SAVEZ DRUšTAVA VOJVODINE ZA BORBU PROTIV šE?ERNE BOLESTI NEZADOVOLJAN
U Vojvodini više od 150.000 ljudi boluje od še?erne bolesti, a oko 60.000 njih su insulinski zavisni. Bolest je teška sama po sebi, pa svako otežavanje nabavke lekova, insulina, pomagala… dodatno otežava život ovih ljudi. I umesto da im le?enje bude sve pristupa?nije i jednostavnije, u Savezu društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti kažu da su restrikcije njihovih prava sve ve?e.
– Stupanjem na snagu nove pozitivne liste lekova Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje je lekarima opšte prakse uputio preporuku da se analogni insulin propisuje samo u izuzetnim okolnostima – kaže predsednik Saveza društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti Petar Rancinger. – Radi se o najsavremenijem insulinu u plasti?nim penkalicama koji konstantno deluje i ne izaziva pikove ili udare u terapiji. Umesto njega lekarima je preporu?eno, odnosno nare?eno, da propisuju insulin u bo?icama, koji podrazumeva plasti?ni špric i debele igle, s obrazloženjem da je ovaj insulin jeftiniji. Po našoj ra?unici, radi se o neznatnoj uštedi, a što se ti?e terapije – u?injen je korak unazad.
Za obolele od dijabetesa, posebno one koji su na insulinskoj terapiji, svakodnevno merenje nivoa še?era u krvi je obavezno i predstavlja osnovu za pravilnu primenu lekova. Još 2002. godine Vlada Srbije je usvojila vodi? dobre medicinske prakse za še?ernu bolest po kojoj je precizirano da se obolelom od dijabetesa ne sme napamet davati insulin, ve? na osnovu merenja še?era u krvi pomo?u aparati?a, traka i lanseta, koje za obolele nabavlja država.
|
Neizvesna sudbina dispanzera – Sudbina savetovališta i dispanzera za še?erne bolesnike u domovima zdravlja je neizvesna, a u pojedinim mestima oni su ve? ukinuti. U njima su radili specijalisti i subspecijalisti za dijabetes. Sada bi le?enje dijabeti?ara trebalo da rade lekari opšte prakse, odnosno izabran lekar, pa se pitamo kako ?e on to raditi bez aparata i bez neophodnog znanja iz dijabetologije. Za edukaciju lekara je potrebno nekoliko godina, što zna?i da ?e se za to vreme pove?ati procenat komplikacija bolesti kod dijabeti?ara, pa ?emo imati više o?nih obolenja, amputacija i onih kojima ?e biti potrebna hemodijaliza – kaže Rancinger. |
– Sada se ova preporuka ne poštuje. Zavod za zdravstveno osiguranje odobrava samo dijabeti?arima deci i omladini do 26 godina aparat i 150 tra?ica za merenje nivoa še?era u krvi. Odraslima koji še?er moraju da mere ?etiri i više puta dnevno odobrava se tako?e aparat, ali svega 50 tra?ica, što je nedovoljno – kaže Rancinger. – Zakon omogu?ava pacijentima da u apotekarskim ustanovama biraju izme?u osam aparata za merenje še?era u krvi, od šest proizvo?a?a, i u zavisnosti od izabranog da mogu da dobiju trakice i lansete. Ali, uprkos zakonu, u apotekama se i dalje mogu na?i samo dva-tri aparata.
Oboleli od še?erne bolesti koji su na insulin terapiji žale se i na proceduru koju moraju da pro?u kako bi za svaki mesec obezbedili insulin i probor za njegovo davanje. Insistiranje na izabranom lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne odgovara ovim bolesnicima.
– Oboleli od še?erne bolesti godišnje gube veliki broj radnih dana zbog odlaska kod lekara. Jedan dan je potreban da bi otišli kod specijaliste po stru?no mišljenje, a dva dana je u primarnoj zdravstvenoj zaštiti potrebno da bi se stiglo na red za dobijanje potrebnih papira s kojima odlazimo u apoteku. Ovo se radi svakog meseca. Jednom godišnje odlazimo na komisiju, a velika je sre?a ako ovde obavimo posao u jednom danu. Ovome valja dodati još nekoliko dana za redovne preglede kod specijaliste tokom godine i najmanje jednom godišnje odlazimo u dnevnu bolnicu na detaljan pregled. Tako izgubimo više od 30 radnih dana godišnje – kaže Rancinger.
[Dnevnik, 05.10.2007.]