Piše: Maja Radenkovi?, dipl. psiholog i stru?ni saradnik Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda
Istraživanje na temu povezanosti bazi?nih crta li?nosti i Diabetes Mellitus-a Tip 2
Istraživanje sprovedeno u periodu od 25. maja do 20. jula 2007. godine, imalo je za cilj pore?enje osoba sa dijabetesom tipa 2 i onih bez ovog metaboli?kog optere?enja, prema bazi?nim crtama li?nosti i samopoimanju. Vršeno je na uzorku od 92 ispitanika sa: Odeljenja za endokrinologiju KBC "Dragiša Mišovi?" i Klini?kog Centra Srbije u Beogradu, iz Domova zdravlja u: Beogradu, Zaje?aru i Kostolcu, iz Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda i sa odgovaraju?ih foruma na temu endokrinologije.
Koriš?eni su inventari li?nosti: NeoPiR, Delta ("cilja" dezintegraciju regulativnih funkcija) i instrument kojim se ispituje samopoimanje, Self-koncept. Ispitanici su "upareni" prema klju?nim socio-demografskim karakteristikama, sa ispitanicima bez dijabetesa iz raspoloživih normativnih baza.
Analizom prikupljenih podataka, dobijena je statisti?ki zna?ajna povezanost samo sa specifi?nim trijasom bazi?nih modaliteta li?nosti inventara Delta, koji su ?inile: Paranoidnost (definisane sumnji?avoš?u, nepoverenje u druge, ideje proganjanja, posmatranja i pra?enja, okrivljavanje drugih za sopstvene neuspehe, povredljivost, verovanje u zaveru), Shizotipalnost (definisane doživljajem podeljenosti i višestrukosti) i Hipomanija (definisane ubrzanoš?u, preteranim optimizmom, poja?anim dobrim raspoloženjem, ose?anjem grandioznosti).
Interesantno i neo?ekivano je da se Depresivnost u okviru istraživanja javila kao supresorska varijabla što ne ide u prilog potencijalnom i intuitivnom objašnjenju da su osobe koje su obolele istovremeno i bezvoljne i potištene – što bi se odražavalo visokim skorom na depresiji. U ovom istraživanju je dobijena sasvim obrnuta slika stanja, a kako bismo možda najpre pretpostavili, manje je verovatno da je dijabetesno oboljenje uslovilo i pokrenulo dobijenu paranoidnost, shizofrene simptome i hipomani?nost. Sve ukazuje na svojevrsnu bazi?nu agitiranost i konfuznost koja, po sebi, proizilazi iz istog jezgra kao i dijabetes – što je klju?an materijal za razmišljanje. Objasniti ovu povezanost, nije jednostavno, jer još uvek ne postoji jedinstven izvor na koji bismo se pri tuma?enju nedvosmisleno mogli osloniti.
Ipak, dobijeni rezultati, u svojoj specifi?nosti, pružaju ideje za smer budu?ih istraživanja koja ?e dati svoj doprinos u nalaženju povezanosti dijabetesa i karakteristika li?nosti.