Prema poslednjim istraživanjima, u Beogradu izme?u 10 i 20 odsto dece ima problem sa telesnom težinom. Glavni uzrok je neredovna i loša ishrana školaraca. ?ak 21 odsto dece izme?u devet i 10 godina života pati od gojaznosti. Uz to, ova savremena bolest napada više de?ake nego devoj?ice – kaže dr Jagoda Jorga, specijalista Savetovališta za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema njenim re?ima, deca sa viškom kilograma naj?eš?e obolevaju od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
– Dijabetes, bolest koju smo donedavno zvali stara?ki dijabetes, jer je "napadao" ljude izme?u 60 i 70 godina života, sada se javlja i kod dece od 10 i 11 godina i u pubertetu – objašnjava naša sagovornica.
Sa problemom gojaznosti se, me?utim, u razvijenim zemljama sveta, poslednjih godina, uveliko govori, organizuju se razne medijske kampanje ?iji je cilj suzbijanje nekvalitetne ishrane.
– U septembru prošle godine Velika Britanija donela je zakon koji je, prakti?no, "o?istio" sve školske kuhinje i kioske od brze i nekvalitetne hrane, i potpisao uvo?enje keteringa u sve škole. Isklju?ivo stru?njaci ocenjuju i sastavljaju jelovnik za ?ake koji se, po pravilu, sastoji od biološki visoko vredne, kvalitetne i kalori?ne hrane. Za sprovo?enje ovog programa izdvojeno je 200 miliona funti a celu akciju je podržao li?no predsednik države Toni Bler. Ovo je dobar primer kako bi i Srbija trebalo kona?no da se okrene rešavanju problema gojaznosti dece – navodi dr Jorga.
Zakonom koji je donela Velika Britanija strogo je zabranjeno i kažnjivo svako reklamiranje nezdrave hrane u vreme kada deca gledaju TV.
– Kod nas je, nažalost, suprotna situacija. Reklama o tome kako bucmasta devoj?ica otima tati sendvi? ide pred spavanje, kad deca gledaju TV. Zbog toga smatram da naša zemlja mora što pre doneti zakon o namirnicama ukoliko želi da reši ovaj problem – kaže specijalista za ishranu.
Ina?e, Platforma Evropske unije o ishrani i fizi?koj aktivnosti koja je usvojena prošle godine u Istambulu, a koju su potpisali svi ministri, jasno definiše "pravila igre" kad je u pitanju zdrava ishrana.
– Harvard je dugo prou?avao problem gojaznosti dece u Americi. Tim povodom ura?ena je i projekcija prema kojoj su zbog lošeg kvaliteta ishrane, dvadesetogodišnjaci prva generacija koja ?e zbog problema gojaznosti prakti?no imati kra?i životni vek u odnosu na svoje roditelje. Da se to ne bi desilo i našim budu?im generacijama, u borbi protiv ove pošasti moramo se svi boriti: ne samo struka odnosno lekari ve? i urbanisti i država koji ?e osmisliti i finansijski podržati izgradnju što više sportskih terena koji bi podstakli fizi?ku aktivnost dece – poru?uje dr Jorga.
Prema njenim re?ima, pauze izme?u ?asova školarci u Beogradu, velike odmore koiste da na brzinu pojedu hranu kupljenu u prodavnicama i pekarama koje se, po pravilu, nalaze nadomak škola. Tako se njihov jelovnik svodi na slaniše i slatkiše: ?okolade, keks, sokove ili neko testo.
– Ove namirnice su pune še?era i loših masti i uopšte štetnih sastojaka koje kod deteta izazivaju ose?aj lažne sitosti i pri tom pove?avaju rizik od nastanka oboljena koja su karakteristi?na za stariju populaciju. Naime, u ishrani školaraca nedostaje vo?e i povr?e, kvalitetno meso i mle?ni proizvodi. Stoga, ishrana u školi mora da bude organizovana i kontrolisana sa najvišeg državnog nivoa – kaže specijalista za ishranu.
Sve viši i sve teži
Prema rezultatima projekta "Pra?enje rasta i razvoja dece u Srbiji" koji je od 2002. do 2005. godine sproveo Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovi? Batut" uz podršku Ministarstva zdravlja i UNHCR, u saradnji sa 23 instituta i zavoda za zaštitu zdravlja i svim domovima zdravlja u Srbiji, a kojim su obuhva?ena deca školskog uzrasta, negativni trend je, kada su u pitanju neuhranjenost, zaostajanje u rastu i gojaznost, zaustavljen. Naime, od 1996. do 2000. godine u Srbiji je zabeležen zabrinjavajuci porast nedovoljne uhranjenosti dece, što je uzrokovano padom standarda. Istraživanje je tako?e pokazalo da relativno mali procenat dece predškolskog uzrasta nije dostigao težinu ili visinu predvidenu za godine, dok je 13,3 odsto decaka i 14,6 procenata devojcica izuzetno visoko za svoj uzrast, što je dobar pokazatelj zdravlja deteta. Inace, deca u Srbiji su viša i teža u odnosu na medunarodne tablice rasta i razvoja. S druge strane, 13 odsto decaka i isto toliko devojcica predškolskog uzrasta je gojazno.
(Danas 7.6.2007.).