Besplatna lekarska pomo? u 18 zemalja
Gra?ani Srbije mogu u 18 zemalja da ostvare pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomo? na osnovu me?unarodnih ugovora koje je Srbija potpisala sa tim zemljama, ali neke od njih se oglušuju o taj dokument i napla?uju svoje usluge.
Zato je bitno da svi koji putuju u inostranstvo ponesu potvrdu Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) kako bi osigurali refundaciju troškova le?enja ukoliko im to bude bilo potrebno.
Vukašin Vuki?evi?, direktor sektora za inostrano osiguranje RZZO, kaže za „Blic“ da takvu potvrdu mogu da dobiju samo relativno zdrave osobe.
– Hroni?nim ili akutnim bolesnicima (postinfarktna stanja, dijaliza i sl.) pretpostavlja se da ?e u inostranstvu biti potrebna lekarska pomo? i zato ne mogu da dobiju potvrdu o pravu na hitnu medicinsku uslugu u drugoj zemlji, bila ona ugovornica ili neugovornica – kaže Vuki?evi?.
U zemljama ugovornicama pravo se ostvaruje u skladu s potpisanim dokumentom, a u drugim zemljama prema našem zakonu – osiguranik pla?a uslugu, ali je posle povratka u Srbiju napla?uje od RZZO, i to na osnovu naknadno date ocene lekarske komisije da je bilo re?i o hitnoj medicinskoj pomo?i.
– Ko nema prethodno izdatu potvrdu, nema ni prava na naknadu troškova. U zemljama ugovornicama nije obavezno imati potvrdu. Ako je potrebna usluga u nekoj od tih 18 zemalja, osiguranik je dobija besplatno, a tamošnja medicinska ustanova naknadno traži tu potvrdu od Srbije. U slu?ajevima kada je ugovor na principu reciprociteta kao što je sa Velikom Britanijom, Bugarskom, Slova?kom i Poljskom, obostrano se pružaju usluge. Tako, Englez dobija uslugu u Srbiji o trošku našeg osiguranja, a Srbi tamo o njihovom trošku – objašnjava Vuki?evi?.
Me?utim, on upozorava na to da neke od tih zemalja ne poštuju potpisani ugovor.
– U Bugarskoj ?esto napla?uju usluge našim gra?anima. U BIH imamo sporazum na principu osiguranja i naknadnog obra?una, ali to se ne poštuje svuda, naj?e?e u Sarajevu i u oblastima gde je bilo najviše me?uetni?kih sukoba. Nepoštovanja ima i u Republici Srpskoj, ali ne tako ?esto kao što je u BIH i nekim delovima Hrvatske. Na službenom nivou imamo dobru saradnju s Hrvatskom. Problem je što našim gra?anima refundiramo zvani?nu cenu usluga tih zemalja. Ako naplate više, ne možemo da reagujemo – objašnjava Vuki?evi?.
Od ove godine, hitne lekarske usluge naši gra?ani mogu dobiti i u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama bivše SFRJ, sem u Sloveniji jer sa njom nije potpisan ugovor.
– I u Crnoj Gori nekad naplate bez provere da li osoba ima prava na osiguranje. Ali toga je sve manje. Sa Gr?kom su razgovori u toku. Ne verujem da ?e se skoro zaklju?iti. Tamo primenjujemo naš zakon, kao i u Egiptu i u Turskoj. Sporazum sa Turskom je potpisan, ali ne i ratifikovan, pa nisu obavezni da ga primenjuju – kaže naš sagovornik .
Ina?e, me?unarodne ugovore koji ure?uju pravo na zapošljavanje, zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, Srbija je potpisala sa 25 zemalja, ali je u 18 regulisano zdravstveno osiguranje.
U kojim zemljama postoje ugovori
Dobra saradnja: Velika Britanija, Slova?ka, Poljska, Makedonija, Rumunija, Ma?arska, ?eška, Italija, Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Nema?ka, Austrija
Zadovoljavaju?a saradnja: Republika Srpska, Crna Gora
Nedovoljna saradnja: Federacija BiH, Hrvatska, Bugarska
Besplatna procedura
Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, treba da se javi izabranom lekaru koji izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju sa kojom treba da ode na lekarsku komisiju u filijalu RZZO kojoj pripada. Ukoliko je sve u redu, osiguranik dobija potvrdu o pravu na besplatnu hitnu medicinsku uslugu u stranoj zemlji. Procedura je besplatna.
[Blic, 04.07.2008.]