Dijabetološki savez Srbije je 11. marta uputio dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) povodom najavljenog tendera za nabavku insulinskih pumpi, senzora, aparata i transmitera za praćenje nivoa šećera.
Naime, prema obaveštenju RFZO, predmetni tender bi trebalo da bude raspisan 29. aprila. Istovremeno, u prethodnom obaveštenju, RFZO je naveo da će se prilikom ove javne nabavke izabrati samo jedan privredni subjekt.
Dijabetološki savez Srbije se protivi ovakvom rešenju, imajući u vidu da bi se na taj način osobama sa dijabetesom uskratilo pravo izbora prilikom odabira individualnog tipa terapije u saradnji sa svojim endokrinologom.
Istovremeno, ovakvo rešenje bi poništilo dugogodišnje napore Saveza da se osobama sa dijabetesom omogući dostupnost najsavremenijih tehnologija, uz istovremenu mogućnost izbora odgovarajuće tehnologije među više različitih proizvođača, što je trend u regionu i svetu.
Imajući u vidu sve navedeno, Dijabetološki savez Srbije je povodom obaveštenja objavljenog na Portalu javnih nabavki, uputio zvaničan dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sa zahtevom za sastanak sa direktorkom RFZO prof. dr Sanjom Radojević Škodrić.
Nakon održavanja predmetnog sastanka ćemo izvestiti javnost o stavu Dijabetološkog saveza Srbije i našim daljim koracima.
Obaveštavamo Vas da je Dijabetološki savez Srbije primio obaveštenje Amicus SRB d.o.o. Beograd – nosioca dozvole za insuline proizvođača SANOFI, o obustavi proizvodnje i snabdevanja humanim insulinima ovog proizvođača na globalnom nivou.
Humani insulini koji se povlače sa tržišta Republike Srbije su:
INSUMAN® BASAL SOLOSTAR® (na zalihama do kraja juna 2024. godine),
INSUMAN® COMB 25 SOLOSTAR® (na zalihama do kraja februara 2024. godine),
INSUMAN® RAPID SOLOSTAR® (na zalihama do kraja januara 2024. godine).
Dijabetološki savez Srbije upućuje sve osobe sa dijabetesom koje koriste navedene insuline da uz konsultaciju sa lekarom endokrinologom potraže alternativnu insulinsku terapiju.
Istovremeno, Dijabetološki savez Srbije ovim putem upućuje i javni poziv Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za odgovarajuće izmene Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Naime, Pravilnikom je predviđeno da se terapija insulinskim analozima može prepisati tek u slučaju nezadovoljavajuće kontrole dijabetesa humanim insulinima u trajanju dužem od 6 meseci, odnosno, u slučaju dijabetesa tip 1 kod dece, kao alternativa humanim insulinima u prvoj liniji terapije na osnovu mišljenja endokrinologa ili pedijatra. Dakle, imajući u vidu globalnu tendenciju prestanka proizvodnje humanih insulina, te dostupnosti i kvalitetu novijih insulinskih analoga i lispro insulina, Dijabetološki savez Srbije smatra da su navedene odredbe Pravilnika prevaziđene, te da je njihova izmena postala neophodnost. Dijabetološki savez Srbije predlaže uvođenje insulinske terapije insulinskim analozima i lispro insulinima od postavljanja dijagnoze dijabetesa, a sve kako bi se osobama sa dijabetesom omogućio optimalan menadžment dijabetesa od prvog dana.
Ceo tekst obaveštenja Amicus SRB d.o.o. Beograd možete preuzeti sa sledećeg linka:
Otvorene su prijave za deseti jubilarni kamp “Dijabetes lideri Srbije” koji će se održati od 9. do 14. maja u Novoj Pazovi! Ukoliko imaš između 18 i 30 godina, želiš da postaneš pokretačka snaga u svetu dijabetesa u svom gradu i šire – prijavi se! Formular za prijave nalazi se na donjem linku, a prijave su otvorene do 26. marta.
Dragi naši, sa ponosom objavljujemo da su otvorene prijave za deveti po redu kamp za mlade lidere u dijabetesu – Dijabetes lideri Srbije 2022! Kamp će se održati u Novoj Pazovi od 10. do 15. maja, a Dijabetološki savez Srbije će svim učesnicima pokriti sve troškove učešća na kampu, odnosno prenoćište i hranu!
Ukoliko imaš između 18 i 30 godina, želiš da proširiš svoja znanja u oblasti dijabetesa, ali i drugih oblasti koje će te učiniti liderom – popuni sledeći formular:
Objavljen je deseti po redu podcast Razgovori o dijabetesu u kojem su učestvovale Nevena Spasić ispred Dijabetološkog saveza Srbije i Dunja Božović, psiholog. Tema ovog podcasta je Ljubav i dijabetes.
Otkrijte da li je ljubav uvek ljubav, ili ima razlike ukoliko imate dijabetes.
Kao deo kampanje povodom obeležavanja stogodišnjice otkrića insulina, Evropski ogranak Međunarodne Dijabetes Federacije razgovarao je sa liderima na polju dijabetesa širom Evrope, a na temu zdravstvene zaštite osoba sa dijabetesom. Cilj ovih intervjua je da se uoče nejednakosti koje su rasprostranjene širom Evrope, kao i da se ukaže na oblasti zdravstvene zaštite u oblasti dijabetesa koje je potrebno poboljšati.
Ispred Republike Srbije govorili su predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić, profesor medicinskog fakulteta i izabrani predsednik IDF Europe prof. dr Nebojša Lalić i mladi lider u dijabetesu Lucija Jakšić.
U hotelu Envoy u Beogradu je u petak, 26.11. predstavljena publikacija “Mi i drugi” autorke Jelisavete Fotić, koja obrađuje temu borbe protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa. Ova publikacija predstavlja prvo izdavačko delo Dijabetološkog saveza Srbije, ali i pionirsko delo na ovu temu u Srbiji.
Prisutnima
je publikaciju pored autorke predstavila prof. dr Milana Ljubičić, vanredni
profesor na odeljenju za Sociologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije dok je
događaj vodila Ana Stamenković, novinarka informativnog programa RTS-a. Pored
mnogobrojnih prijatelja, promociji su prisustvovale i prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr
Aleksandra Jotić i doc dr Tanja Miličić,
endokrinolozi Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Jelisaveta Fotić je rođena 1995. godine u Beogradu. Tip 1 dijabetes joj je dijagnostikovan 2000. godine. Od 7. do 19. godine se takmičila za plivački klub Partizan. Diplomirala je na odeljenju za Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a master rad odbranila na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču i Budimpešti. Aktivistkinja je udruženja Plavi krug, kao i Dijabetološkog saveza Srbije. Svoju zemlju i savez je prvi put predstavila 2017. godine na Evropskom kampu za mlade lidere u Rumuniji. Ove godine je proglašena za svetskog mladog lidera u dijabetesu. Svoje diplomske i master radove je želela da podeli sa svim ljudima koji žive sa dijabetesom, ali i širim društvom, te je napisala knjigu “Mi i drugi. Borba potiv diskriminacije i drugih oblika stigmatizacije ljudi sa dijabetesom”.
Prenosimo vam Jelisavetin autorski tekst na temu stigme i dijabetesa, u okviru kog objašnjava čime se u knjizi bavi, zašto je to važno i koje su glavne poruke:
Kada sam upisala Sociologiju, nisam znala kojom temom ili temama bih želela uže da se bavim. Mislim da se tema koja priprada Sociologiji zdravlja i bolesti javila tek kada sam, tri godine kasnije, otišla na Evropski kamp za mlade lidere u organizaciji Međunarodne dijabetes federacije. Taj kamp je bio prekretnica u mom aktivističkom ali i sociološkom aspektu života.
Na predmetu sociološkog praktikuma, svaki student je u timu trebalo da osmisli istraživački projekat i sprovede pilot istraživanje. Drugarica i ja smo se odlučile za stigmu i dijabetes, iako o toj temi nismo znale mnogo. Ispalo je da je to potpuno netaknuta tema u Srbiji, dok naučnici na svetskoj sceni pridaju toj temi značaj, ali manjoj meri nego što ta tema zaslužuje. Pored toga, o stigmi i dijabetesu u gotovo 80% slučaja pišu medicinski doktori, dok ovaj manji procenat pripada društvenim naučnicima – sociolozima, psiholozima, antropolozima. To dovodi do toga da se jedna veoma značajna tema obrađuje na štur i površan način.
U ovoj knjizi, po prvi put se istovremeno koriste dubinski intervjui i upitnici – statistika, što znači da se istovremeno mapiraju iskustva koja judi sa dijabetesom imaju po pitanju stigme, ali se takođe ulazi i u dubinu problema – priča se o osećanjima, uticaju stigme, načinima borbe protiv nje. Takođe, iako koristim sociološki aparat u konstruisanju istraživanja, pišem jezikom koji je svakome razumljiv, jer moj cilj nije da knjigu pročita desetina naučnika, već svaka osoba sa dijabetesom koja to želi. Kroz celu knjigu pišem i o mojim ličnim primerima negativnih iskustava i pružanja otpora stigmi.
Osoba sa dijabetesom može da se prepozna u knjizi u primerima negativnih isustava koje navodim, ali i u načinima pružanja otpora u ovim situacijama. Osoba može da, ako do sada nije, prepozna i imenuje stigmatizujuće situacije u kojima se nalazi, i da stigmatizatorima direktno odgovori, pruži otpor, i na kraju edukuje ih. U knjizi mogu da se prepoznaju i ljudi koji nemaju dijabetes, ali su na neki način povezani sa nekm ko ima dijabetes. Te osobe mogu da upoznaju život iz perpsketive osobe sa dijabetesom, da razumeju naš život, nauče mnogo toga i razviju empatiju, koja nedostaje mnogima.
Knjiga treba da dovede do osnaživanja osoba sa dijabetesom koje je pročitaju. Da je ovakva knjiga postojala kada je meni dijabetes otkriven, i da su moji roditelji mogli da je pročitaju, sigurna sam da bi naučili mnogo toga i da bi se osećali manje usamljeno. U knjizi nisam samo pisala o negativnim situacijama i kako se protiv njih boriti, već tu pišu i gotovo sve informacije, kojima ja imam pristup i za koje znam, kao aktivistkinja. Mislim na zakone, uredbe, prava, mogućnosti i tako dalje. Sve to može da ulije samopouzdanje i učini da se osoba ne oseća kao da je sama na svetu i da je niko ne razume, ali i da je nauči svim socioekonomskim aspektima dijabetesa koje do sada nije znala. Meni je to ekstremno važno.
Pored toga, promenu koju ja želim da postignem knjigom jeste vezana za individualno pružanje otpora, ali i kolektivnu borbu koja osnažuje. Ako se mi sami ne borimo za bolji položaj u društvu, niko to neće uraditi u naše ime.
Smatram da knjiga ima više poruka. Najvažnija poruka je da su ljudi sa dijabetesom ljudi. Da oni nisu manje vredni, da nisu oštećeno dobro i da nisu nesposobni. Da su, i da treba da budu ravnopravni članovi porodice, da dijabetes nije validan razlog da se odbacuju kao prijatelji, romantični partneri ili poslovni ljudi. Ova poruka nije usmerena samo ka ljudima sa dijabetesom, već i ka svima koji sa nama dolaze u kontakt.
Druga poruka knjige je da niko nije sam, i da niko kroz negativne situacije i suočavanje sa njima ne mora da prolazi sam. Tu su udruženja i drugi ljudi sa dijabetesom, ali i porodica i prijatelji kao izvori podrške.
Na kraju, poslednja poruka je da treba da se suprotstavimo stigmi. Prvi put će, kao i svaki prvi put u svemu, biti težak, ali će takođe biti i najvredniji i najvažniji. Ja sam se prvi put direktno suprotstavila stigmatizaciji pre 8 godina, iako dijabetes imam 21 godinu, a vidite gde sam sada!
Svi koji su zainteresovani za knjigu, mogu je besplatno poručiti od autorke ili nekog od udruženja koja se nalaze pod pokroviteljstvom Dijabetološkog saveza Srbije.
Godina je velikih jubileja za dijabetološku zajednicu. Pre 100 godina stvoren je insulin, bez koga se život mnogih od nas ne može zamisliti, a pre 30 godina prvi put je širom sveta obeležen 14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa. Simbolično ili ne, problemi nas koji živimo sa dijabetesom na dnevni red javnosti uglavnom dođu sredinom novembra, iako više od 10% populacije naše zemlje svakog dana vodi borbu protiv sa njim, 365 dana u godini. Izazovi su postali još veći sa izbijanjem pandemije koronavirusa. Situacija u kojoj živimo, uskratila nam je pre svega mogućnost da viđamo lekare. Digitalna rešenja pružaju priliku da sa lekarom stupimo u kontakt online, što je bilo veoma važno jer su tokom pandemije osobe sa dijabetesom izložene većem riziku i komplikacijama. Na globalnom nivou svaka treća osoba preminula usled koronavirusa, imala je dijabetes. Zahvaljujući edukacijama koje organizuje Dijabetološki savez Srbije, uspevamo da prevaziđemo poteškoće i učimo da živimo u „novoj realnosti“, ali se još jednom pokazalo da je nivo dijabetološke zaštite za pacijente sa dijabetesom često pitanje života i smrti. U našoj zemlji to znači čak 770.000 života.
Zato ne čudi što se svuda u svetu, pa i u Srbiji, ove godine Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava pod temom “Pristup savremenoj dijabetološkoj zaštiti“. Ova tema naglašava značaj sistemske brige društva za osobe sa dijabetesom, a obuhvata pristup terapijama, pre svega inovativnim, zatim tehnološkim rešenjima koja omogućavaju normalan život, ali i široko dostupnu mrežu zdravstvenih ustanova posvećenih pacijentima sa dijabetesom, kao što su savetovališta.
Za inovativne terapije u lečenju dijabetesa zalažemo se već godinama. U Srbiji su najmoderniji insulini uveliko dostupni, ali inovativna terapija podrazumeva i moderne neinsulinske opcije predviđene svim relevantnim vodičima za lečenje dijabetesa, koje još nisu dostupne u Srbiji. Po najavama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje to bi uskoro trebalo da se promeni i to je dobro. Ipak, u našoj priči nije dobro što svaki dan odlaganja uvođenja novih terapija nosi ozbiljne posledice za pacijente. Na primer, ako osoba sa dijabetesom živi sa neregulisanim šećerom godinu dana, opasnost od infarkta miokarda veća je za čak 67 odsto! Ako dodamo da neki od ovih modernih lekova značajno smanjuju rizik od smrti izazvane koronavirusom kod osoba sa dijabetesom, jasno je zašto je za nas to pitanje toliko važno, posebno u smiraj 2021. godine kada pandemija koronavirusa i dalje okupira zdravstveni sistem Srbije.
Poznato je da nove
tehnologije, kao što su insulinske pumpe i senzori, omogućavaju neuporedivo
bolju kontrolu glikemije. Za sada je u Srbiji ovaj vid kontrole dostupan
određenom broju osoba, a naša zajednička misija je da se potrudimo da ove
tehnologije budu dostupne svima koji imaju dijabetes.
Poseban značaj u okviru pristupa dijabetološkoj zaštiti za nas imaju savetovališta. Tamo gde postoje i gde su dobro organizovana, ona pružaju izuzetan doprinos i prave razliku u životima osoba sa dijabetesom. Mnogima od nas savetovališta su promenila odnos prema bolesti i poboljšala kvalitet života. Kroz savetovališta dobijamo kompletniju sliku o našem stanju, jer na jednom mestu u razgovoru sa lekarom, nutricionistom i medicinskom sestrom odmah dobijamo korekciju terapije, savete u ishrani, kao i uputstva kako da iz svojih pomagala izvučemo najviše. U njima pronalazimo sigurnost i motivaciju za bolje upravljanje bolešću. Način organizovanja savetovališta za dijabetes u Srbiji nije standardizovan i ona najviše zavise od entuzijazma ljudi koji ih vode. Zato ih često uopšte i nema u domovima zdravlja, a tamo gde postoje uglavnom nemaju stalno zaposlene lekare koji bi se usavršavali u oblasti dijabetesa. Za nas je teško da razumemo da broj od 770.000 pacijenata, kao i nebrojeno onih koji su u opasnosti da od dijabetesa obole, ne opravdava sistemsko obezbeđivanje dijabetološke zaštite kroz savetovališta. Takva zaštita ne samo da obezbeđuje dostupniju podršku za osobe sa dijabetesom, već omogućava i prevenciju komplikacija koje predstavljaju najveći trošak zdravstvenog sistema u vezi sa dijabetesom, kao i njihovo pretežno zbrinjavanje na najjeftinijem, primarnom nivou zaštite.
Na kraju treba da
budemo svesni da je i najbolji nivo pristupa savremenoj dijabetološkoj zaštiti
uzaludan ukoliko ne postoji odgovoran pristup nas samih. Mi treba da preuzmemo
odgovornost za kontrolu svoje bolesti, edukaciju, način ishrane, fizičku
aktivnost, podršku drugim osobama sa dijabetesom… Na taj način zatvara se krug koji omogućava
normalan život za sve nas. U našem slučaju krug je plave boje i svi mi koji ga
sa ponosom ističemo, imali dijabetes ili ne, svesni smo da u našoj zemlji on
simbolizuje neprekidnu borbu za šansu da 770.000 ljudi živi normalno.
Povodom Svetskog dana
dijabetesa 14. novembra, Dijabetološki savez Srbije pokrenuo je kampanju pod
nazivom „770.000“. Kampanja poziva na unapređenje pristupa savremenoj zdravstvenoj
zaštiti za osobe sa dijabetesom, kojih u Srbiji ima upravo 770.000. Cilj kampanje je da podigne svest javnosti o značaju unapređenja kvaliteta i dostupnosti
dijabetološke zaštite, koja predstavlja često jedinu šansu za normalan život za
ovaj izuzetno veliki broj ljudi u našoj zemlji.
U sklopu kampanje
pokrenuta je i akcija namenjena deci sa dijabetesom. Zaštitne epidemiološke
maske sa stilizovanim brojem 770.000 nalaze se u prodaji u apotekama u Beogradu,
Nišu i Novom Sadu, a sav prihod od prodaje maski biće iskorišćen za sprovođenje
edukativnih kampova namenjenih deci sa dijabetesom u našoj zemlji.
„Tema ovogodišnjeg
Svetskog dana dijabetesa je pristup savremenoj dijabetološkoj zaštiti. Ona naglašava
važnost sistemske brige društva o osobama sa dijabetesom i podrazumeva pristup
modernim, inovativnim terapijama, tehnološkim rešenjima, kao i odgovarajuću dostupnost
lekara pacijentima, kako bi im se omogućio normalan život. Za inovativne
terapije u lečenju dijabetesa zalažemo se već godinama. Najmoderniji insulini
uveliko su nam dostupni, ali inovativna terapija podrazumeva i moderne
neinsulinske opcije, predviđene svim relevantnim vodičima za lečenje
dijabetesa, koje još nisu dostupne u Srbiji. Raduju nas najave Republičkog
fonda za zdravstveno osiguranje da bi to uskoro trebalo da se promeni“, kaže Aleksandar
Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije i dodaje da „svaki
dan odlaganja uvođenja novih terapija nosi ozbiljne posledice za pacijente“.
„Šećerna bolest je jedan od najvećih izazova savremenog čovečanstva i predstavlja veliko opterećenje ne samo za obolele osobe nego i za njihove porodice, okruženje i razvoj zemlje u celini. Broj osoba sa šećernom bolešću svuda postepeno raste, a danas približno svaki deseti stanovnik Srbije ima ovo oboljenje. Ove godine obeležavamo sto godina od otkrića insulina, leka čija je upotreba označila istorijsku prekretnicu i otvorila novu perspektivu obolelima. Čitav vek posle toga je obeležen brojnim otkrićima u oblasti terapija i unapređenjima lečenja koja još nisu dobila punu praktičnu primenu i nisu dospela do svih obolelih, što ukazuje da se u bliskoj budućnosti može očekivati značajan dalji napredak u lečenju ovog oboljenja“, kaže prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti.
Tokom pandemije koronavirusa osobe sa dijabetesom suočavaju se sa brojnim teškoćama, a jedna od njih je nemogućnost redovnog odlaska kod lekara. „Osobe sa dijabetesom su u većem riziku od zdravstvenih komplikacija usled Covid 19 pandemije, a podaci na svetskom nivou pokazuju da je svaka treća osoba preminula usled koronavirusa imala dijabetes. Ako osoba sa dijabetesom živi godinu dana sa neregulisanim šećerom, opasnost od infarkta miokarda veća je za čak 67 odsto“, kaže Opačić i naglašava važnost savetovališta za dijabetes u sklopu domova zdravlja. „Tamo gde postoje i gde su dobro organizovana, pružaju izuzetan doprinos i prave razliku u životima ljudi sa dijabetesom. Mnogima od nas savetovališta su promenila odnos prema bolesti i poboljšala kvalitet života.“
Ovogodišnji Svetski dan borbe protiv dijabetesa ima posebnu simboliku za dijabetološku zajednicu u svetu i zemlji. Ove godine je 30 godina otkako su 1991. Međunarodna fondacija za dijabetes i Svetska zdravstvena organizacija proglasile Svetski dan borbe protiv dijabetesa, kao odgovor na sve veću zabrinutost zbog eskalacije zdravstvene opasnosti koju za čovečanstvo predstavlja dijabetes. Svake godine obeležava se 14. novembra, na rođendan ser Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom 1921. godine otkrio insulin. Ove godine se obeležava i 100 godina od pronalaska insulina, jednog od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicine, otkrića koje svakog dana znači život za milione ljudi širom sveta.
Komplikacije dijabetesa mogu se podeliti na akutne i hronične,
s tim da akutne komplikacije nastaju u kratkom vremenu i mogu biti opasne po
život u trenutku njihove pojave, dok hronične komplikacije narušavaju zdravlje
i kvalitet života osobe u dužem periodu.
Godine nedijagnostikovanog dijabetesa ili loše
kontrolisanih nivoa glukoze u krvi uzrokuju niz hroničnih komplikacija u vaskularnom
sistemu. Promene mikrovaskularnog sistema su u pozadini tri najčešće i
najopasnije komplikacije: retinopatije, nefropatije i neuropatije. Bolest malih
krvnih sudova veoma otežava zarastanje kože, tako da se i sitne povrede mogu pretvoriti
u teške infekcije ili rane koje ne mogu da zarastu. Dijabetična retinopatija
može da dovede do slepila, nefropatija može dovesti do prestanka rada bubrega,
a neuropatija do uništavanja nerava i nervnih završetaka i do gubitka osećaja
dodira.
Akutne komplikacije najčešće uključuju laktatnu acidozu, odnosno prekomerno stvaranje mlečne kiseline u mišićima što može dovesti do nemogućnosti organizma da pravilno pretvara hranu u energiju. Još jedna akutna komplikacija je i dijabetička ketoacidoza – komplikacija koja se javlja usled prevelike proizvodnje kiselina u telu, snižava pH krvi i može izazvati opštu slabost, bolove u stomaku, prekomernu žeđ, ubrzano disanje, poremećaj svesti i „voćni“ zadah. Hiperosmolarna koma razvija se, po pravilu, kod starijih bolesnika sa dijabetesom tip 2 usled dehidratacije, diuretika, steroida ili drugih iscrpljujućih stanja pa dolazi do halucinacija, nejasnog govora, konvulzija i padanja u komu. Do hipoglikemijske kome dolazi kada je prenizak nivo glukoze u krvi – telo nastavlja da funkcioniše uprkos „izgladnjivanju“ ćelija do određenog nivoa kada se mozak „gasi“, jer ne može postići normalnu funkciju usled nedostatka glukoze.
Hipoglikemija je stanje organizma za koje je karakteristično izuzetno nizak nivo šećera (glukoze) u krvi koje može prouzrokovati simptome malaksalosti, opšte telesne slabosti, neuobičajenog ponašanja (često slično alkoholisanom stanju ili stanju pod uticajem opijata), zbunjenosti, snažnog umora, teškog disanja, pojačanog znojenja, drhtavice, gladi, razdražljivosti, blede kože i anksioznosti, ali izazvati i napade slične kao kod epilepsije, gubitak svesti, zamagljen vid i nemogućnost koncentracije na izvršavanje jednostavnih zadataka.
Hipoglikemija se može pojaviti nakon dugog perioda neunošenja hrane ili nakon obroka kada telo proizvodi više insulina nego što mu je potrebno. Ipak to nisu jedini mogući uzorci hipoglikemije, niti se ona isključivo pojavljuje kod osoba koje žive sa dijabetesom. Iako je mnogo ređa kod osoba koje nemaju dijabetes, može se pojaviti usled nuspojava određenih lekova, nakon preterane konzumacije alkohola kada se ugljenohidrati skladišteni u jetri istroše, kao posledica teških bolesti (npr. ciroza jetre, slabost bubrega, hepatitis i sl.) i kao posledica hormonalnih poremećaja hipofize ili nadbubrežnih žlezda.
Hipoglikemijski napadi mogu dovesti do kome, kao i do drugih komplikacija – zato je izuzetno važno reagovati što brže kako bi se izbegla trajna ili teška oštećenja mozga i ostalih sistemskih organa.
Hipoglikemijski napad rešava se podizanjem nivoa šećera (glukoze) u krvi, što se može postići na više načina koji zavise od stanja u kojem se osoba nalazi. Potrebno je odmah kontaktirati hitnu medicinsku službu kako bi profesionalni radnici mogli što pre stići i pružiti adekvatnu pomoć. U međuvremenu dok hitna medicinska pomoć ne stigne iako je osoba pri svesti i može gutati, pomoći će konzumiranje manjih namirnica bogatih šećerom – bomboni, kocke šećera, voćni sok, glukoza u tabletama ili čaša vode sa rastopljenom kašikom šećera. Ako osoba nije pri svesti, nikako se ne preporučuje hraniti je na silu jer može doći do gušenja. Važno je proveriti ima li osoba za koju sumnjate da ima hipoglikemijski napad dijabetes ili ne – osobe koje žive sa dijabetesom često su pripremljene za ovakve situacije te imaju karticu, oznaku ili neki drugi identifikator, kao i bombone, kocke šećera ili glukoze ili injekciju glukagona sa sobom. Glukagonske injekcije najčešće na spoljašnjem pakovanu imaju uputstvo za pravilno korišćenje, a praksa je da se injektira u nogu (kvadriceps) ili gluteus (mišić zadnjice).
Nakon primene bilo kog od načina pomoći važno je ostati sa osobom sve dok ne stigne hitna medicinska pomoć kako bi se izbegla mogućnost mogućih povreda i kako bi službenici hitne medicinske pomoći mogli dobiti što preciznije i detaljnije informacije o toku događaja i primieniti adekvatnu terapiju.
