Naučnici su otkrili novi, pametni
insulin koji reaguje na promene nivoa šećera u krvi u realnom vremenu.
O insulinu
Pre otkrivanja insulina 1921.
godine, nije bilo leka za dijabetes. Tim epohalnim otkrićem osobama sa
dijabetesom je omogućeno da žive. Kako je napredovala tehnologija, napredovali su
i insulini i druga medicinska pomagala, te danas osobe sa dijabetesom mogu da vode
dug i ispunjen život.
Međutim, život sa dijabetesom je
ipak konstantna borba i tako će i ostati dok se ne otkrije lek kojim će se izlečiti.
Zbog toga, naučnici širom sveta neumorno rade na razvoju novih insulina i
tehnologija kako bi olakšali život osoba sa dijabetesom.
Na osnovu novog otkrića, možemo
da očekujemo novu eru za osobe sa dijabetesom tip 1. Naime, otkriven je novi
tip insulina, takozvani pametni insulin ili “sveti gral” među
insulinima.
Osobe sa dijabetesom tip 1 danas moraju više puta dnevno da ubrizgavaju insulin kako bi kontrolisali nivo šećera u krvi. I, iako postoje potvrđene tehnike, kao što je brojanje ugljenih hidrata, koje pomažu prilikom određivanja tačne doze insulina, prostor za grešku uvek postoji. Stoga su hiperglikemije i hipoglikemije svakodnevna pojava i one trajno utiču na zdravlje osobe sa dijabetesom.
“Sveti gral” među insulinima
Kako bi se učestale hiper- i
hipoglikemije prevenirale, razvijen je pametan insulin koji bi se ubrizgavao
samo jednom nedeljno i imao bi sposobnost da boravi u telu. Kada oseti da se
nivo šećera u krvi podiže, on bi se „aktivirao“ i time prevenirao
hiperglikemije. Sa druge strane, kada bi osetio da nivo šećera u krvi pada, on
bi se „deaktivirao“ i na taj način prevenirao hipoglikemije.
Otkriće “svetog grala” među
insulinima, kako ga nazivaju širom sveta, revolucionaran je čin u tretiranju
dijabetesa tip 1. Upotrebom ovog insulina, osobe sa dijabetesom bi izbegle
kratkoročne i dugoročne posledice konstantnih visokih i niskih nivoa šećera
u krvi i očuvali svoje zdravlje.
Svetla budućnost
Ono što obećava je i činjenica da
trenutno postoji šest velikih projekata širom sveta koji rade na razvijanju naprednijih
insulina i tehnologija. Naučnici čak rade i na razvijanju kombinacije insulina
i glukagona koji bi zajedničkim dejstvom mogli bolje da kontrolišu nivo šećera
u krvi.
Dok čekamo da stručnjaci koji
marljivo rade otkriju lek koji će izlečiti dijabetes, pametni insulini mogu
biti razumno dobra zamena. Svakako, možemo da očekujemo da će u narednih par
godina doći do revolucionarizacije pristupa lečenja kod dijabetesa tip 1.
No, da bismo bili u prilici da
uživamo u novim tehnologijama koje nas sigurno čekaju, moramo da vodimo računa
o našem dijabetesu danas.
Hvala Vam što nas pratite,
nastavićemo da Vas obaveštavamo novim vestima iz sveta dijabetesa.
Hotel Ub će od 07.07. do 13.07.2024. godine biti mesto gde će mlade osobe sa dijabetesom iz cele Evrope učestvovati na Youth Leadership Lab-u, programu za mlade lidere u dijabetesu, koji po 14. put organizuje Evropski ogranak Međunarodne dijabetes federacije (IDF Europe).
Velika je čast Dijabetološkog saveza Srbije, jedine organizacije u Srbiji priznate od strane Međunarodne dijabetes federacije, da bude koorganizator ovog događaja. Ove godine je Savez održao 11. po redu kamp Dijabetes lideri Srbije što pokazuje da Savez zaista brine o mladima i pruža im priliku da se uključe zagovaranje za bolji položaj osoba sa dijabetesom.
IDF Europe Program za mlade lidere datira još od 2011. godine i u početku je to bio kamp koji se organizovao tokom nedelju dana jula. Tokom godina Covida, poprimio je karakter virtuelne razmene kako bi se nastavilo sa edukacijom mladih, dok od 2022. godine ima hibridni karakter.
Program za mlade lidere se sastoji od internet sesija na kojima se mladi upoznaju i počinju da razrađuju svoje ideje, a to druženje se nastavlja uživo u nekoj od država Evrope koja ima svog predstavnika u Međunarodnoj dijabetes federaciji. Ideja kampa je da se mladi osnaže za zagovaranje u svetu dijabetesa, da se upoznaju, povežu, da podele iskustva i postanu članovi evropske zajednice osoba sa dijabetesom. Na ovaj način IDF Europe želi da pronađe mlade koje će uključiti u svoje buduće aktivnosti. Aktivnosti na kampu obuhvataju predavanja i interaktivne radionice, a fokus je i na brojnim sportskim aktivnostima koje učesnici imaju tokom trajanja kampa.
Dijabetološki savez Srbije je ponosan što ima svog predstavnika svake godine od samog osnivanja ovog programa. Mnogi od njih su ostali uključeni u omladinskim aktivnostima IDF Europe-a, pa čak postali i mentori i članovi organizacionog tima ovog kampa. Ponosni smo takođe što je zalaganje Saveza za angažovanje mladih na polju dijabetesa sa ciljem podizanja svesti o dijabetesu, boljoj edukaciji i poboljšanju položaja osoba sa dijabetesom u Srbiji prepoznato od strane Međunarodne dijabetes federacije, te je zato prihvaćena prijava Saveza da se ovogodišnji kamp održi u Srbiji.
Sam kamp okuplja 25 mladih ljudi iz cele Evrope sa preko 15 predavača koji će sa njima razgovarati o bitnim temama aktivizma i dijabetesa. Naša predstavnica ove godine će biti Bojana Jovanović, učesnica 10. jubilarnog kampa Dijabetes lideri Srbije koji je održan 2023. godine i jedna od osnivačica udruženja Diaverzuma iz Novog Sada, članice Dijabetološkog saveza Srbije.
“Velika mi je čast što imam priliku da predstavljam Srbiju na evropskom kampu za mlade lidere u dijabetesu. Drago mi je što smo ove godine mi domaćini, stoga, potrudiću se da našu zemlju predstavim u najboljem svetlu i podelim našu bogatu kulturu i iskustva sa dijabetesom. Smatram da je kamp izuzetna prilika za razmenu znanja i stvaranje novih prijateljstava. Verujem da ćemo svi zajedno učiniti korak napred u unapređenju života osoba sa dijabetesom. Hvala vam na prilici i radujem se svemu što ćemo zajedno postići” – kaže Bojana Jovanović
Ovaj kamp je još jedan dokaz kontinuiranog truda i zalaganja Dijabetološkog saveza Srbije za bolji položaj osoba sa dijabetesom u Srbiji koji se nastavlja.
Hvala Vam što nas podržavate i nastavite da pratite naše društvene mreže.
Treću godinu zaredom imamo čast da organizujemo kamp za decu sa tip 1 dijabetesom, uzrasta od 10 do 16 godina. Kamp će biti održan u hotelu “Heba” na Divčibarama od 14. do 21. jula 2024. godine. Kako nam iskustvo sada već govori, ovo je idealna prilika da se deca edukuju o svom dijabetesu, ali i da se povežu sa svojim vršnjacima i da se super provedu.
Međutim, Dečji kamp kakav danas poznajemo nije došao kao iz vedra neba. Ideja o jednom ovakvom projektu se rodila mnogo pre no što su se u stvari stekli uslovi za 1. Dečji kamp.
Sama ideja o Dečjem kampu se rodila na osnovu već postojećih aktivnosti Dijabetološkog saveza Srbije. Savez sada broji 13 udruženja članica od kojih su neka, kako dečija udruženja, tako i udruženja roditelja dece sa dijabetesom. Pristupanje tih udruženja je dodatno doprinelo motivaciji da se jedan ovakav projekat realizuje. Po uzoru na kamp Dijabetes lideri Srbije, mesto gde mladi dolaze da se edukuju, povežu, druže i uče o tome kako da vrednosti Saveza prenesu dalje, poželeli smo da isto pružimo i deci. Hteli smo da deca sa dijabetesom dobiju prostor gde će moći da budu u okruženju sebi sličnih koji ih razumeju i prihvataju.
Kako bismo napravili siguran prostor i pružili deci najbolje moguće iskustvo, bili su nam potrebni dobri ljudi. Prema tome, okupili smo tim sačinjen od mladih lidera u dijabetesu, ali i zdravstvenih profesionalca koji se bave edukacijom dece sa dijabetesom i njihovih roditelja. Tim za edukaciju na kampu smo sačinili od najboljih i najvrsnijih stručnjaka i edukatora u Srbiji. Tim obuhvata endokrinologe, pedijatre-ednokrinologe, pedijatrijske sestre, medicinske sestre, psihologa, nutricionistu i mlade lidere u dijabetesu.
Sledeći korak je bio da taj tim kreira program koji je namenjen deci, a da opet ostvari ciljeve koje smo želeli da postignemo. Raznovrsnost i svestranost tima nam je omogućila da prilagodimo ideje i kreiramo program kampa kako bi obuhvatili sve neophodne aspekte edukacije i osamostaljivanja dece u donošenju odluka koje čine sastavni deo svakodnevnog života. Program kampa je bio kreiran i usklađen sa najboljim vodičima i praksama u Srbiji i svetu, a to su: “Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes mellitus-a”, “Osnovni principi terapije insulinom kod dece i mladih sa dijabetes melitusom tipa 1”, kao i praksa IDF School of Diabetes (Škola dijabetesa Međunarodne dijabetes federacije).
Imali smo ljude, imali smo program, samo nam je još adekvatno mesto nedostajalo. Bili smo u potrazi za lokacijom koja bi svim učesnicima bila podjednako dostupna, a da pritom zadovolji uslove za sve potrebne sadržaje za kvalitetnu edukaciju i druženje dece. Taj prostor smo pronašli u hotelu “Heba” na Divčibarama. Nedaleko od Beograda, živa priroda i čist vazduh, idealan ambijent za edukaciju i dečiju razigranost.
I tako smo došli do 1. Dečjeg kampa u julu 2022. godine, a onda i do 2. Dečjeg kampa u julu 2023. godine. Prateći, sada već, tradiciju, 3. Dečji kamp će biti održan ovog jula, na istom mestu, sa već dobro uvežbanom ekipom.
Cilj kampova jeste boravak dece iz svih krajeva Srbije kako bi se ujednačilo znanje u eventualnim razlikama edukacije o dijabetesu i prihvatanju sopstvenog stanja i odgovornosti. Upoznavanjem sa novim tehnikama i tehnologijama omogućava se deci da koriste sva raspoloživa medicinska sredstva koja su dostupna u praćenju sopstvenog stanja. Tokom kampa, dete stiče samopouzdanje, kako kroz niz predavanja i radionica, tako i međusobnim druženjem i organizovanjem zabavnih sadržaja. No, nećemo da zaboravimo da su deca okružena svojim vršnjacima i da igra i zabava nikako ne izostaju.
A kako bismo Vam približili atmosferu i sam doživljaj kampa, prikupili smo utiske, kako ljudi iz organizacije, tako i dece i prenosimo Vam iste u nastavku:
“Zaista sam srećna i ponosna što sam bila deo te priče. Iako je rad sa decom izazovan, u istu ruku je i zanimljiv jer im treba dijabetes objasniti na neki prostiji način kako bi ih naučili da sami brinu o sebi. Takođe, jako je važno komunicirati i sa roditeljima, pružiti im svaki vid podrške kako bi izašli na kraj sa strahovima koje imaju. Ovaj kamp je odlična prilika za razmenu iskustava, ali i druženje jer sama činjenica da znaju da nisu sami i jedini je nekada dovoljna podrška” – mlada liderka u dijabetesu.
“Učešće na Dečjem kampu je bilo izuzetno ispunjavajuće iskustvo koje mi je omogućilo da se povežem sa decom i doprinesem njihovom razvoju. Rad sa decom je izazovan, ali i nagrađujuć jer sam mogla da im pružim podršku i ohrabrenje” – mlada liderka u dijabetesu.
“Dečji kamp čine druženje, zabava i edukacija” – mladi lider u dijabetesu.
Podsećamo, kotizacija za učešće na kampu iznosi 10.000 RSD, a roditelji su u obavezi da organizuju sopstveni prevoz dece na kamp i sa kampa.
Obaveštavamo Vas da je Dijabetološki savez Srbije zaprimio dopis kompanije Novo Nordisk Pharma d.o.o. Beograd o zameni insulina Tresiba® Flextouch® 100 jedinica/mL insulinom Tresiba® FlexTouch® 200 jedinica/ml. Navedena promena bi trebalo da se sprovede do kraja godine.
Promena se uvodi za lečenje osoba sa dijabetesom starijih od 18 godina. Novo Nordisk navodi da deca sa dijabetesom koja su na terapiji lekom Tresiba® Flextouch® 100 mogu nesmetano da nastave sa korišćenjem terapije i da su za njih na raspolaganju dovoljne količine insulinskih penova.
Iz kompanije navode da, za sve osobe sa dijabetesom koje su do sada koristile ovaj lek, prelazak sa jednog leka na drugi je samo tehnička promena. Umesto upotrebe jednog pena prelazi se na korišćenje drugog pena, a terapija ostaje ista, jer se primenjuje ista doza leka kao i ranije.
Šta je još važno da znate?
Tresiba® 200 jedinica/mL FlexTouch® pen ima dvostruko više jedinica insulina u svakom mL od insulinskog pena koji ste do sada koristili. Vaš lekar će vam propisati insulin Tresiba® FlexTouch® 200 jedinica/ml umesto dosadašnjeg insulina Tresiba® FlexTouch® 100 jedinica/ml i doza će ostati ista ako ste dobro regulisani. Ukoliko niste uspeli da postignete zadovoljavajući nivo regulacije šećera u krvi sa postojećom terapijom, obavezno se konsultujte sa vašim endokrinologom ili internistom o nastavku primene terapije i lečenja.
Kompanija takođe navodi da će, s obziirom da ćete u jednom insulinskom penu sada imati više jedinica insulina, insulinski pen duže trajati i ređe ćete imati potrebe za njegovim menjanjem. Novi insulinski pen ima podeoke na 2 jedinice, što je razlika u odnosu na insulinski pen koji ste do sada koristili, a koji je imao podeoke na 1 jedinicu. U praksi primene insulina ništa se ne menja i doza koja se prikazuje na brojaču doza biće ubrizgana bez obzira na podeoke i jačinu leka. Novo Nordisk savetuje da uvek koristite brojač i pokazivač doza kako biste odabrali potrebnu dozu leka.
Novo Nordisk naglašava da je o ovoj promeni blagovremeno obavestili nadležne organe započeli komunikaciju sa zdravstvenim ustanovama. Kako bi se zamena nesmetano obavila, preporuka je da se na nivou primarne zdravstvene zaštite, kod lekara opšte prakse tj. izabranog lekara, prilikom produženja terapije, svakoj osobi sa dijabetesom umesto recepta za Tresiba® Flextouch® 100 prepiše recept za Tresiba® Flextouch® 200 u potpuno istoj dozi.
Pojašnjavaju da su ovu izmenu inicirali kako bi pojednostavili procese proizvodnje, smanjili broj insulin penova u upotrebi, a samim tim i količine farmaceutskog otpada, čime će i negativni efekti na životnu sredinu biti neizmerno manji. Navode da će ovom promenom smanjiti količinu insulin penova u prometu za čak 40 odsto ne smanjujući količinu insulina koja je na raspolaganju pacijentima.
S obzirom da zbog promene u vezi sa primenom terapije može da dođe do nedoumica i brojnih pitanja, preporuka je da se o pravilnoj upotrebi, doziranju i nesmetanoj tranziciji konsultujete sa vašim lekarom, kao i medicinskim sestrama u vašem domu zdravlja ili Savetovalištu za dijabetes, ukoliko je dostupno.
Takođe, Dijabetološki savez Srbije ostaje na raspolaganju osobama sa dijabetesom za sva dodatna pitanja u vezi sa navedenom promenom.
U hotelu Envoy u Beogradu je u petak, 26.11. predstavljena publikacija “Mi i drugi” autorke Jelisavete Fotić, koja obrađuje temu borbe protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa. Ova publikacija predstavlja prvo izdavačko delo Dijabetološkog saveza Srbije, ali i pionirsko delo na ovu temu u Srbiji.
Prisutnima
je publikaciju pored autorke predstavila prof. dr Milana Ljubičić, vanredni
profesor na odeljenju za Sociologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije dok je
događaj vodila Ana Stamenković, novinarka informativnog programa RTS-a. Pored
mnogobrojnih prijatelja, promociji su prisustvovale i prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr
Aleksandra Jotić i doc dr Tanja Miličić,
endokrinolozi Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Jelisaveta Fotić je rođena 1995. godine u Beogradu. Tip 1 dijabetes joj je dijagnostikovan 2000. godine. Od 7. do 19. godine se takmičila za plivački klub Partizan. Diplomirala je na odeljenju za Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a master rad odbranila na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču i Budimpešti. Aktivistkinja je udruženja Plavi krug, kao i Dijabetološkog saveza Srbije. Svoju zemlju i savez je prvi put predstavila 2017. godine na Evropskom kampu za mlade lidere u Rumuniji. Ove godine je proglašena za svetskog mladog lidera u dijabetesu. Svoje diplomske i master radove je želela da podeli sa svim ljudima koji žive sa dijabetesom, ali i širim društvom, te je napisala knjigu “Mi i drugi. Borba potiv diskriminacije i drugih oblika stigmatizacije ljudi sa dijabetesom”.
Prenosimo vam Jelisavetin autorski tekst na temu stigme i dijabetesa, u okviru kog objašnjava čime se u knjizi bavi, zašto je to važno i koje su glavne poruke:
Kada sam upisala Sociologiju, nisam znala kojom temom ili temama bih želela uže da se bavim. Mislim da se tema koja priprada Sociologiji zdravlja i bolesti javila tek kada sam, tri godine kasnije, otišla na Evropski kamp za mlade lidere u organizaciji Međunarodne dijabetes federacije. Taj kamp je bio prekretnica u mom aktivističkom ali i sociološkom aspektu života.
Na predmetu sociološkog praktikuma, svaki student je u timu trebalo da osmisli istraživački projekat i sprovede pilot istraživanje. Drugarica i ja smo se odlučile za stigmu i dijabetes, iako o toj temi nismo znale mnogo. Ispalo je da je to potpuno netaknuta tema u Srbiji, dok naučnici na svetskoj sceni pridaju toj temi značaj, ali manjoj meri nego što ta tema zaslužuje. Pored toga, o stigmi i dijabetesu u gotovo 80% slučaja pišu medicinski doktori, dok ovaj manji procenat pripada društvenim naučnicima – sociolozima, psiholozima, antropolozima. To dovodi do toga da se jedna veoma značajna tema obrađuje na štur i površan način.
U ovoj knjizi, po prvi put se istovremeno koriste dubinski intervjui i upitnici – statistika, što znači da se istovremeno mapiraju iskustva koja judi sa dijabetesom imaju po pitanju stigme, ali se takođe ulazi i u dubinu problema – priča se o osećanjima, uticaju stigme, načinima borbe protiv nje. Takođe, iako koristim sociološki aparat u konstruisanju istraživanja, pišem jezikom koji je svakome razumljiv, jer moj cilj nije da knjigu pročita desetina naučnika, već svaka osoba sa dijabetesom koja to želi. Kroz celu knjigu pišem i o mojim ličnim primerima negativnih iskustava i pružanja otpora stigmi.
Osoba sa dijabetesom može da se prepozna u knjizi u primerima negativnih isustava koje navodim, ali i u načinima pružanja otpora u ovim situacijama. Osoba može da, ako do sada nije, prepozna i imenuje stigmatizujuće situacije u kojima se nalazi, i da stigmatizatorima direktno odgovori, pruži otpor, i na kraju edukuje ih. U knjizi mogu da se prepoznaju i ljudi koji nemaju dijabetes, ali su na neki način povezani sa nekm ko ima dijabetes. Te osobe mogu da upoznaju život iz perpsketive osobe sa dijabetesom, da razumeju naš život, nauče mnogo toga i razviju empatiju, koja nedostaje mnogima.
Knjiga treba da dovede do osnaživanja osoba sa dijabetesom koje je pročitaju. Da je ovakva knjiga postojala kada je meni dijabetes otkriven, i da su moji roditelji mogli da je pročitaju, sigurna sam da bi naučili mnogo toga i da bi se osećali manje usamljeno. U knjizi nisam samo pisala o negativnim situacijama i kako se protiv njih boriti, već tu pišu i gotovo sve informacije, kojima ja imam pristup i za koje znam, kao aktivistkinja. Mislim na zakone, uredbe, prava, mogućnosti i tako dalje. Sve to može da ulije samopouzdanje i učini da se osoba ne oseća kao da je sama na svetu i da je niko ne razume, ali i da je nauči svim socioekonomskim aspektima dijabetesa koje do sada nije znala. Meni je to ekstremno važno.
Pored toga, promenu koju ja želim da postignem knjigom jeste vezana za individualno pružanje otpora, ali i kolektivnu borbu koja osnažuje. Ako se mi sami ne borimo za bolji položaj u društvu, niko to neće uraditi u naše ime.
Smatram da knjiga ima više poruka. Najvažnija poruka je da su ljudi sa dijabetesom ljudi. Da oni nisu manje vredni, da nisu oštećeno dobro i da nisu nesposobni. Da su, i da treba da budu ravnopravni članovi porodice, da dijabetes nije validan razlog da se odbacuju kao prijatelji, romantični partneri ili poslovni ljudi. Ova poruka nije usmerena samo ka ljudima sa dijabetesom, već i ka svima koji sa nama dolaze u kontakt.
Druga poruka knjige je da niko nije sam, i da niko kroz negativne situacije i suočavanje sa njima ne mora da prolazi sam. Tu su udruženja i drugi ljudi sa dijabetesom, ali i porodica i prijatelji kao izvori podrške.
Na kraju, poslednja poruka je da treba da se suprotstavimo stigmi. Prvi put će, kao i svaki prvi put u svemu, biti težak, ali će takođe biti i najvredniji i najvažniji. Ja sam se prvi put direktno suprotstavila stigmatizaciji pre 8 godina, iako dijabetes imam 21 godinu, a vidite gde sam sada!
Svi koji su zainteresovani za knjigu, mogu je besplatno poručiti od autorke ili nekog od udruženja koja se nalaze pod pokroviteljstvom Dijabetološkog saveza Srbije.
Komplikacije dijabetesa mogu se podeliti na akutne i hronične,
s tim da akutne komplikacije nastaju u kratkom vremenu i mogu biti opasne po
život u trenutku njihove pojave, dok hronične komplikacije narušavaju zdravlje
i kvalitet života osobe u dužem periodu.
Godine nedijagnostikovanog dijabetesa ili loše
kontrolisanih nivoa glukoze u krvi uzrokuju niz hroničnih komplikacija u vaskularnom
sistemu. Promene mikrovaskularnog sistema su u pozadini tri najčešće i
najopasnije komplikacije: retinopatije, nefropatije i neuropatije. Bolest malih
krvnih sudova veoma otežava zarastanje kože, tako da se i sitne povrede mogu pretvoriti
u teške infekcije ili rane koje ne mogu da zarastu. Dijabetična retinopatija
može da dovede do slepila, nefropatija može dovesti do prestanka rada bubrega,
a neuropatija do uništavanja nerava i nervnih završetaka i do gubitka osećaja
dodira.
Akutne komplikacije najčešće uključuju laktatnu acidozu, odnosno prekomerno stvaranje mlečne kiseline u mišićima što može dovesti do nemogućnosti organizma da pravilno pretvara hranu u energiju. Još jedna akutna komplikacija je i dijabetička ketoacidoza – komplikacija koja se javlja usled prevelike proizvodnje kiselina u telu, snižava pH krvi i može izazvati opštu slabost, bolove u stomaku, prekomernu žeđ, ubrzano disanje, poremećaj svesti i „voćni“ zadah. Hiperosmolarna koma razvija se, po pravilu, kod starijih bolesnika sa dijabetesom tip 2 usled dehidratacije, diuretika, steroida ili drugih iscrpljujućih stanja pa dolazi do halucinacija, nejasnog govora, konvulzija i padanja u komu. Do hipoglikemijske kome dolazi kada je prenizak nivo glukoze u krvi – telo nastavlja da funkcioniše uprkos „izgladnjivanju“ ćelija do određenog nivoa kada se mozak „gasi“, jer ne može postići normalnu funkciju usled nedostatka glukoze.
Hipoglikemija je stanje organizma za koje je karakteristično izuzetno nizak nivo šećera (glukoze) u krvi koje može prouzrokovati simptome malaksalosti, opšte telesne slabosti, neuobičajenog ponašanja (često slično alkoholisanom stanju ili stanju pod uticajem opijata), zbunjenosti, snažnog umora, teškog disanja, pojačanog znojenja, drhtavice, gladi, razdražljivosti, blede kože i anksioznosti, ali izazvati i napade slične kao kod epilepsije, gubitak svesti, zamagljen vid i nemogućnost koncentracije na izvršavanje jednostavnih zadataka.
Hipoglikemija se može pojaviti nakon dugog perioda neunošenja hrane ili nakon obroka kada telo proizvodi više insulina nego što mu je potrebno. Ipak to nisu jedini mogući uzorci hipoglikemije, niti se ona isključivo pojavljuje kod osoba koje žive sa dijabetesom. Iako je mnogo ređa kod osoba koje nemaju dijabetes, može se pojaviti usled nuspojava određenih lekova, nakon preterane konzumacije alkohola kada se ugljenohidrati skladišteni u jetri istroše, kao posledica teških bolesti (npr. ciroza jetre, slabost bubrega, hepatitis i sl.) i kao posledica hormonalnih poremećaja hipofize ili nadbubrežnih žlezda.
Hipoglikemijski napadi mogu dovesti do kome, kao i do drugih komplikacija – zato je izuzetno važno reagovati što brže kako bi se izbegla trajna ili teška oštećenja mozga i ostalih sistemskih organa.
Hipoglikemijski napad rešava se podizanjem nivoa šećera (glukoze) u krvi, što se može postići na više načina koji zavise od stanja u kojem se osoba nalazi. Potrebno je odmah kontaktirati hitnu medicinsku službu kako bi profesionalni radnici mogli što pre stići i pružiti adekvatnu pomoć. U međuvremenu dok hitna medicinska pomoć ne stigne iako je osoba pri svesti i može gutati, pomoći će konzumiranje manjih namirnica bogatih šećerom – bomboni, kocke šećera, voćni sok, glukoza u tabletama ili čaša vode sa rastopljenom kašikom šećera. Ako osoba nije pri svesti, nikako se ne preporučuje hraniti je na silu jer može doći do gušenja. Važno je proveriti ima li osoba za koju sumnjate da ima hipoglikemijski napad dijabetes ili ne – osobe koje žive sa dijabetesom često su pripremljene za ovakve situacije te imaju karticu, oznaku ili neki drugi identifikator, kao i bombone, kocke šećera ili glukoze ili injekciju glukagona sa sobom. Glukagonske injekcije najčešće na spoljašnjem pakovanu imaju uputstvo za pravilno korišćenje, a praksa je da se injektira u nogu (kvadriceps) ili gluteus (mišić zadnjice).
Nakon primene bilo kog od načina pomoći važno je ostati sa osobom sve dok ne stigne hitna medicinska pomoć kako bi se izbegla mogućnost mogućih povreda i kako bi službenici hitne medicinske pomoći mogli dobiti što preciznije i detaljnije informacije o toku događaja i primieniti adekvatnu terapiju.
Dijabetes ili šećerna bolest (Diabetes mellitus) nastaje kao posledica smanjenog lučenja insulina iz pankreasa ili smanjene osetljivosti organa na delovanje insulina, zbog čega se nivo glukoze (šećera) u krvi povećava. Postoje dva osnovna oblika bolesti – dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.
Većina hrane koju jedemo procesom varenja se pretvara u jednostavnije supstance, a jedna od osnovnih supstanci koja se dobija je glukoza (šećer). Pankreas proizvodi insulin, hormon čija je specifična funkcija regulacija nivoa šećera u krvi. Insulin služi za pretvaranje glukoze u oblik koji može da uđe u ćelije gde se daljim procesima pretvara u energiju za telo. Višak glukoze se pomoću insulina skladišti u mišićima i u jetri, ali ako insulina nema ili je prisutan u nedovoljno visokim nivoima, glukoza ne može ući u ćelije, zadržava se u krvi, povećava nivo šećera u krvi i tako izaziva šećernu bolest (dijabetes).
Dijabetes tip 1 je genetska autoimuna bolest koja se najčešće javlja u detinjstvu i mlađoj životnoj dobi (zato je ranije nazivan i juvenilnim). Nastaje zbog autoimunog uništavanja β-ćelija koje luče insulin u tzv. Langerhansovim ostrvima gušterače. Uzrok dijabetesa tip 1 je genetski (sklonost određuju geni iz sistema glavnih antigena tkivne tolerancije) stoga nije preventabilan niti je posledica „nezdravog“ načina života. Drugim rečima, pankreas osoba koje žive sa dijabetesom tip 1 ne proizvodi insulin ili ne proizvodi dovoljne količine insulina pa se nivoi glukoze u krvi moraju regulisati na druge načine. Osobe koje žive sa dijabetesom svakodnevno moraju regulisati glukozu u krvi, a oblici regulacije najčešće uključuju:
Praćenje
nivoa glukoze u krvi
Redovno
vežbanje i održavanje zdrave telesne težine
Posebna
ishrana koja uključuje izbegavanje hrane bogate jednostavnim šećerima i hrane
sa zasićenim masnim kiselinama
Obavezno
svakodnevno uzimanje insulina
Za razliku od dijabetesa tip 1, dijabetes tip 2 je hronični
poremećaj koji se pretežno javlja kod odraslih, ali se zbog sve češće gojaznosti
počeo javljati i kod dece. Nastaje kao posledica smanjene osetljivosti organa i
tela na insulin ili kada pankreas prestane proizvoditi dovoljno insulina. Svi
uzroci nastanka dijabetesa tip 2 nisu poznati, ali neki od rizičnih faktora uključuju
prekomernu telesnu težinu, nizak nivo fizičke aktivnosti, pušenje i porodična anamneza
(genetske predispozicije). Za razliku od osoba sa dijabetesom tip 1, kod
trećine osoba sa dijabetesom tip 2 nivoi glukoze u krvi se mogu regulisati uz
dijetu i fizičku aktivnost bez uzimanja insulina, dok ostali često ne uzimaju
insulin direktno, već lekove kojima se stimulše izlučivanje preostalog insulina
ili lekove koji povećavaju osetljivost na insulin. Ipak to nije trajno rešenje,
jer jednom kada se prirodne zalihe insulina u pankreasu iscrpe, potrebno ga je nadoknaditi.
Regulacija glukoze u krvi za dijabetes tip 2 takođe uključuje doživotnu posvećenost
i:
Praćenje nivoa glukoze u krvi
Zdravu ishranu
Redovnu fizičku aktivnost
Terapiju insulinom i drugim lekovima, u zavisnosti od potreba organizma
DIJABETES TIP 1
Život sa dijabetesom tip 1 je kao konstantno balansiranje balona za vreme
svih svakodnevnih aktivnosti. Sa dijabetesom tip 1 i svim njegovim izazovima
svakodnevno živi 30.000 ljudi u Srbiji.
Održavanje optimalnih
nivoa glukoze u krvi je svakodnevni
izazov koji je nevidljiv osobama koje ne žive sa dijabetesom. Ova godina
(2021.) označava stotu godišnjicu od otkrića insulina, prekretnicu u životu
mnogih koji bez njega ne bi mogli živeti. Upravo zato želimo da razgovaramo o
dijabetesu tip 1, bolesti koja je često nevidljiva, kako bismo razumeli koji su
sve svakodnevni izazovi koje ona predstavlja.
Dijabetes tip 1 je hronična autoimuna bolest koja
onemogućava pankreas da proizvodi insulin. On obuhvata približno 5-10%
osoba sa dijabetesom pa, iako ne postoji lek za dijabetes tip 1, uz svakodnevni
unos insulina je moguće živeti normalan život. Insulin se u telo unosi na tri
načina: injekcijom, insulinskim penom ili insulinskom pumpom. Od dijabetesa tip
1 najčešće obolevaju deca, ali ga je moguće razviti i kasnije tokom života.
Prvi pokazatelji simptoma dijabetesa tip 1 su povećana
glad i žeđ, često mokrenje, osećaj umora, smanjenje telesne težine bez
specifičnih razloga i zamućen vid. Simptomi dijabetesa tip 1 razvijaju se brzo,
za nekoliko nedelja i meseci te, ako se na vreme ne krene sa insulinskom
terapijom, posledice za osobu su teške. Može se razviti dijabetička ketoacidoza
što može dovesti do smrti. Simptomi dijabetičke ketoacidoze su suva i „isprana“
koža, bol u stomaku, povraćanje, problemi sa disanjem, zbunjenost i gubitak
koncentracije, kao i voćni miris u zadahu. Za sada ne znamo šta uzrokuje
dijabetes tip 1, ali je moguće da je to posledica genetskih faktora, jer se
može pojaviti nasledno u porodici.
Dugoročno, osoba kojoj je dijagnostikovan
dijabetes tip 1 ima veću mogućnost da razvije komplikacije koje mogu uticati na
kardiovaskularni sistem, nervni sistem, ali i druge sisteme u organizmu, zato
su neki od njih opasni po život.
Novi tretman koji trenutno prolazi klinička istraživanja, mogao bi da okonča potrebu za svakodnevnim ubrizgavanjem insulina, koja osobama sa dijabetesom otežava normalno funkcionisanje.
Istraživači u dijabetesu se nadaju da skoro jedan vek stara vakcina za prevenciju tuberkuloze može preokrenuti proces nastanka tip 1 dijabetesa.
FDA (Američka agencija za hranu i lekove) je odobrila nastavak istraživanja (srednju fazu testiranja) vakcine, koja se naziva Bacillus Calmette-Guerin (BCG, tj. be-se-že), kod 150 odraslih osoba sa dužom dijagnozom tip 1 dijabetesa.
