Obim stomaka ukazuje na metaboli?ki sindrom koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta, šloga, dijabetesa i bolesti krvnih sudova
Ukoliko ste primetili da se gojite u stomaku, izmerite obim struka. Ako njegov obim prelazi 94 centimetra ako ste muškarac ili 80 ako ste žena, pravac kod lekara jer možda imate metaboli?ki sindrom, koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta i šloga.
Dragan Mici?, endokrinolog na Institutu za endokrinologiju, objašnjava da je u pitanju sindrom koji je poznat nekoliko vekova, ali je definisan krajem 80-ih godina i ?ini ga više simptoma.
– Suština metaboli?kog sindroma jeste prisustvo centralne gojaznosti koja je definisana kroz obim struka. Tu su obi?no i još tri kriterijuma koja ukazuju da se radi o metaboli?kom sindromu. To su povišeni trigliceridi, visok krvni pritisak (ve?i od 130/80) i povišena vrednost glikemije. Svaki od navedenih zdravstvenih problema pove?ava opasnost od pojave bolesti poput dijabetesa i bolesti srca, a na prvom mestu to su infarkt i šlog – objašnjava Mici?.
Prema njegovim re?ima, ranije su se za izra?unavanje metaboli?kog sindroma koristili podaci za ameri?ku populaciju koja je generalno gojaznija od evropske. Danas su te mere posebno odre?ene na eti?koj bazi i ono što je važno jeste da, gde god da živite, trebalo bi da se držite parametara koji važe za vaše rasno poreklo, a to su obim struka do 94 centimetra kod muškaraca ili 80 kod žena.
– Ranije je vladalo mišljenje da ako imate metaboli?ki sindrom možete da dobijete jedan lek, me?utim, iskustvo je pokazalo da treba le?iti svaku komponentu bolesti pojedina?no. Klju?na poruka je da se ne mogu pretpostaviti njegovi kratkoro?ni faktori rizika, me?utim, osoba koja ima metaboli?ki sindrom je doživotno ugrožena i to nam pomaže da ih upozorimo na rizik – kaže Mici? i dodaje:
– Srazmerno riziku postoji rangiranje prema kojem se odre?uje le?enje. Ako je rizik do deset odsto, savetuje se promena životnog stila. Od 10 do 20 odsto u zavisnosti od komponenti koje su uklju?ene, pored promene životnog stila, uklju?uju se i odre?eni lekovi, dok osobe koje imaju rizik preko 20 odsto od po?etka moraju da koriste lekove – kaže Mici?.
Ono što je opasno kod metaboli?kog sindroma je da on sve više poga?a i decu. Procene su da u svetu ima negde od 10 do 12 odsto dece sa ovim sindromom.
Gojaznost = metaboli?ki sindrom
Naš sagovornik kaže da metaboli?ki sindrom predstavlja predvorje gojaznosti.
– Kada unosimo suviše hrane, onda ta mast ne može više da se deponuje tamo gde je predvi?eno, naj?eš?e je to potkožno masno tkivo, i tada po?inje lokalizacija masnog tkiva na mestima na kojima to nije zgodno i predvi?eno, kao što su jetra, miši?i ili oko krvnih sudova – kaže Mici?, i dodaje da je iskustvo pokazalo da su žene na rukovode?im ili stresnim radnim mestima dva puta više izložene riziku od metaboli?kog sindroma.
Faktori rizika
Prema Mici?evim re?ima, postoje i odre?eni faktori rizika.
– Smatra se da izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, neaktivnost i nedostatak sna doprinose sve ve?oj u?estalosti metaboli?kog sindroma. On je naj?eš?e izazvan pogrešnim na?inom života, pa, ukoliko želite da ga spre?ite, klju?na je promena životnog stila. To na prvom mestu zna?i da pokušamo da smanjimo unos hrane i pove?amo fizi?ku aktivnost.
[Press, 04.02.2008]