Marketinške poruke ?¢‚Ǩ?ækvare?¢‚Ǩ?ì mišljenje i zdravlje dece
Koliko su marketinške poruke štetne po našu decu i omladinu, imamo primere na svakom koraku, a jedan od negativnih uticaja je i sve ve?i broj gojazne dece. Dokaz su podaci Instituta ?¢‚Ǩ?æBatut?¢‚Ǩ?ì po kojima se 20 odsto mališana u Srbiji nepravilno hrani, dok je gojazne dece 2000. godine bilo tek 12,6 odsto.
Ovoliki porast i ne ?udi s obzirom na pojavu sve ve?eg broja slatkiša i slaniša, pa samim tim i reklama. Kreatori marketinških poruka ne prezaju ni od ?ega kako bi privukli pažnju na poruke i svoje proizvode. Kod njih važi pravilo ?¢‚Ǩ‚čú estetika i kvantitet iznad kvaliteta. Jeste zanimljivo gledati devoj?icu i de?aka koji na po?etku reklame jedu razli?ite proizvode, a na kraju jedu zajedno jedan dobijen mešavinom ova dva, ali ako i jedan i drugi imaju štetne sastojke, koliko onda štetan može biti njihov miks?!
Isto tako, ve? tradicionalno, pred svaku Novu godinu, televizije po?inju s emitovanjem reklama u kojima se pojavljuje Deda Mraz. Scenariji su razli?iti, suština ista. Do svesti dece se najbolje dopire scenama u kojima se pojavljuje ovaj izmišljeni lik, a kada to jednom uspe, roditelji se teško mogu odupreti željama deteta da mu se kupi ova ili ona igra?ka, ovo ili ono gazirano pi?e?¢‚Ǩ¬¶
Isti problem prati i ostale zemlje u svetu, te tako prema podacima Me?unarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto školsko dete u svetu je prekomerno uhranjeno. U Evropi se taj broj svake godine uve?a za 400.000 mališana.
U cilju saniranja ovog problema, Ministarstvo zdravlja je spremilo predlog zakona o bezbednosti hrane koji ?e regulisati ishranu u Srbiji. Na ovaj na?in ?e, rekao je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi?, Ministarstvo zdravlja insistirati na edukaciji dece o zdravom na?inu života.
?¢‚Ǩ‚čú Uveš?emo zdravstveno vaspitanje u škole i povesti ra?una i o školskoj kuhinji jer ?e se država teško izboriti s industrijom brze hrane. Važno je da ve? pedijatri po?nu s edukacijom dece i roditelja o zdravoj ishrani ?¢‚Ǩ‚čú rekao je ministar na drugom sastanku Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu.
Reklame raznih proizvoda brze hrane najpre stignu do dece i delotvornije su nego reklame zdrave hrane, zbog ?ega je neophodno da se resorno ministarstvo ubudu?e više aktivira. U ovom projektu u?estvuje i Institut za javno zdravlje Srbije ?¢‚Ǩ?æDr Milan Jovanovi? Batut?¢‚Ǩ?ì, koji ve? dugi niz godina zajedno sa mrežom instituta i zavoda kontinuirano sprovodi više zdravstveno-vaspitnih programa u vrti?ima, osnovnim i srednjim školama sa ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizi?ke aktivnosti. A to su: Zdravstveno vaspitni rad u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, Program unapre?enja zdravlja u?enika u osnovnim i srednjim školama, Program o?uvanja i unapre?enja oralnog zdravlja dece i omladine, Program vaspitanja za zdravlje dece u predškolskim ustanovama ?¢‚Ǩ?æZdrav vrti??¢‚Ǩ?ì, Kontinuirani rad sa sredstvima informisanja?¢‚Ǩ¬¶
?¢‚Ǩ‚čú Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih ?inilaca za o?uvanje i unapre?enje zdravlja ljudi. Zato je Institut za javno zdravlje pripremio projekat ?¢‚Ǩ?æPrevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine?¢‚Ǩ?ì po ugledu na ?¢‚Ǩ?æInicijativu za unapre?enje ishrane dece u školama?¢‚Ǩ?ì koju je prošle godine pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. U okviru projekta ?e se posebna pažnja posvetiti edukaciji prosvetnih radnika, u?enika, roditelja, ali i ostvarivanju drugih preduslova za poboljšanje na?ina ishrane školske dece. Projekat po?inje s realizacijom 2009. godine i traja?e tri godine ?¢‚Ǩ‚čú otkriva dr Jelena Gudelj-Raki?, specijalista higijene u ?¢‚Ǩ?æBatutu?¢‚Ǩ?ì.
Zabrana reklama smanjila gojaznost
Skandinavske zemlje su bile mudre, pa su uvele ograni?enje u emitovanju reklama što se pokazalo kao krajnje korisno, jer su istraživanja, konkretno u ?Ö¬†vedskoj, pokazala prvi put prestanak rasta gojaznosti. Nisu još sigurni šta je najviše uticalo na to, ali je svakako, pored edukacije u školama, i zabrana emitovanja reklama o hrani u udarnim terminima de?je gledanosti uticalo na zaustavljanje ovog problema. Oni su, naime, na osnovu anketa utvrdili koje programe deca najviše gledaju i u koja doba dana, i zabranili puštanje reklama u tim teminima.
?¢‚Ǩ‚čú Problem, ipak, nastavljaju da prave satelitski i kablovski kanali, kao i internet, koji obiluju reklamama o sokovima i grickalicama, koji su štetni, a to je nemogu?e ograni?iti ?¢‚Ǩ‚čú isti?e doktorka Gudelj-Raki?.
Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima, a Velika Britanija je u?inila isto prošle godine.
[Blic, 12.10.2008.]
.