Sa še?ernom boleš?u u Srbiji trenutno živi 400.000 osoba. U svetu broj obolelih od dijabetesa je u drasti?nom porastu, a do 2025. godine o?ekuje se da ?e se taj broj ?ak utrostru?iti. Zbog toga ?e u našoj zemlji po prvi put po?eti da se sprovodi skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.
U domovima zdravlja širom Srbije gra?ani ?e mo?i da popune upitnik, koji su sa?inili stru?njaci, i da na taj na?in saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.
Da li neko u porodici ima dijabetes, da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen še?er i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.
– Pored odre?ivanja še?era u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odre?ivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odre?en poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir ve?i od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes – objašnjava dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes. On kaže da ?e upitnici biti dostupni po?etkom oktobra u 36 domova zdravlja u Srbiji.
Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes.Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je ?etiri puta ?eš?i i od njega boluje 85 odsto pacijenata. Dijabetes tipa jedan javlja se kod veoma mladih ljudi i verovatno nastaje zbog procesa u kojem organizam sam razara svoje ?elije koje lu?e insulin. Ovaj tip se otpo?etka le?i insulinom.
– Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle ?etrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se naj?eš?e otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poreme?aji.
Simptomi:
-Suvo?a usta
-že?
-Uzimanje velike koli?ine te?nosti
-Obilno i ?esto mokrenje
-Mršavljenje uprkos poja?anoj gladi
-Uzimanju ve?e koli?ine hrane
-Pojava infekcija, svraba kože i polnih organa
-Slabost
-Malaksalost
Simptomi dijabetesa, me?utim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti še?era u krvi znatno pove?ane u odnosu na normalne – objašnjava dr Lali?.
Suvo?a usta, že?, uzimanje velike koli?ine te?nosti, obilno i ?esto mokrenje, mršavljenje uprkos poja?anoj gladi i uzimanju ve?e koli?ine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristi?ni su simptomi dijabetesa.
– Nastanku ovog tipa, osim nasledne sklonosti, znatno doprinosi gojaznost i na?in života kao, na primer, smanjena fizi?ka aktivnost, kalori?na i brza hrana, kao i hroni?ni stres.
Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
– Preventivnim merama, kao što su pravilna ishrana, fizi?ka aktivnost, smanjenje prekomerne telesne težine, pojava pravog dijabetesa se može spre?iti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može le?iti samo dijetom i fizi?kom aktivnoš?u, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovaraju?e tablete. Posle desetak i više godina uspešnog le?enja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje le?enje injekcijama insulina – isti?e dr Lali?.
Ovaj oblik dijabetesa izuzetno je opasan i za nastanak raznih komplikacija na krvnim sudovima, kao i za ubrzavanje arterioskleroze. Oko 80 odsto osoba koje dobiju dijabetes tipa dva gojazne su.
Alarmantna ?injenica je i da se poslednjih godina dijabetes tipa dva javlja i kod mladih ljudi. Danas je 22 miliona dece u svetu starije od pet godina gojazno ili ima prekomernu težinu, a svako gojazno dete je u pove?anom riziku za razvoj tipa dva dijabetesa.
Kada se dijabetes razvije, posledice su velike, ne samo za pojedinca koji oboli ve? i za celokupno društvo i za finansiranje u zdravstvu.
[Blic, 25.09.2008.]
.