Papiri umesto razgovora
Ministarstvo zdravlja Srbije je u skoro svakoj zdravstvenoj ustanovi postavilo plakate gde se pacijenti obaveštavaju o svojim pravima, a uvedeno je i radno mesto zaštitnika prava pacijenata. Naizgled došli su bolji dani za nas, obi?ne gra?ane koji verno kroz doprinose pla?amo zdravstveni sistem u Srbiji. Ponevši se verom u bolje sutra, obratila sam se Verici Kuzmanovi?, zaštitniku prava pacijenata u Domu zdravlja Palilula. Nakon slanja faksa, mejla i preporu?enog pisma sa povratnicom i mnogo telefonskih poziva, mesec dana kasnije uspela sam da dobijem neki odgovor.
O nepravilnostima na koje sam ukazala obavešteno je i Ministarstvo zdravlja Srbije, gospodin Dragan Mora?a, sekretar Ministarstva i direktor Doma zdravlja Palilula prim. dr Jasminka Jeli?. Nakon velike upornosti dobila sam ?etiri suvoparne stranice gde sve ukazuje na to da ja nisam bila u pravu, a koleginice iz Doma zdravlja Palilula su se izuzetno potrudile.
Da ne ulazim u troškove slanja pisama i faksova, preporu?enih pošiljaka pa i nerava koje sam izgubila u me?uvremenu, najviše me je koštalo razo?aranje. Napominjem da nisam pozvana da dam izjavu.
Pitanje za sve navedene aktere (i one koji se ne vide direktno, a i te kako su odgovorni) glasi: zašto bi se jedna osoba toliko pomu?ila (pa i potrošila odre?eno vreme i novac) ukoliko problem stvarno ne postoji? Direktorka Doma zdravlja Palilula, koja je imala i moj mobilni telefon nije se potrudila da me upita. A naravno ni gospo?a Kuzmanovi?, koja za svoje radno mesto zaštitnika prava pacijenata dobija novac iz budžeta, novac za koji bi se mogli platiti neki savremeniji ure?aji ili neki savesniji lekari.
[Kristina šreder-Kovrlija, Danas, 16.11.2007]