Tag: dijabetoloski savez srbije

U iščekivanju ovogodišnjeg kampa Dijabetes lideri Srbije…

Uros Bogdanovic

Za nešto manje od 3 nedelje očekuje nas XI izdanje kampa Dijabetes lideri Srbije. Nešto više o samom kampu pročitajte iz pera Lazara Begovića, evropskog mladog lidera u dijabetesu i jednog od organizatora ovogodišnjeg kampa.

Sredinom aprila, od 15. do 21. aprila preciznije, u Hotelu Filia u Novoj Pazovi će se održati jedan od najznačajnijih projekata Dijabetološkog saveza Srbije, jedanaesti po redu kamp Dijabetes lideri Srbije.

Dijabetes lideri Srbije je projekat koji je pre više od decenije nastao sa idejom da okupi mlade ljude sa dijabetesom kako bi ih povezao i proširio njihova znanja kako o samom dijabetesu, tako i o drugim srodnim temama. Od prvog kampa, pa do danas, kroz kamp je prošlo preko dve stotine mladih ljudi sa dijabetesom. Svaki kamp je priča za sebe i u skladu sa tim, obrađivale su se različite teme poput istorije dijabetesa, različitih načina tretiranja i prilagođavanja terapije, dostupne tehnologije, brojanje ugljenih hidrata… Takođe, imali smo priliku da slušamo i predavanja koja su se ticala srca i kardiovaskularnih problema, bubrega i dijabetesne nefropatije, očiju i uticaja dijabetesa na naš vid i nervnog sistema i krvnih sudova od strane najpriznatijih stručnjaka u svojim oblastima u Srbiji.

Svake godine, Dijabetološki savez Srbije se trudi da prati trendove i sluša svoje učesnike, te prema tome kreira program. Tako smo imali predavanja koja su se ticala trudnoće i reproduktivnog zdravlja osoba sa dijabetesom, predavanja koja su se bavila nutricionizmom i promocijom zdravih stilova života i prezentacije najnovijih oblika praćenja nivoa šećera u krvi. Pored toga smo imali priliku da se bavimo temama koje na prvi pogled nemaju veze sa dijabetesom, ali su u stvari usko povezane.

Biti lider_ka u dijabetesu ne podrazumeva da samo imamo stručna znanja o dijabetesu i da ih primenjujemo prilikom upravljanja svojim dijabetesom, nego da razvijemo i još neke kvalitete kako bismo ta znanja mogli da prenesemo i na druge osobe koje možda nisu imale prilika da takva znanja steknu. Tu ubrajamo radionice o liderstvu, pisanju projekata, medijskom i javnom nastupu i omladinskom aktivizmu.

No, da ne pomislite da se na našim kampovima samo uči, nikako ne izostavljamo našu originalnu ideju, a to je povezivanje mladih ljudi sa dijabetesom iz čitave Srbije. U skladu sa time, kamp je ispunjen raznim aktivnostima koje imaju za cilj da nas opuste i još više zbliže kako bismo stvorili prijatelje za ceo život. Od kvizova, preko bioskopa, šetnji, vožnje biciklom i raznih sportskih aktivnosti, pa do čak zajedničkog praćenja Evrovizije. 

I ako mislite da je nakon kampa našem druženju kraj, tu se varate, naše druženje tek počinje. S obzirom da tim Dijabetološkog saveza Srbije konstantno radi na unapređenju položaja osoba sa dijabetesom u Srbiji, nama su potrebni novi ljudi koji će inspirisani kampom želeti da se uključe u naš rad. Ranijih godina smo imali razne primere takvog angažovanja. Jedan od najučestalijih primera je da novi mladi lideri dobiju prilku da učestvuju u organizaciji i realizaciji naših projekata. Takođe, bili smo presrećni kada smo čuli da su ljudi imali energiju i motivaciju da u svojoj zajednici pokrenu svoja udruženja koja su kasnije postala deo Saveza. Međutim, ukoliko to ipak nije za vas, nakon kampa ćete imati grupu ljudi koja će vam biti uvek na raspolaganju da vam pruži pomoć i podršku u izlaženju na kraj sa vašim dijabetesom.

Sa velikim iščekivanjem ovogodišnjeg kampa, pozivamo vas da pratite naš vebsajt i društvene mreže kako vam nešto ne bi promaklo.

Lazar Begović, evropski mladi lider u dijabetesu

Odgovor RFZO na dopis Dijabetološkog saveza Srbije

Uros Bogdanovic

Nakon dopisa koji je Dijabetološki savez uputio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), obaveštavamo da smo 13. marta pristupili na sastanak sa direktorkom RFZO prof. dr Sanjom Radojević Škodrić.

U razgovoru sa prof. dr Škodrić dobili smo uveravanja da ne postoji namera RFZO da osobama sa dijabetesom uskrati pravo na izbor svoje terapije.

Naime, dobili smo informaciju da će svi proizvođači insulinskih pumpi i senzora za praćenje šećera koji se budu javili na tender (nakon što isti bude raspisan), moći da učestvuju u postupku javne nabavke, te da u postupku javne nabavke neće biti izabran samo jedan proizvođač insulinskih pumpi i senzora.

To znači da će osobe sa dijabetesom imati (kao i u prethodnim godinama) pravo da, u saradnji sa svojim endokrinologom, izaberu najbolji vid terapije koji odgovara svakom pojedinačnom pacijentu.

U slučaju daljeg razvoja situacije, Dijabetološki savez Srbije će blagovremeno reagovati i izvestiti javnost.

Važan dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje

Uros Bogdanovic

Dijabetološki savez Srbije je 11. marta uputio dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) povodom najavljenog tendera za nabavku insulinskih pumpi, senzora, aparata i transmitera za praćenje nivoa šećera.

Naime, prema obaveštenju RFZO, predmetni tender bi trebalo da bude raspisan 29. aprila. Istovremeno, u prethodnom obaveštenju, RFZO je naveo da će se prilikom ove javne nabavke izabrati samo jedan privredni subjekt.

Dijabetološki savez Srbije se protivi ovakvom rešenju, imajući u vidu da bi se na taj način osobama sa dijabetesom uskratilo pravo izbora prilikom odabira individualnog tipa terapije u saradnji sa svojim endokrinologom.

Istovremeno, ovakvo rešenje bi poništilo dugogodišnje napore Saveza da se osobama sa dijabetesom omogući dostupnost najsavremenijih tehnologija, uz istovremenu mogućnost izbora odgovarajuće tehnologije među više različitih proizvođača, što je trend u regionu i svetu.

Imajući u vidu sve navedeno, Dijabetološki savez Srbije je povodom obaveštenja objavljenog na Portalu javnih nabavki, uputio zvaničan dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sa zahtevom za sastanak sa direktorkom RFZO prof. dr Sanjom Radojević Škodrić.

Nakon održavanja predmetnog sastanka ćemo izvestiti javnost o stavu Dijabetološkog saveza Srbije i našim daljim koracima.

VAŽNO OBAVEŠTENJE KORISNICIMA SANOFI HUMANIH INSULINA

Uros Bogdanovic

Poštovani,

Obaveštavamo Vas da je Dijabetološki savez Srbije primio obaveštenje Amicus SRB d.o.o. Beograd – nosioca dozvole za insuline proizvođača SANOFI, o obustavi proizvodnje i snabdevanja humanim insulinima ovog proizvođača na globalnom nivou.

Humani insulini koji se povlače sa tržišta Republike Srbije su:

  • INSUMAN® BASAL SOLOSTAR® (na zalihama do kraja juna 2024. godine),
  • INSUMAN® COMB 25 SOLOSTAR® (na zalihama do kraja februara 2024. godine),
  • INSUMAN® RAPID SOLOSTAR® (na zalihama do kraja januara 2024. godine).

Dijabetološki savez Srbije upućuje sve osobe sa dijabetesom koje koriste navedene insuline da uz konsultaciju sa lekarom endokrinologom potraže alternativnu insulinsku terapiju.

Istovremeno, Dijabetološki savez Srbije ovim putem upućuje i javni poziv Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za odgovarajuće izmene Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Naime, Pravilnikom je predviđeno da se terapija insulinskim analozima može prepisati tek u slučaju nezadovoljavajuće kontrole dijabetesa humanim insulinima u trajanju dužem od 6 meseci, odnosno, u slučaju dijabetesa tip 1 kod dece, kao alternativa humanim insulinima u prvoj liniji terapije na osnovu mišljenja endokrinologa ili pedijatra. Dakle, imajući u vidu globalnu tendenciju prestanka proizvodnje humanih insulina, te dostupnosti i kvalitetu novijih insulinskih analoga i lispro insulina, Dijabetološki savez Srbije smatra da su navedene odredbe Pravilnika prevaziđene, te da je njihova izmena postala neophodnost. Dijabetološki savez Srbije predlaže uvođenje insulinske terapije insulinskim analozima i lispro insulinima od postavljanja dijagnoze dijabetesa, a sve kako bi se osobama sa dijabetesom omogućio optimalan menadžment dijabetesa od prvog dana.

Ceo tekst obaveštenja Amicus SRB d.o.o. Beograd možete preuzeti sa sledećeg linka:

Amicus SRB d.o.o. Beograd – dopisDownload

Prijavi se za kamp Dijabetes lideri Srbije 2023!

Uros Bogdanovic

Otvorene su prijave za deseti jubilarni kamp “Dijabetes lideri Srbije” koji će se održati od 9. do 14. maja u Novoj Pazovi! Ukoliko imaš između 18 i 30 godina, želiš da postaneš pokretačka snaga u svetu dijabetesa u svom gradu i šire – prijavi se! Formular za prijave nalazi se na donjem linku, a prijave su otvorene do 26. marta.

https://forms.gle/RLhmJWqwWXhV48oj7

Za sva dodatna pitanja možeš nam se obratiti na mejl dijabeteskamp@gmail.com

Prijavi se i ti za kamp “Dijabetes lideri Srbije 2022”

Uros Bogdanovic

Dragi naši, sa ponosom objavljujemo da su otvorene prijave za deveti po redu kamp za mlade lidere u dijabetesu – Dijabetes lideri Srbije 2022! Kamp će se održati u Novoj Pazovi od 10. do 15. maja, a Dijabetološki savez Srbije će svim učesnicima pokriti sve troškove učešća na kampu, odnosno prenoćište i hranu!

Ukoliko imaš između 18 i 30 godina, želiš da proširiš svoja znanja u oblasti dijabetesa, ali i drugih oblasti koje će te učiniti liderom – popuni sledeći formular:

APLIKACIONI FORMULAR „Dijabetes lideri Srbije 2022“

Očekuju te sjajni predavači, nova iskustva i poznanstva, ali naravno i druženje! Pogledaj kako nam je bilo prethodnih godina:

Za sve dodatne informacije, nedoumice i pitanja možeš nam se obratiti na mejl dijabeteskamp@gmail.com.

Čekamo te!

Srbija deo kampanje “Insulin at 100” IDF Europe

Uros Bogdanovic

Kao deo kampanje povodom obeležavanja stogodišnjice otkrića insulina, Evropski ogranak Međunarodne Dijabetes Federacije razgovarao je sa liderima na polju dijabetesa širom Evrope, a na temu zdravstvene zaštite osoba sa dijabetesom. Cilj ovih intervjua je da se uoče nejednakosti koje su rasprostranjene širom Evrope, kao i da se ukaže na oblasti zdravstvene zaštite u oblasti dijabetesa koje je potrebno poboljšati.

Ispred Republike Srbije govorili su predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić, profesor medicinskog fakulteta i izabrani predsednik IDF Europe prof. dr Nebojša Lalić i mladi lider u dijabetesu Lucija Jakšić.

Njhove izjave pogledajte u nastavku:

Aleksandar Opačić
prof. dr Nebojša Lalić
Lucija Jakšić

Više o celokupnoj kampanji možete pročitati ovde: IDF Europe Insulin at 100.

Predstavljanje knjige “Mi i drugi” autorke Jelisavete Fotić

Jelisaveta Fotic

U hotelu Envoy u Beogradu je u petak, 26.11. predstavljena publikacija “Mi i drugi” autorke Jelisavete Fotić, koja obrađuje temu borbe protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa. Ova publikacija predstavlja prvo izdavačko delo Dijabetološkog saveza Srbije, ali i pionirsko delo na ovu temu u Srbiji.

Prisutnima je publikaciju pored autorke predstavila prof. dr Milana Ljubičić, vanredni profesor na odeljenju za Sociologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije dok je događaj vodila Ana Stamenković, novinarka informativnog programa RTS-a. Pored mnogobrojnih prijatelja, promociji su prisustvovale i  prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr Aleksandra Jotić  i doc dr Tanja Miličić, endokrinolozi Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. 

Jelisaveta Fotić je rođena 1995. godine u Beogradu. Tip 1 dijabetes joj je dijagnostikovan 2000. godine. Od 7. do 19. godine se takmičila za plivački klub Partizan. Diplomirala je na odeljenju za Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a master rad odbranila na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču i Budimpešti. Aktivistkinja je udruženja Plavi krug, kao i Dijabetološkog saveza Srbije. Svoju zemlju i savez je prvi put predstavila 2017. godine na Evropskom kampu za mlade lidere u Rumuniji. Ove godine je proglašena za svetskog mladog lidera u dijabetesu. Svoje diplomske i master radove je želela da podeli sa svim ljudima koji žive sa dijabetesom, ali i širim društvom, te je napisala knjigu “Mi i drugi. Borba potiv diskriminacije i drugih oblika stigmatizacije ljudi sa dijabetesom”.

Prenosimo vam Jelisavetin autorski tekst na temu stigme i dijabetesa, u okviru kog objašnjava čime se u knjizi bavi, zašto je to važno i koje su glavne poruke:

Kada sam upisala Sociologiju, nisam znala kojom temom ili temama bih želela uže da se bavim. Mislim da se tema koja priprada Sociologiji zdravlja i bolesti javila tek kada sam, tri godine kasnije, otišla na Evropski kamp za mlade lidere u organizaciji Međunarodne dijabetes federacije. Taj kamp je bio prekretnica u mom aktivističkom ali i sociološkom aspektu života.

Na predmetu sociološkog praktikuma, svaki student je u timu trebalo da osmisli istraživački projekat i sprovede pilot istraživanje. Drugarica i ja smo se odlučile za stigmu i dijabetes, iako o toj temi nismo znale mnogo. Ispalo je da je to potpuno netaknuta tema u Srbiji, dok naučnici na svetskoj sceni pridaju toj temi značaj, ali manjoj meri nego što ta tema zaslužuje. Pored toga, o stigmi i dijabetesu u gotovo 80% slučaja pišu medicinski doktori, dok ovaj manji procenat pripada društvenim naučnicima – sociolozima, psiholozima, antropolozima. To dovodi do toga da se jedna veoma značajna tema obrađuje na štur i površan način.

U ovoj knjizi, po prvi put se istovremeno koriste dubinski intervjui i upitnici – statistika, što znači da se istovremeno mapiraju iskustva koja judi sa dijabetesom imaju po pitanju stigme, ali se takođe ulazi i u dubinu problema – priča se o osećanjima, uticaju stigme, načinima borbe protiv nje. Takođe, iako koristim sociološki aparat u konstruisanju istraživanja, pišem jezikom koji je svakome razumljiv, jer moj cilj nije da knjigu pročita desetina naučnika, već svaka osoba sa dijabetesom koja to želi. Kroz celu knjigu pišem i o mojim ličnim primerima negativnih iskustava i pružanja otpora stigmi.

Osoba sa dijabetesom može da se prepozna u knjizi u primerima negativnih isustava koje navodim, ali i u načinima pružanja otpora u ovim situacijama. Osoba može da, ako do sada nije, prepozna i imenuje stigmatizujuće situacije u kojima se nalazi, i da stigmatizatorima direktno odgovori, pruži otpor, i na kraju edukuje ih. U knjizi mogu da se prepoznaju i ljudi koji nemaju dijabetes, ali su na neki način povezani sa nekm ko ima dijabetes. Te osobe mogu da upoznaju život iz perpsketive osobe sa dijabetesom, da razumeju naš život, nauče mnogo toga i razviju empatiju, koja nedostaje mnogima.

Knjiga treba da dovede do osnaživanja osoba sa dijabetesom koje je pročitaju. Da je ovakva knjiga postojala kada je meni dijabetes otkriven, i da su moji roditelji mogli da je pročitaju, sigurna sam da bi naučili mnogo toga i da bi se osećali manje usamljeno. U knjizi nisam samo pisala o negativnim situacijama i kako se protiv njih boriti, već tu pišu i gotovo sve informacije, kojima ja imam pristup i za koje znam, kao aktivistkinja. Mislim na zakone, uredbe, prava, mogućnosti i tako dalje. Sve to može da ulije samopouzdanje i učini da se osoba ne oseća kao da je sama na svetu i da je niko ne razume, ali i da je nauči svim socioekonomskim aspektima dijabetesa koje do sada nije znala. Meni je to ekstremno važno.

Pored toga, promenu koju ja želim da postignem knjigom jeste vezana za individualno pružanje otpora, ali i kolektivnu borbu koja osnažuje. Ako se mi sami ne borimo za bolji položaj u društvu, niko to neće uraditi u naše ime.

Smatram da knjiga ima više poruka. Najvažnija poruka je da su ljudi sa dijabetesom ljudi. Da oni nisu manje vredni, da nisu oštećeno dobro i da nisu nesposobni. Da su, i da treba da budu ravnopravni članovi porodice, da dijabetes nije validan razlog da se odbacuju kao prijatelji, romantični partneri ili poslovni ljudi. Ova poruka nije usmerena samo ka ljudima sa dijabetesom, već i ka svima koji sa nama dolaze u kontakt.

Druga poruka knjige je da niko nije sam, i da niko kroz negativne situacije i suočavanje sa njima ne mora da prolazi sam. Tu su udruženja i drugi ljudi sa dijabetesom, ali i porodica i prijatelji kao izvori podrške.

Na kraju, poslednja poruka je da treba da se suprotstavimo stigmi. Prvi put će, kao i svaki prvi put u svemu, biti težak, ali će takođe biti i najvredniji i najvažniji. Ja sam se prvi put direktno suprotstavila stigmatizaciji pre 8 godina, iako dijabetes imam 21 godinu, a vidite gde sam sada!

Svi koji su zainteresovani za knjigu, mogu je besplatno poručiti od autorke ili nekog od udruženja koja se nalaze pod pokroviteljstvom Dijabetološkog saveza Srbije.

ŠTA JE PRISTUP SAVREMENOJ DIJABETOLOŠKOJ ZAŠTITI I ZAŠTO TO VAŽNO ZA 770.000 LJUDI U SRBIJI?

Uros Bogdanovic

Godina je velikih jubileja za dijabetološku zajednicu. Pre 100 godina stvoren je insulin, bez koga se život mnogih od nas ne može zamisliti, a pre 30 godina prvi put je širom sveta obeležen 14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa. Simbolično ili ne, problemi nas koji živimo sa dijabetesom na dnevni red javnosti uglavnom dođu sredinom novembra, iako više od 10% populacije naše zemlje svakog dana vodi borbu protiv sa njim, 365 dana u godini. Izazovi su postali još veći sa izbijanjem pandemije koronavirusa. Situacija u kojoj živimo, uskratila nam je pre svega mogućnost da viđamo lekare. Digitalna rešenja pružaju priliku da sa lekarom stupimo u kontakt online, što je bilo veoma važno jer su tokom pandemije osobe sa dijabetesom izložene većem riziku i komplikacijama. Na globalnom nivou svaka treća osoba preminula usled koronavirusa, imala je dijabetes. Zahvaljujući edukacijama koje organizuje  Dijabetološki savez Srbije, uspevamo da prevaziđemo poteškoće i učimo da živimo u „novoj realnosti“, ali se još jednom pokazalo da je nivo dijabetološke zaštite za pacijente sa dijabetesom često pitanje života i smrti. U našoj zemlji to znači čak 770.000 života.

Zato ne čudi što se svuda u svetu, pa i u Srbiji, ove godine Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava pod temom “Pristup savremenoj dijabetološkoj zaštiti“. Ova tema naglašava značaj sistemske brige društva za osobe sa dijabetesom, a obuhvata pristup terapijama, pre svega inovativnim, zatim tehnološkim rešenjima koja omogućavaju normalan život, ali i široko dostupnu mrežu zdravstvenih ustanova posvećenih pacijentima sa dijabetesom, kao što su savetovališta.

Za inovativne terapije u lečenju dijabetesa zalažemo se već godinama. U Srbiji su najmoderniji insulini uveliko dostupni, ali inovativna terapija podrazumeva i moderne neinsulinske opcije predviđene svim relevantnim vodičima za lečenje dijabetesa, koje još nisu dostupne u Srbiji. Po najavama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje to bi uskoro trebalo da se promeni i to je dobro. Ipak, u našoj priči nije dobro što svaki dan odlaganja uvođenja novih terapija nosi ozbiljne posledice za pacijente. Na primer, ako osoba sa dijabetesom živi sa neregulisanim šećerom godinu dana, opasnost od infarkta miokarda veća je za čak 67 odsto! Ako dodamo da neki od ovih modernih lekova značajno smanjuju rizik od smrti izazvane koronavirusom kod osoba sa dijabetesom, jasno je zašto je za nas to pitanje toliko važno, posebno u smiraj 2021. godine kada pandemija koronavirusa i dalje okupira zdravstveni sistem Srbije.

Poznato je da nove tehnologije, kao što su insulinske pumpe i senzori, omogućavaju neuporedivo bolju kontrolu glikemije. Za sada je u Srbiji ovaj vid kontrole dostupan određenom broju osoba, a naša zajednička misija je da se potrudimo da ove tehnologije budu dostupne svima koji imaju dijabetes.

Poseban značaj u okviru pristupa dijabetološkoj zaštiti za nas imaju savetovališta. Tamo gde postoje i gde su dobro organizovana, ona pružaju izuzetan doprinos i prave razliku u životima osoba sa dijabetesom. Mnogima od nas savetovališta su promenila odnos prema bolesti i poboljšala kvalitet života. Kroz savetovališta dobijamo kompletniju sliku o našem stanju, jer na jednom mestu u razgovoru sa lekarom, nutricionistom i medicinskom sestrom odmah dobijamo korekciju terapije, savete u ishrani, kao i uputstva kako da iz svojih pomagala izvučemo najviše. U njima pronalazimo sigurnost i motivaciju za bolje upravljanje bolešću. Način organizovanja savetovališta za dijabetes u Srbiji nije standardizovan i ona najviše zavise od entuzijazma ljudi koji ih vode. Zato ih često uopšte i nema u domovima zdravlja, a tamo gde postoje uglavnom nemaju stalno zaposlene lekare koji bi se usavršavali u oblasti dijabetesa. Za nas je teško da razumemo da broj od 770.000 pacijenata, kao i nebrojeno onih koji su u opasnosti da od dijabetesa obole, ne opravdava sistemsko obezbeđivanje dijabetološke zaštite kroz savetovališta. Takva zaštita ne samo da obezbeđuje dostupniju podršku za osobe sa dijabetesom, već omogućava i prevenciju komplikacija koje predstavljaju najveći trošak zdravstvenog sistema u vezi sa dijabetesom, kao i njihovo pretežno zbrinjavanje na najjeftinijem, primarnom nivou zaštite.

Na kraju treba da budemo svesni da je i najbolji nivo pristupa savremenoj dijabetološkoj zaštiti uzaludan ukoliko ne postoji odgovoran pristup nas samih. Mi treba da preuzmemo odgovornost za kontrolu svoje bolesti, edukaciju, način ishrane, fizičku aktivnost, podršku drugim osobama sa dijabetesom…  Na taj način zatvara se krug koji omogućava normalan život za sve nas. U našem slučaju krug je plave boje i svi mi koji ga sa ponosom ističemo, imali dijabetes ili ne, svesni smo da u našoj zemlji on simbolizuje neprekidnu borbu za šansu da 770.000 ljudi živi normalno.