Šta je insulinska rezistencija – koji su njeni uzroci, simptomi i kako sa njom živeti?
O tome piše naša Jovana Živić, nutricionistkinja:
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled koga dolazi do porasta nivoa insulina u krvi. Tada ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo jer insulin nije u stanju da obavlja svoju primarnu funkciju, a to je regulacija nivoa šećera u krvi.
Uloga insulina je da ubaci glukozu tj. energiju u ćeliju. Delovanje insulina je slikovito prikazano kroz objašnjenje interakcije ćelije i insulina u kome je insulin ključ, a receptori na ćeliji brava. Insulin otvara bravu tj. ćeliju da primi glukozu. Međutim, kod insulinske rezistencije sa javlja loš odziv receptora na insulin.
Kao rezultat toga, vaš pankreas proizvodi više insulina kako bi pomogao šećeru da uđe u vaše ćelije. Sve dok vaš pankreas može da proizvede dovoljno insulina da prevaziđe slab odgovor vaših ćelija na insulin, nivo glukoze u krvi će ostati u zdravom opsegu.
U normalnim okolnostima, insulin funkcioniše u sledećim koracima:
- Vaše telo razlaže hranu koju jedete u glukozu (šećer), koja je glavni izvor energije vašeg tela.
- Glukoza ulazi u vaš krvotok, što signalizira vašem pankreasu da oslobodi insulin.
- Insulin pomaže da glukoza u vašoj krvi uđe u vaše mišiće, masnoće i ćelije jetre kako bi mogle da je koriste za energiju ili da je skladište za kasniju upotrebu.
- Kada glukoza uđe u vaše ćelije i nivoi u vašem krvotoku se smanje, to signalizira vašem pankreasu da prestane da proizvodi insulin.
Iz nekoliko razloga, ćelije mišića, masti i jetre mogu neodgovarajuće da reaguju na insulin, što znači da ne mogu efikasno da preuzmu glukozu iz vaše krvi ili da je skladište. Ovo je insulinska rezistencija. Kao rezultat toga, vaš pankreas proizvodi više insulina kako bi pokušao da prevaziđe povećanje nivoa glukoze u krvi. Ovo se zove hiperinsulinemija.
Nekoliko faktora i stanja može izazvati različite stepene insulinske rezistencije. Naučnici veruju da su višak telesne masti, posebno oko stomaka, i fizička neaktivnost dva glavna faktora koji doprinose insulinskoj rezistenciji.
Stečeni uzroci insulinske rezistencije
Stečeni uzroci, što znači da niste rođeni sa uzrokom, insulinske rezistencije uključuju:
Višak telesne masti: Naučnici veruju da je gojaznost, posebno višak masti u stomaku i oko vaših organa (visceralna mast), primarni uzrok insulinske rezistencije. Studije su pokazale da masnoća na stomaku stvara hormone i druge supstance koje mogu doprineti dugotrajnoj upali u vašem telu. Ova upala može igrati ulogu u rezistenciji na insulin.
Fizička neaktivnost: Fizička aktivnost čini vaše telo osetljivijim na insulin i izgrađuje mišiće koji mogu da apsorbuju glukozu u krvi. Nedostatak fizičke aktivnosti može imati suprotne efekte i uzrokovati insulinsku rezistenciju. Pored toga, nedostatak fizičke aktivnosti i sedentarni način života povezani su sa povećanjem telesne težine, što takođe može doprineti insulinskoj rezistenciji.
Ishrana: Ishrana sa visoko obrađenom hranom sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i zasićenim mastima povezana je sa insulinskom rezistencijom. Vaše telo vrlo brzo vari visoko obrađenu hranu bogatu ugljenim hidratima, što uzrokuje porast šećera u krvi. Ovo stavlja dodatni stres na vaš pankreas da proizvodi mnogo insulina, što vremenom može dovesti do insulinske rezistencije.
Simptomi:
U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma.
Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što je porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:
- Umor,
- Glad,
- Slabu koncentraciju.
Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
- povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
- povišen krvni pritisak,
- visok nivo holesterola,
- neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena,
- retinopatija – oštećenje mrežnjače oka,
- acanthosis nigricans – hiperpigmentacija tj. tamnjenje kože na pregibima, poput vrata ili ispod pazuha.
Gde je glavni fokus u lečenju insulinske rezistencije:
- Birati namirnice tako da se izbegne jak odgovor insulina (napraviti adekvatno glikemijsko opterećenje čime ćemo uticati na lučenje insulina)
- Aktivirati receptore da budu bolje osetljivi na insulin (najbolje kroz fizičku aktivnost)
Bitno je naglasiti, da se insulinska rezistencija u velikoj meri može kontrolisati ili doći do potpunog izlečenja/nestanka ovog stanja.
Ukoliko vam je ovaj tekst bio zanimljiv i koristan, posetite Jovanin vebsajt nutridijabetes i pratite nas na društvenim mrežama.
