Podaci ankete o životnom standardu jasno pokazuju da velik broj siromašnih i socijalno ugroženih osoba ne koristi zdravstvene usluge, a visoke cene usluga jedan su od razloga za to, posebno u seoskim podru?jima, isti?e se u Studiji o životnom standardu – Srbija 2002–2007, koju je promovisao Republi?ki zavod za statistiku. Pri tom se napominje da, za razliku od situacije u mnogim drugim zemljama, osobe koje ne koriste zdravstvene usluge zbog nedostatka novca ne nadomeštaju zdravstvenu zaštitu samostalnim le?enjem.
Anketa o životnom standardu (AžS) sprovedena je prošle godine u 5.557 doma?instava širom Srbije, s istim pitanjima kao i 2002. i 2003. godine, i pokazala je da je ukupan broj siromašnih prepolovljen sa 14% stanovnika pre pet godina na 6,6% stanovnika u 2007. Ovo predstavlja smanjenje od pola miliona stanovnika Srbije koji žive ispod linije siromaštva, "postavljenih" na 8.883 dinara mese?no.
Naj?eš?i visok pritisak i bolesti srca
U 2007. godini 60% stanovništva Srbije procenilo je svoje zravlje kao dobro, a 19% kao loše. Povišen krvni pritisak i bolesti srca naj?eš?e su registrovana hroni?na oboljenja u Srbiji i te zdravstvene probleme ima 16% stanovništva, dok je šest odsto "prijavilo" probleme s invalidnoš?u šake ili ruke, uklju?uju?i i artritis ili reumatizam, pokazala je AžS.
Jasmina Grozdanov, autorka poglavlja o zdravstvenoj zaštiti u pomenutoj studiji, isti?e da stanovništvo lošeg materijalnog stanja procenjuje svoje zdravlje kao loše, a s boljim ekonomskim statusom raste proporcija stanovnika koji svoje zdravlje procenjuju kao dobro. U Srbiji prose?no 80% obolelih od hroni?nih bolesti redovno uzima terapiju, dok to ?ine manje oni ispod linije siromaštva (70%) i Romi (66%). Prošle godine 35% stanovništva koristilo je zdravstvene usluge, žene više nego muškarci, više žitelja grada nego sela i najviše osoba starijih od 65 godina. Odlazak kod lekara i le?enje u bolnicama zabeleženo je samo kod 24% stanovništva ispod linije siromaštva, kod 22% nezaposlenih, 25% Roma i 26% neosiguranih žitelja Srbije.
Privatno zdravstvo skuplje od tri do pet puta
Prošle godine najbogatiji su mese?no za zdravstvenu zaštitu izdvajali u proseku 1.685 dinara, siromašni 314, a oni ispod linije siromaštva 188 dinara. Usluge državnih zdravstvenih ustanova koristilo je 29% stanovništva, a šest odsto je išlo kod privatnih doktora.
Prose?ni troškovi za privatne vanbolni?ke usluge ve?i su od državnih ?etiri puta, za bolni?ko le?enje pet puta, a za stomatološke usluge triput.
Najve?i postotak bolesnih stanovnika, 56% njih smatra, kako je pokazala anketa, da nije bilo potrebe da idu kod lekara, a zatim da su imali manje zdravstvene tegobe koje su sami rešavali (26%). Tre?i razlog koji su naj?eš?e navodili bio je da nisu imali novca za zdravstvene usluge, a takvih je bilo šest odsto anketiranih, me?u kojima triput više od proseka onih koji žive ispod linije siromaštva. Me?u romskim stanovništvom svaka tre?a bolesna osoba zbog skupo?e nije išla kod lekara, što je ?ak šest puta više nego što je to bio slu?aj u opštoj populaciji.
Ko je još uvek siromašan u Srbiji?
Profil siromaštva ostao je skoro nepromenjen u proteklih pet godina. Još su siromašni ve?inom: stanovnici seoskih podru?ja, a naro?ito jugoisto?ne Srbije, neobrazovane osobe, nezaposleni, starije osobe i doma?instva s malom decom.
U ?itavoj Srbiji siromašno je 4,3% urbanog i 9,8% ruralnog stanovništva, dok je u Vojvodini siromašno 3,3% urbanog i 9,9% ruralnog življa. Najviše siromašnih živi u jugoisto?noj Srbiji – osam i po odsto urbanog i 18,7% ruralnog stanovništva.
[Gra?anski list, 02.06.2008.]