Verovanja da nošenje nao?ara pogoršava vid ili da je za gojaznost kriv spor metobolizam neka su od pogrešnih opšteprihva?enih informacija
Uprkos ?injenici da je zdravlje naše najve?e blago, ve?ina ljudi o njemu ne brine na pravi na?in. Neredovni odlasci kod lekara i samopropisivanje terapija ?esto dovode do pogrešnih informacija koje su vremenom postale opšteprihva?ene ?injenice. Otkrivamo neke od naj?eš?ih mitova o zdravlju za koje sigurno mislite da su preporuke stru?njaka.
MIT: Alkohol i antibiotici nikako ne smeju da se mešaju.
ISTINA: Zbog mogu?eg ose?aja mu?nine poželjno je da izbegavate uživanje u alkoholu tokom terapije antibioticima. Ali, njihovo delovanje ne?e se smanjiti zbog pi?a unesenog u organizam. Ovaj mit verovatno poti?e od podatka da alkohol smanjuje delovanje nekih lekova, dok drugi mogu da ubrzaju proces opijanja.
MIT: Pranjem zuba posle jedenja slatkiša spre?ava se nastanak karijesa.
ISTINA: Nikada ne treba da perete zube neposredno posle slatkog kiselog jela kao ni posle vo?a. Tada dolazi do privremenog omekšavanja zubne gle?i koju možete da oštetite pranjem zuba. Zato sa?ekajte sat vremena i tek onda operite zube.
MIT: Pretilost (prekomerna nakupljanje masti u telu) rezultat je sporog metabolizma.
ISTINA: Spor metabolizam samo je izgovor za pretilost. Preterano gojazne osobe ?ak imaju brži metabolizam jer im je potrebno više kalorija za svakodnevno održavanje organizma. S druge strane kako telo mršavi, tako mu je potrebno manje kalorija za dnevne potrebe.
MIT: Nošenjem nao?ara za korekciju vida pogoršava se vid.
ISTINA: Kako starimo, tako slabi i naš vid. Zbog toga brojne osobe ve? u ranim 40-im po?inju da nose nao?are. Mnogi veruju da se o?i zbog toga ulenje.
?injenica je da nam se trenutak nakon što skinemo nao?are vid ?ini znatno lošijim, ali to je isklju?ivo zbog toga što nam nao?are poboljšavaju fokus, a ne zato što su nam o?i dodatno oslabile.
MIT: Preveliki unos slatkiša i drugih namirnica bogatih še?erom može da izazove nastanak dijabetesa.
ISTINA: Dijabetes ne podsti?e preveliki unos še?era, nego nemogu?nost guštera?e da proizvede dovoljno insulina kojim se kontroliše nivo glukoze u krvi. Ali, na dijabetes tipa 2 može da uti?e prekomerna težina.
MIT: Rak plu?a je isklju?ivo bolest puša?a.
ISTINA: Pušenje je glavni uzoro?nik raka, ali jedna od osam osoba obolelih od tog oblika raka nikada nije pušila ili bila pasivni puša?.
MIT: Mazanjem preparata za zaštitu od sunca spre?ava se nastanak melanoma, odnosno raka kože.
ISTINA: Rak kože može biti izazvan opekotinama. Preparati za zaštitu od sunca smanjuju uticaj štetnih UVA i UVB zraka, ali oni su tek filteri, a ne blokatori sunca. Takvi preparati zato nisu garancija u borbi protiv nastanka sve ?eš?eg oblika raka.
MIT: Zdravom ishranom može da se uti?e na smanjenje nivoa holesterola.
ISTINA: Iako je uravnotežena prehrana bogata vo?em i povr?em nužna za održavanje zdravlja organizma, ona ne može da uti?e na znatno smanjivanje nivoa holesterola.
Najbolji rezultat smanjivanja holesterola ishranom iznosi svega 10 odsto. On je najviše uslovljen genetikom i iako sam po sebi nije štetan, može da podstakne razne druge bolesti.
Vitamin D štiti od dijabetesa
Britanski nau?nici dokazuju da dodatni vitamin D kod dece može da spre?i kasniji razvoj dijabetesa tipa 1. Pokazalo se da bebe koje su primale dodatni vitamin D imaju 29 % manje izglede za razvoj dijabetesa tipa 1. Klini?ka istraživanja trebalo bi da potvrde ove rezultate i da pomognu pri odre?ivanju optimalne doze, vremena i na?ina njegovog davanja. Vitamin D proizvodi koža nakon izloženosti suncu, a manjak ovog vitamina povezan je s nizom zdravstvenih problema. Tako?e, poznato je i da maj?ino mleko sadrži malo vitamina D.
Kofein je poželjan
Ranije se smatralo da ispijanje napitaka s kofeinom, zbog diuretskog u?inka kofeina na reapsorpciju vode u bubrezima, dovodi do dehidratacije. Još je 1928. dokazano da napici s kofeinom nemaju zna?ajan uticaj na volumen celodnevnog urina. Nove studije pokazuju da umeren unos kofeina blago pove?ava izlu?ivanje urina. Smatra se da umeren unos (456 mg dnevno) ne izaziva hroni?nu dehidritanost i da nema negativan uticaj na sportske rezultate, termoregulaciju ili cirkulaciju na visokim temperaturama. Zapravo, napici koji sadrže kofein doprinose dnevnom unosu vode.
[Press, 08.06.2008.]