Svakoga dana u Srbiji od moždanog udara umre 20 osoba, a doživi ga pedesetak
Svakoga dana u Srbiji od šloga umre 20 osoba, a moždani udar doživi njih pedesetak, koji onda nepokretni mesecima leže u zdravstvenim ustanovama ili kod svojih ku?a, podsetio je ju?e ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljevi?, predstavljaju?i zna?aj Strategije za borbu protiv hroni?nih nezaraznih bolestima, koja je ju?e usvojena na konferenciji u Beogradu.
Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su više od polovine smrtnih ishoda u Srbiji ili preciznije 56,8 odsto, a 18,5 odsto umrlih tokom 2005. godine je stradalo od malignog tumora. Pet vode?ih uzroka smrti kod naših muškaraca su infarkt, šlog, rak plu?a, tragi?ne povrede u saobra?ajnim nesre?ama i teške depresije, dok su kod žena u vrhu liste uzroka umiranja moždani udari, a visoko se kotiraju i rak dojke i dijebetes.
Re? je, me?utim, o takozvanim hroni?nim nezaraznim bolestima, kod kojih više nego bilo gde u medicini važi staro pravilo „Bolje spre?iti nego le?iti”. Upravo zato je ju?e usvojena Strategija o prevenciji kontrole hroni?nih nezaraznih bolesti. Vode?i stru?njaci predstavili su Akcione planove – nacrte za prevenciju i kontrolu hipertenzije, še?erne bolesti, malignih tumora, hroni?nih opstruktivnih respiratornih bolesti… Osnovana je i Kancelarija SZO za hroni?ne nezarazne bolesti.
– U koronarnim jedinicama u Beogradu i Srbiji uspeli smo da smanjimo smrtnost pacijenata koja je sada ista kao u bolnicama u Be?u ili Kopenhagenu, ali nam od raka grli?a materice žene umiru i dalje dvostruko ?eš?e nego što iznosi evropski prosek. Zato svi slojevi društva, i mediji i škole i radno okruženje, a ne samo zdravstveni radnici moraju da se uklju?e u borbu protiv hroni?nih nezaraznih bolesti. Fizi?ka aktivnost mora da se promoviše i u radnoj i u porodi?noj sredini, moramo više da se kre?emo, da bežimo od brze hrane ka vo?u i povr?u – kaže dr Milosavljevi?.
Ranim otkrivanjem, odgovaraju?om terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri može se uticati na smanjenje broja umrlih, na manji broj invalidnosti i u krajnjem skoru na duži životni vek. Tako, kako je poru?io ministar zdravlja, povišeni krvni pritisak treba otkriti kada ?ovek misli da je još potpuno zdrav, isto kao što svakoj ženi treba savetovati da smanji težinu, da redovno vežba i kontroliše krvni pritisak, pa ?e postojati šanse da šlog prestane da bude vode?i uzrok smrti kod žena.
Vode?i faktori rizika za nastanak ovih bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizi?ka neaktivnost. Osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta ve?i rizik obolevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti plu?a, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socio-ekonomskih grupa.
———————————————————–
U potrazi za integralnom kiflom
Da nas na putu do smanjenja faktora rizika za nastanak hroni?nih nezaraznih bolesti, me?u koje se ubrajaju i masna i nezdrava hrana, ?eka još mnogo posla i prepreka, na slikovit na?in je opisala dr Melita Vujnovi?, zamenica šefa kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju
– Dr Barbara Hjalsted, ekspert SZO za nezarazne bolesti iz Regionalne kancelarije za Evropu, ina?e iz Danske, pokušala je u Nemanjinoj ulici, jednoj od najve?ih i najprometnijih ulica u centru Beograda da kupi sebi doru?ak, ali jedva smo uspele da prona?emo jednu integralnu kiflu i da izmolimo da nam u pekari naprave sendvi? bez šunke. Iako smo sumirali glavne pravce prevencije u borbi protiv nezaraznih bolesti u Srbiji, ?eka nas još mnogo posla, jer svest ljudi još nije dovoljno visoka da shvati da je važno brinuti o svom zdravlju da bi duže bili zdravi i da ne bi pali na teret svoje porodice. Zato kiosci sa brzom hranom oko škola, šuškave kese sa ?ipsom kao užinom i ?etvrt kilograma bureka uz nemasni jogurt, moraju da budu zamenjeni zdravom hranom – podsetila je dr Melita Vujnovi?.
[Politika, 09/05/2008].