polumaraton

Jedanaest trka, ili nešto više od dužine puta od Beograda do Leskovca je ono što je obeležilo 2024. godinu Stevana Stejića u bojama Maraton tima Dijabetološkog saveza Srbije.

“Uvek u životu sam sebi postavljao nove ciljeve, bilo da su oni vezani za porodicu, društvo, posao ili sport. I kada ih ostvarim, postavimo sebi novi.

Tako je bilo i kada se rodila ideja za trčanjem, a kasnije i za nastankom Maraton tima Dijabetološkog saveza Srbije. Sa velikom željom da svima pokažemo kako osobe sa dijabetesom mogu apsolutno sve, pa i da trče maratone sa dobro regulisanom glikemijom i osmehom na licu!

Prva trka koju sam trčao u bojama Maraton tima je bila “Ostroški polumaraton”. Zaista sam uživao i bio srećan što je na ovakvom mestu počelo sve. Kasnije su se trke nizale, Beogradski maraton, Somborski, Novosadski noćni, Subotički, Zemunski, Zrenjaninski, Temišvar, Plavi krug oko Ade, Beogradski i Reciklažni polumaraton. Svaka od ovih trka ima posebno mesto u mom srcu, a mnoge od njih trčim već godinama. Cilj u 2024. je bio tri maratona i barem sedam polumaratona. Ostvaren je cilj sa jednim polumaratonom više.

Imao sam veliku podršku na trkama kako svoje porodice i prijatelja tako i noseći senzor Simplera. Puno mi je pomogao, s obzirom da sam do sada svaku trku trčao “na osećaj”. Noseći senzor bio sam fokusiran samo na trku, senzor je mislio o glikemiji umesto mene.

U ovoj godini sam pretrčao više od 1450 km, što je malo više od dužine puta od Beograda do Berlina. Sada odlazim na zasluženu pauzu, a već 8. februara se vidimo u Beogradu na “Zimskom noćnom polumaratonu”.

Trčeći ovakve trke, želimo da pokažemo svima da su prepreke samo u našim glavama. Da osobe sa dijabetesom mogu da se bave fizičkom aktivnošću i da bi to bilo poželjno. Sopstvenim primerom želim da pokažem svima kako život sa dijabetesom i nakon 22 godine bez kompilacija može da bude izuzetno dinamičan i zanimljiv.

Hvala svima koji su nam pomogli i podržali da naša ideja o Maraton timu zaživi. Nadamo se da ćemo naći načina da pokrenemo što više osoba da se bave bilo kakvom fizičkom aktivnošću, kao i da ćemo širiti naš tim.

Do sledeće godine i novih rezultata, želim Vam dobre glikemije, ljubav u srcu i osmeh na licu. Vidimo se na nekoj od trka, da ih trčimo zajedno!”

“Jedan dan trčanja će vam promeniti dan, više dana trčanja će vam promeniti život”

Stevan Stejić, lider u dijabetesu i jedan od osnivača udruženja Diaverzum iz Novog Sada, pasionirani je trkač.

14. aprila 2024. godine istrčao je ovogodišnji Ostroški polumaraton, prvi u bojama Maraton tima Dijabetološkog saveza Srbije. Za Dijabetološki savez Srbije podelio je svoje iskustvo.

“Za svakog trkača svaka trka je novi izazov, bilo da je trčite prvi put ili pokušavate da oborite rekord od prethodne godine.

Svaka trka predstavlja za mene nešto posebno, ali Ostroški polumaraton ili “trka za dušu”, kako je nazivaju, zauzima posebno mesto u mom srcu. Ove godine je održana po sedmi put.

Kako je ovo jedan od najtežih polumaratona u regionu, potrebno je baš dosta vremena i treninga za pripremu. Iako trčim već nekoliko godina unazad bez neke velike pauze (osim tokom Covida) svakako mi je bila potrebna posebna priprema. Start Ostroškog polumaratona je od Sabornog hrama u Nikšiću do Manastira Ostrog. Staza je poprilično zahtevna, ima puno uzbrdica i nizbrdica, ali je uvek završim sa osmehom na licu i prepun emocijama.

Posebno vodim računa o ishrani nekoliko dana pred trku.

Moramo obratiti pažnju na punjenje ugljenim hidratima, kako bismo napunili naše mišiće glikogenom. „Punjenje“ ugljenim hidratima je strategija čija je efikasnost dokazana za povećanje izdržljivosti sportista. Napomenuo bih da se glikogen skladišti u mišićima zajedno sa vodom. To znači da ako ste uspešno napunili depoe glikogena, bićete malo teži, zbog dodatne vode koju nosite. Puni depoi glikogena mogu dovesti do povećanja telesne težine za oko 2 kg. Ovo ne treba da nas brine pošto je povećanje težine privremeno i trajaće samo dok su depoi maksimalno puni.

Kako povećavam unos ugljenih hidrata tako i povećavam dozu insulina koju dajem.

Strogo vodim računa o tome da mi doručak bude 2-3 sata pre početka trke. Tada svesno dajem manju dozu insulina zbog napora koji me čeka i startujem trku sa glikemijom nikako većom od 11 mmol/l. Pošto nemam senzor, a iskustva imam, trčim na osećaj dok ne osetim prvi blaži oblik hipoglikemije. Odmah uzimam gel koji nosim sa sobom i krećem sa hidriranjem. Unos tečnosti tokom trke je jako bitan kako ne bi došlo do dehidracije. Prvi znaci dehidracije su urin tamne boje, kao i bele mrlje na majici – to znači da ste izgubili veliku količinu soli iz organizma.

Sada, sa pretrčanih preko 6000 km, preko 20 polumaratona i skromna 3 maratona ne planiram da prestanem da trčim.

Imam veliku želju da istrčim i ultramaraton i da svojim primerom pokažem kako osobe sa dijabetesom mogu apsolutno sve! Mnogi me pitaju: “Zašto trčiš kada nećeš biti prvi?” Ja im uvek sa osmehom odgovorim: “Ja sam za sebe, kada prođem cilj, uvek PRVI!”