Porast kardiovaskularnih bolesti u Srbiji je dramati?an, ali za lekare – o?ekivan. U našoj zemlji “ljudi ne vode ra?una o svom zdravlju, a onda od medicine o?ekuju da ?arobnim štapi?em reši problem”.
Umesto zdravog na?ina života, ovde caruju loše navike: po broju puša?a tre?i smo u Evropi, po u?estalosti poreme?aja lipida (masti), tako?e u samom vrhu evropske liste, navike u ishrani su nam katastrofalne… I fizi?ka aktivnost je zanemarena, a kada se na sve to doda i stres, ne bi trebalo da nas ?udi zašto masovno obolevamo od srca. Jer, sve što je pogubno za srce, koje u toku prose?nog ljudskog života napravi tri milijarde otkucaja, mi, izgleda, masovno upražnjavamo.
Tako smo stigli do neslavnog rekorda: gotovo 60 odsto stanovništva Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti. U ?itavom svetu jedino Rusi i Ukrajinci umiru od srca ?eš?e od nas. – Smrtnost od bolesti krvnih sudova i srca kod nas je i do dva puta ve?a nego u razvijenim zemljama – kaže akademik profesor dr Miodrag Ostoji?, kardiolog Klini?kog centra Srbije i predsednik “Fonda Srbije za vaše srce”. – Po smrtnosti od ove patologije smo tre?i u svetu, a samo petina stanovnika nema nijedan od faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Prevencija je veoma važna, i kada bismo se više pridržavali takozvane šifre zdravlja, i srce bi nam generalno bilo zdravije.
život po šifri zdravlja podrazumeva život bez cigareta, svakodnevnu šetnju od tri kilometra, krvni pritisak od 140, ukupan holesterol manji od pet, takozvani loš holesterol ne viši od tri, a uporedo se mora voditi ra?una i o telesnoj težini. Naš sagovornik kaže da ?e oni koji žive po šifri zdravlja verovatno živeti od tri do 10 godina duže od onih sa lošim životnim navikama. Odricanje od cigareta pet godina posle prestanka pušenja smanji?e rizik za pojavu bolesti za ?ak 50 do 70 odsto, a uvo?enje redovne fizi?ke aktivnosti smanjuje taj rizik za 30 odsto. Ali, kod nas 38 odsto stanovništva puši, njih oko 40 odsto ima povišen krvni pritisak, 17 odsto je izrazito gojazno, a nivo holesterola je u stalnom porastu, ?ak i kod dece. U duvanskom dimu u Srbiji dnevno sagori 3,1 milion evra. Kada se pomenu bolesti povezane sa pušenjem, ve?ina pomisli na rak plu?a, ali nau?no je dokazano da je “uživanje” u cigaretama direktno povezano sa 25 bolesti, i jedan je od najvažnijih faktora za pojavu bolesti srca i krvnih sudova.
Po broju obolelih od ateroskleroze (nagomilavanja masno?a i drugih supstanci na arterijskim zidovima), koja kod nas “potpisuje” gotovo 60 odsto smrtovnica, ubedljivo smo me?u prvima u Evropi. Iako zvani?no nije na liste Svetske zdravstvene organizacije kao faktor rizika za pojavu ateroskleroze, stres ima velikog udela u nastanku ove patologije, pa lekari kažu da sada verovatno pla?amo danak godinama ekonomskog sunovrata, sankcija, ratova.
– Kardiovaskularna oboljenja su u porastu svim zemljama u tranziciji i niskorazvijenim zemljama – prime?uje dr ?Ѭêur?a Kisin iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanovi? Batut”. – Takav trend je ranije postojao i u zapadnim zemljama, ali su one, uvi?aju?i problem, uvele redovne kontrole zdravlja stanovništva i preventivne programe. Iako su kod nas kardiovaskularne bolesti u porastu, podaci pokazuju da je u poslednjih jedanaest godina za 13,6 odsto opala stopa prevremene smrtnosti od akutnog infarkta miokarda.
Granica infarkta “spustila” se na mla?u populaciju. Preživljavanje je bolje, jer su mla?e osobe u boljoj fizi?koj kondiciji, ali i zbog poboljšane dijagnostike i terapije.
SVE VI?Ö¬†E UGROžENE I žENE
Analize pokazuju da je svaki osmi stanovnik naše zemlje bio žrtva ishemijskih bolesti srca, a svaki šesti cerebrovaskularnih.
Iako se ranije smatralo da žene re?e pate od bolesti srca nego muškarci, najnoviji podaci pokazuju da je mortalitet od akutne koronarne bolesti kod žena 31 odsto.
TERAPIJA
NA listi lekova koji se izdaju o trošku osiguranja je oko 200 medikamenata razli?itih oblika, doza i pakovanja za terapiju kardiovaskularnih bolesti. I po broju izdatih kutija, i po koli?ini novca koja se za njih izdvaja, ovi lekovi su u Srbiji prvi po potrošnji.
[Ve?ernje novosti, 20.09.2008]
.