DRžAVNA KASA I DALJE ZAKLJU?ANA ZA PRIVATNE LEKARE I FARMACEUTE
Poslednjih desetak godina privatna medicinska praksa u Srbiji je zaista dostigla zavidan nivo: ordinacije i bolnice opremljene su najsavremenijom opremom, dosta lekara se vratilo iz inostranstva gde su "u?ili zanat" i doneli moderna nau?na dostignu?a, a i prijatna atmosfera u njihovim “radnjama” doprinosi da se sve više pacijenata odlu?uje da svoje zdravlje povere privatnicima.
Ako, za to, naravno, imaju para, jer još nisu otvorena vrata privatnicima u sistem finansiranja iz budžetske kase. Na nedavnom skupu Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga i privatnih lekara, stomatologa i farmaceuta Novog Sada razgovaralo se po ko zna koji put o izjedna?avanju prava pacijenata u privatnom i državnom sektoru.
– Za zdravstvo Južnoba?kog okruga, samo iz sredstava Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, planirana je potrošnja od 10,5 milijardi dinara ili 130 miliona evra – kaže dr Draško Kara?inovi?. – Ako se dodaju i prihodi od "vanstandardnih usluga", koje pacijenti pla?aju iz džepa, iznos je gotovo 170 miliona evra. I pored velikih izdvajanja preko doprinosa, gra?ani se sve više le?e kod privatnika, pa uslugu pla?aju još jednom. Pre svega u Novom Sadu, koji ima razvijen privatni sektor s preko 400 ordinacija, bolnica i apoteka. Zato bi hiljadama gra?ana le?enih u privatnoj praksi trebalo da troškove refundira Zavod za zdravstveno osiguranje u visini cene odre?ene "osnovim paketom usluga". Kako primarna zaštita prelazi u nadležnost lokalne samouprave treba osmisliti model koji ?e omogu?iti da Novosa?ani budu izjedna?eni kod Fonda a privatni sektor integrisan u sistem.
Predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga Zorica Markovi? tvrdi da se Evropska povelja o pravima pacijenata, doneta u Rimu 2002, uglavnom ne primenjuje u Srbiji. ?ak ne postoji ni zakon koji tu oblast reguliše, a davno je usvojen u svim susednim tranzicionim zemljama.
Privatni sektor ve? nekoliko godina pritiska vlast da ga uklju?i u sistem državnog zdravstvenog osiguranja i pacijentima omogu?i da za svoj novac biraju gde ?e se le?iti.
– Nigde u Evropi privatna praksa nije stopostotno uklju?ena u sistem osiguranja i nigde pacijent ne bira izme?u državnih i privatnih ustanova, ve? sa spiska gde se može le?iti o trošku redovnog ili dopunskog zdravstvenog osiguranja – kaže za “Dnevnik” ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevi?. – Deo privatnog sektora koji je uspešan ne ra?una mnogo na veliki broj usluga velikom broju ljudi, ve? na onaj deo populacije koji ima novca da plati uslugu tamo gde smatra da je bolja. Mene brine kako da gra?ani koji nemaju da plate dobiju što više u državnim ustanovama. Naravno da zdravstvenom sistemu ne treba da bude bitno vlasništvo, ve? kvalitet, ali to se ne može obezbediti odjednom, niti dekretom. Istraživanje iz 2006. pokazuje da su gra?ani za ?etvrtinu manje koristili usluge privatne prakse, a za toliko više državne. Izuzetak je Beograda, gde se procenat ne menja poslednjih šest godina. Svaka zemlja je na poseban na?in regulisala odnos prema državnom i privatnom sektoru, ali sa 240 evra koliko se po stanovniku izdvaja godišnje za zdravstvo ne mogu se široke ruke otvoriti vrata budžetske kase privatnicima.
[Dnevnik, 02.05.2008.]