičajenog ponašanja (često slično alkoholisanom stanju ili stanju pod uticajem opijata), zbunjenosti, snažnog umora, teškog disanja, pojačanog znojenja, drhtavice, gladi, razdražljivosti, blede kože i anksioznosti, ali izazvati i napade slične kao kod epilepsije, gubitak svesti, zamagljen vid i nemogućnost koncentracije na izvršavanje jednostavnih zadataka.
Hipoglikemija se može pojaviti nakon dugog perioda neunošenja hrane ili nakon obroka kada telo proizvodi više insulina nego što mu je potrebno. Ipak to nisu jedini mogući uzorci hipoglikemije, niti se ona isključivo pojavljuje kod osoba koje žive sa dijabetesom. Iako je mnogo ređa kod osoba koje nemaju dijabetes, može se pojaviti usled nuspojava određenih lekova, nakon preterane konzumacije alkohola kada se ugljenohidrati skladišteni u jetri istroše, kao posledica teških bolesti (npr. ciroza jetre, slabost bubrega, hepatitis i sl.) i kao posledica hormonalnih poremećaja hipofize ili nadbubrežnih žlezda.
Hipoglikemijski napadi mogu dovesti do kome, kao i do drugih komplikacija – zato je izuzetno važno reagovati što brže kako bi se izbegla trajna ili teška oštećenja mozga i ostalih sistemskih organa.
Hipoglikemijski napad rešava se podizanjem nivoa šećera (glukoze) u krvi, što se može postići na više načina koji zavise od stanja u kojem se osoba nalazi. Potrebno je odmah kontaktirati hitnu medicinsku službu kako bi profesionalni radnici mogli što pre stići i pružiti adekvatnu pomoć. U međuvremenu dok hitna medicinska pomoć ne stigne iako je osoba pri svesti i može gutati, pomoći će konzumiranje manjih namirnica bogatih šećerom – bomboni, kocke šećera, voćni sok, glukoza u tabletama ili čaša vode sa rastopljenom kašikom šećera. Ako osoba nije pri svesti, nikako se ne preporučuje hraniti je na silu jer može doći do gušenja. Važno je proveriti ima li osoba za koju sumnjate da ima hipoglikemijski napad dijabetes ili ne – osobe koje žive sa dijabetesom često su pripremljene za ovakve situacije te imaju karticu, oznaku ili neki drugi identifikator, kao i bombone, kocke šećera ili glukoze ili injekciju glukagona sa sobom. Glukagonske injekcije najčešće na spoljašnjem pakovanu imaju uputstvo za pravilno korišćenje, a praksa je da se injektira u nogu (kvadriceps) ili gluteus (mišić zadnjice).
Nakon primene bilo kog od načina pomoći važno je ostati sa osobom sve dok ne stigne hitna medicinska pomoć kako bi se izbegla mogućnost mogućih povreda i kako bi službenici hitne medicinske pomoći mogli dobiti što preciznije i detaljnije informacije o toku događaja i primieniti adekvatnu terapiju.
Dijabetes ili šećerna bolest (Diabetes mellitus) nastaje kao posledica smanjenog lučenja insulina iz pankreasa ili smanjene osetljivosti organa na delovanje insulina, zbog čega se nivo glukoze (šećera) u krvi povećava. Postoje dva osnovna oblika bolesti – dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.
Većina hrane koju jedemo procesom varenja se pretvara u jednostavnije supstance, a jedna od osnovnih supstanci koja se dobija je glukoza (šećer). Pankreas proizvodi insulin, hormon čija je specifična funkcija regulacija nivoa šećera u krvi. Insulin služi za pretvaranje glukoze u oblik koji može da uđe u ćelije gde se daljim procesima pretvara u energiju za telo. Višak glukoze se pomoću insulina skladišti u mišićima i u jetri, ali ako insulina nema ili je prisutan u nedovoljno visokim nivoima, glukoza ne može ući u ćelije, zadržava se u krvi, povećava nivo šećera u krvi i tako izaziva šećernu bolest (dijabetes).
Dijabetes tip 1 je genetska autoimuna bolest koja se najčešće javlja u detinjstvu i mlađoj životnoj dobi (zato je ranije nazivan i juvenilnim). Nastaje zbog autoimunog uništavanja β-ćelija koje luče insulin u tzv. Langerhansovim ostrvima gušterače. Uzrok dijabetesa tip 1 je genetski (sklonost određuju geni iz sistema glavnih antigena tkivne tolerancije) stoga nije preventabilan niti je posledica „nezdravog“ načina života. Drugim rečima, pankreas osoba koje žive sa dijabetesom tip 1 ne proizvodi insulin ili ne proizvodi dovoljne količine insulina pa se nivoi glukoze u krvi moraju regulisati na druge načine. Osobe koje žive sa dijabetesom svakodnevno moraju regulisati glukozu u krvi, a oblici regulacije najčešće uključuju:
Praćenje
nivoa glukoze u krvi
Redovno
vežbanje i održavanje zdrave telesne težine
Posebna
ishrana koja uključuje izbegavanje hrane bogate jednostavnim šećerima i hrane
sa zasićenim masnim kiselinama
Obavezno
svakodnevno uzimanje insulina
Za razliku od dijabetesa tip 1, dijabetes tip 2 je hronični
poremećaj koji se pretežno javlja kod odraslih, ali se zbog sve češće gojaznosti
počeo javljati i kod dece. Nastaje kao posledica smanjene osetljivosti organa i
tela na insulin ili kada pankreas prestane proizvoditi dovoljno insulina. Svi
uzroci nastanka dijabetesa tip 2 nisu poznati, ali neki od rizičnih faktora uključuju
prekomernu telesnu težinu, nizak nivo fizičke aktivnosti, pušenje i porodična anamneza
(genetske predispozicije). Za razliku od osoba sa dijabetesom tip 1, kod
trećine osoba sa dijabetesom tip 2 nivoi glukoze u krvi se mogu regulisati uz
dijetu i fizičku aktivnost bez uzimanja insulina, dok ostali često ne uzimaju
insulin direktno, već lekove kojima se stimulše izlučivanje preostalog insulina
ili lekove koji povećavaju osetljivost na insulin. Ipak to nije trajno rešenje,
jer jednom kada se prirodne zalihe insulina u pankreasu iscrpe, potrebno ga je nadoknaditi.
Regulacija glukoze u krvi za dijabetes tip 2 takođe uključuje doživotnu posvećenost
i:
Praćenje nivoa glukoze u krvi
Zdravu ishranu
Redovnu fizičku aktivnost
Terapiju insulinom i drugim lekovima, u zavisnosti od potreba organizma
DIJABETES TIP 1
Život sa dijabetesom tip 1 je kao konstantno balansiranje balona za vreme
svih svakodnevnih aktivnosti. Sa dijabetesom tip 1 i svim njegovim izazovima
svakodnevno živi 30.000 ljudi u Srbiji.
Održavanje optimalnih
nivoa glukoze u krvi je svakodnevni
izazov koji je nevidljiv osobama koje ne žive sa dijabetesom. Ova godina
(2021.) označava stotu godišnjicu od otkrića insulina, prekretnicu u životu
mnogih koji bez njega ne bi mogli živeti. Upravo zato želimo da razgovaramo o
dijabetesu tip 1, bolesti koja je često nevidljiva, kako bismo razumeli koji su
sve svakodnevni izazovi koje ona predstavlja.
Dijabetes tip 1 je hronična autoimuna bolest koja
onemogućava pankreas da proizvodi insulin. On obuhvata približno 5-10%
osoba sa dijabetesom pa, iako ne postoji lek za dijabetes tip 1, uz svakodnevni
unos insulina je moguće živeti normalan život. Insulin se u telo unosi na tri
načina: injekcijom, insulinskim penom ili insulinskom pumpom. Od dijabetesa tip
1 najčešće obolevaju deca, ali ga je moguće razviti i kasnije tokom života.
Prvi pokazatelji simptoma dijabetesa tip 1 su povećana
glad i žeđ, često mokrenje, osećaj umora, smanjenje telesne težine bez
specifičnih razloga i zamućen vid. Simptomi dijabetesa tip 1 razvijaju se brzo,
za nekoliko nedelja i meseci te, ako se na vreme ne krene sa insulinskom
terapijom, posledice za osobu su teške. Može se razviti dijabetička ketoacidoza
što može dovesti do smrti. Simptomi dijabetičke ketoacidoze su suva i „isprana“
koža, bol u stomaku, povraćanje, problemi sa disanjem, zbunjenost i gubitak
koncentracije, kao i voćni miris u zadahu. Za sada ne znamo šta uzrokuje
dijabetes tip 1, ali je moguće da je to posledica genetskih faktora, jer se
može pojaviti nasledno u porodici.
Dugoročno, osoba kojoj je dijagnostikovan
dijabetes tip 1 ima veću mogućnost da razvije komplikacije koje mogu uticati na
kardiovaskularni sistem, nervni sistem, ali i druge sisteme u organizmu, zato
su neki od njih opasni po život.
U šestoj epizodi podcasta Razgovori o dijabetesu govorili smo o jako bitnoj temi koja bi trebalo da zanima sve one koje žive sa dijabetesom, a to je značaj očuvanja bubrega i njihove funkcije.
O važnosti bubrega, kako ih održati u što boljem stanju uprkos dijabetesu, kako prepoznati kada “pate” i mnogim drugim temama govori nefrolog dr Ana Bulatović – KBC Zvezdara.
Podcast možete slušati putem platformi Deezer, Spotify, Apple Podcasts, Google Podcasts, ali i na našem YouTube kanalu.
Svi koji direktno ili indirektno žive sa dijabetesom su makar jednom osetili kako izgleda kada je osoba u nekom otporu prema dijabetesu – tretmanu, ‘savetima’, odgovornosti, poseti lekaru, ishrani, saradnji sa ukućanima.
U ovoj epizodi podcasta Razgovori o dijabetesu, psiholog nam nudi jednu praktičnu tehniku kojom možemo prići osobi koja trenutno ne uspeva da prevaziđe neke svoje blokade ili prosto nije motivisana da ih prevazilazi i ponuditi joj početak izlaza iz te situacije.
Tehniku možemo da primenjujemo i sami za neku našu situaciju, tako da može koristiti kako drugima, tako i nama.
Kao i do sada, podcast možete slušati putem platformi Deezer, Spotify, Apple Podcasts, Google Podcasts, ali i na našem YouTube kanalu.
Na donjem linku možete pogledati snimak predavanja održanog u okviru projekta “Poveži i podrži” Dijabetološkog saveza Srbije, a na temu Dijabetes i trudnoća.
Na sastanku su govorile endokrinolog dr Ljiljana Lukić iz Kliničkog centra Srbije kao i ginekolog prof. dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije. Takođe, na sastanku su svoja iskustva podelile i majke koje žive sa dijabetesom.
U novoj epizodi podcasta Razgovori o dijabetesu govorimo o krivici i dobrim namerama roditelja, koje ne završe uvek kako smo hteli, ali i o smernicama kako da se postave kada je dijabetes njihove dece u pitanju.
Osvrnuli smo se i na život sa tinejdžerima i dali odgovor šta ih to najviše iritira, a kako možemo da im priđemo i izgradimo poverenje.
Podcast možete slušati putem platformi Deezer, Spotify, Apple Podcasts, Google Podcasts, ali i na našem YouTube kanalu.
Dragi naši, predstavljamo Vam novu insulinsku pumpu na tržištu Republike Srbije – YpsoPump švajcarskog proizvođača Ypsomed!
Na ovom linku možete pogledati video sa našim utiscima, a ukoliko ste imali prilike da isprobate ili koristite ovaj uređaj, pozivamo Vas da u komentaru ispod videa podelite svoja iskustva!
Distributer YpsoPump za Republiku Srbiju je “Laboratorija DMC”.
Napomena: Cilj ovog videa nije reklamiranje proizvoda, već upoznavanje osoba sa dijabetesom sa uređajima i pomagalima koji se nalaze na našem tržištu.
