Beta karotin je provitamin vitamina A, što pobliže znači da iz njega organizam, prema svojim potrebama, stvara potrebne količine A-vitamina u jetri. Nalazi se u svim zelenim biljkama. Najkvalitetniji izvori ovog provitamina su rabarbara, šargarepa, spanać, kelj, a od povrća dinje katalupa i kajsije.
Zapaženo je da Japanci i Norvežani, koji konzumiraju hranu bogatu beta-karotinom, u mnogo manjem broju oboljevaju od raka debelog creva, prostate, dojke i grlića materice.
Beta-karotin zaslužuje posebnu pažnju zbog njegove uloge u prevenciji maligniteta. Njegova uloga u prevenciji tumorskih bolesti bazira se na sposobnosti antioksidanta, u koje spada i beta-karotin, da transformišu produkte metabolizma kancerogene prirode ili kancerogene poreklom iz spoljne sredine, u manje štetne supstance. Beta-karotin, takođe, stimuliše funkcionisanje imunog sistema. On doprinosi zaštiti od tumorskih oboljenja, ali i onoj vezanoj za aterosklerozu, što smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, infarkta miokarda i prerane smrti.
Jedna desetogodišnja studija vršena u SAD pokazala je da su muškarci koji su uzimali beta-karotin upola manje obolevali od srca i tumora prostate u odnosu na muškarce kontrolne grupe koji nisu uzimali beta-karotin.
Primećeno je, dalje, da je u planinskoj oblasti kineske provincije Lin Xian incidenca raka jednjaka i antruma želuca najveća u svetu. U eksperimentu, koji je sproveden zajedničkim snagama kineskih i američkih naučnika, polovini zdravih ispitanika starosne dobi između 40. i 69. godine davana je kombinacija četiri vrste vitamina (A, B, C i E) i minerala, dok je druga polovina ispitanika uzimala placebo svaki dan. U slučaju grupe koja je dobijala kombinaciju A-vitamina i cinka, pojavljivanje maligniteta raka na želucu smanjeno je za 2/3, dok u drugim grupama nije bilo statistički značajnog pada oboljenja.
Prema naučnom objašnjenju, A-vitamin je koristan u prevenciji malignih oboljenja zahvaljujući njegovoj sposobnosti da utiče na procese ćelijske diferencijacije i tako sprečava nastanak nekontrolisanog bujanja mladih, nediferenciranih ćelija. Cink reguliše količinu A-vitamina u ćelijama.
Danas su namirnice koje konzumiramo, na žalost, zagađene štetnim materijama iz životne sredine, pa stoga, nisu samo izvori vitamina. Tako, na primer, šargarepa, osim kad je u pitanju garantovano bio-proizvod, često sadrži više kadmijuma i nitrata nego beta-karotina. Zato organizam treba da dobije beta-karotin iz čistog izvora u vidu dodatka ishrani.
Pažnja!
U slučaju dugotrajnog uzimanja beta-karotina, koža dlanova i tabana može postati žućkasta (kao kora od pomorandže, aurantijaza kože). U cilju izbegavanja ove pojave preporučuje se pauziranje od dva dana sedmično. Pojava narandžaste boje ne sme pogrešno da bude proglašena žuticom, jer se osoba koja se predozirala beta-karotinom ne oseća loše i nema žute beonjače.
Organizam dijabetesnih bolesnika ne može efikasno da iskoristi veće količine beta-karotina, pa zbog toga doze treba prilagoditi njihovim metaboličkim potrebama.
Ukoliko se uzima vitamin E, rastu potrebe za beta-karotinom.
Prilikom uzimanja namirnica i sredstava koji snižavaju nivo holesterola u krvi (soja, beli luk) smanjuje se apsorpcija vitamina A, pa je stoga neophodno povećati unos vitamina A ili beta-karotina.
Tokom trudnoće i laktacije potrebe za beta-karotinom rastu.
Nedostatak vitamina A može da doprinese stvaranju žučnih i bubrežnih kamenaca, pošto oljuštene epitelne ćelije mogu da posluže kao jezgro kristalizacije mineralnih soli.