NOVI SAD – Reforma zdravstva u Srbiji, formalno zapo?eta pre sedam godina, još nije okon?ana. štaviše, kraj procesa transformacije najzna?ajnije društvene delatnosti uopšte se ne nazire, a time se i "bolja budu?nost" zdravstvenog sistema odlaže unedogled. Na pojedine specijalisti?ke preglede ?eka se mesecima, pa se mnogi pacijenti plaše da li ?e ih uopšte i do?ekati. Mnogi na samom po?etku svog le?enja odustaju, jer nemaju snage da se nose s ogromnom papirologijom i troškovima. Da paradoks bude ve?i, oblast zdravstva sve vreme od petoktobarskih promena vode isti ljudi, a Tomica Milosavljevi? je na ?elu Ministarstva zdravlja punih sedam godina.
Predsednik Društva lekara Vojvodine prof. dr Mladen Prvulovi? za naš list kaže da su neizbežne strukturne promene u zdravstvu, koje vode ka tržišnoj orijentaciji ve?eg dela zdravstvenog sistema, kako je to u razvijenim zemljama, uz definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga koji garantuje država.
Kampanjska reforma
Reforma zdravstva je, prema re?ima profesora Prvulovi?a, izgleda konstanta našeg društva, jer se odvija neprekidno.
– Glavni nedostatak tog reformisanja je što se taj proces odvija pomalo kampanjski, odvojeno od zbivanja u drugim sferama života. Prvo je stomatološka praksa najve?im delom poluprivatizovana, zatim je jedan broj medicinskih radnika proglašen viškom, pa su uz naknadu "humano" penzionisani pre vremena. Onda je umesto lekara opšte prakse promovisan "izabrani lekar". To su sve polumere koje nemaju neki naro?iti efekat na celokupni sistem zdravstva. U toku je proces akreditacije zdravstvenih ustanova, kao i licenciranje lekara, ali i to su više kozmeti?ka doterivanja nego suštinsko reformisanje – isti?e dr Prvulovi?. On podvla?i da je namera projektanata ove reforme, koji su okupljeni u Ministarstvu zdravlja, bila vrlo ambiciozna, jer su želeli da se ekstenzivni sistem, s velikim brojem loše raspore?enih lekara i velikim bolni?kim kapacitetima, prevedu na racionalan i efikasan sistem. Tek sada, kada je završeno upisivanje u novoformiranu Lekarsku komoru, znamo da u Srbiji ima skoro 30.000 lekara. Državna statistika je, prema njegovim re?ima, "baratala" sa znatno manjim brojem.
Politi?ki dogovori uslovili zakonska rešenja
– Ekonomska mo? jedne zemlje diktira pravila ponašanja u zdravstvu. Mi ne?emo primenjivati ništa što ve? negde ne postoji, ali se mora uzeti u obzir šta se može posti?i s godišnjim izdvajanjem za zdravstvo od oko 200 evra po glavi stanovnika – naglašava dr Prvulovi?. Vreme tranzicije, prema njegovim re?ima, podrazumeva bolne traume, koje se manifestuju u gubitku iluzija da ?e reformski potezi doneti boljitak. Raslojavanje društva je sve ?eš?e i oni koji budu mogli da plate ima?e kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. On isti?e da je, dok su zakoni o zdravstvu i zdravstvenom osiguranju bili u izradi, Društvo lekara Vojvodine bilo dalo ?itav niz primedaba i sugestija, ali da "ve?ina predloga nije prihva?ena jer su politi?ki dogovori uslovili zakonska rešenja".
– Danas su kadrovska rešenja u domenu partijskih nagodbi – dodaje dr Prvulovi?.
Svoje predloge u procesu reforme dao je i Sindikat zaposlenih u zdravstvu, ali se ni na njih niko nije osvrnuo.
– Upoznati smo s reformom zdravstva, ali mislim da bi neke naše primedbe i sugestije mogle više da se uvažavaju. Nekoliko puta smo upozoravali na to da se reguliše privatna praksa. Sindikat nije protiv nje, ali je protiv "dvojnog" rada. Mora jednom da se razgrani?i rad u državnoj i privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Pacijenti se "regrutuju" iz državnog zdravstva, jer kod privatnika sve odmah može da se uradi – kaže za GL predsednica Sindikata zdravstvenih radnika Srbije dr Branislava Plan?ak.
Paket zdravstvene zaštite na ?ekanju
Takozvani paket zdravstvene zaštite, koji ?e se oslanjati na obavezno zdravstveno osiguranje, još je u fazi definisanja, a kada ?e stupiti na snagu – nije poznato.
– Još uvek se ne zna šta sadrži jedan paket zdravstvene zaštite. Ako le?enje tumora dojke podrazumeva sve postupke, dijagnosti?ke i terapijske, onda je to paket koji ima svoju cenu. Nažalost, teško je sve pacijente s istom boleš?u jedanko rangirati, jer nekome treba više, a drugome manje usluga. Smisao paketa je da natera lekara da "štedi", da se uklapa u predvi?ene protokole, da slu?ajno ne ''pretera'', jer se može dogoditi da ne zaradi za platu. To, me?utim, dovodi u pitanje kvalitet zdravstvenih usluga – smatra Društvo lekara Vojvodine.
Pri tom, svi dobro znaju da su pacijenti nezadovoljni, jer o?ekuju ljubazno osoblje u bolnicama i domovima zdravlja i visokoprofesionalne lekare, a nailaze na sasvim druga?iju situaciju.
– Nisu za to krivi zdravstveni radnici. Oni imaju jasne naloge kako da rade, šta da zabrane, a šta da dozvole. Država je vrlo lukava, pa je gnev bolesnika "usmerila" na zdravstvene radnike koji moraju da objašnjavaju zašto je lista ?ekanja tako duga, zašto se neki lek mora platiti, a drugi ide na recept, zašto se zra?enje zakazuje tek za pola godine, zašto pojedine laboratorijske analize moraju da se urade u privatnoj laboratoriji… a sve su to državne "naredbe" – kaže profesor Prvulovi?.
[Gra?anski list, 18.06.2008.]