Poruka nacionalne kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù: više kretanja i pravilna ishrana. ?¢‚Ǩ‚čú ?Ö¬†e?erna bolest odavno nije samo oboljenje starih: sve više radnoaktivnih osoba me?u pacijentima
U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na jednog pacijenta, dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razlozi za porast broja obolelih su brojni: mnogo sedenja, malo kretanja, gojaznost, neodgovaraju?a ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.
?¢‚Ǩ‚čú Dijabetologiju karakteriše eksplozivni razvoj novih saznanja. Da bi novine u le?enju stigle do svakog lekara i što više pacijenata, Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuo je kampanju ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Lekare i obi?ne ljude ova kampanja treba da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja kada se promene loši stilova života, za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù objašnjava endokrinolog, profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa. U kampanju je do sada, na pet seminara uklju?eno oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira i nastavak ove akcije.
?¢‚Ǩ‚čú Najvažnije da se še?erna bolest otkrije u ranom stadijumu i na taj na?in spre?e vrlo ozbiljne komplikacije. Poruka svakom gra?aninu koji sumnja da ima povišeni še?er jeste da za po?etak popuni upitnik u domu zdravlja i da odredi da li je u riziku da oboli od še?erne bolesti. Kao tipi?nu osobu sa dijabetesom na našim prostorima mogli bismo da opišemo gojaznog muškarca, pedesetih godina, koji je prezauzet obavezama, uspešan?¢‚Ǩ¬¶ Menadžerski na?in života ide ?esto sa dijabetesom tipa dva. Takva osoba bi sebi mogla da obezbedi dobro le?enje, ali zbog trke na poslu vodi neuredan život i izgovara se da nema vremena za pravilnu ishranu. Me?utim, drugi profil tipi?nog pacijenta je siromašna, starija osoba, navikla na odre?eni na?in ishrane, koja ?esto nema dovoljno prihoda, a ni motivacije za odlazak u dom zdravlja ?¢‚Ǩ‚čú navodi dr Lali?.
On dodaje da obavezna promena na?ina života, koja ?eka dijabeti?ara nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati, što je u uslovima savremenog života ponekad teško izvodljivo. Nije dovoljno ?¢‚Ǩ?ævrteti?¢‚Ǩ¬ù se po kuhinji ili kancelariji. Ko boluje od dijabetesa mora svakodnevno da ima najmanje 30 minuta namerne šetnje, odre?eni fizi?ki napor, koji u kontinuitetu traje najmanje 10 minuta.
?¢‚Ǩ‚čú Disciplinovan pacijent, obu?en da kontroliše svoju bolest je najvažniji za uspeh u le?enju. Tre?ina naših pacijenata je ve? takva. Razumem da je nekim pacijentima teško, na primer onima koji imaju evropsko radno vreme, koje je mnogima poremetilo red u životu. Neko ima jedan obrok ujutru a drugi zatim uve?e. Tu je brza hrana i sve to može loše da uti?e na pravilnu ishranu dijabeti?ara. Dobro bi bilo da pacijent ima jedan obrok ujutru, jedan u pauzi tog evropskog radnog vremena, izme?u 12 i dva, a zatim jedan obrok posle povratka sa posla i jedan mali obrok pred spavanje ?¢‚Ǩ‚čú savet je našeg sagovornika.
Saveti o tome kako da spre?avaju nastanak komplikacija še?erne bolesti je tako?e važan deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Svake godine država, odnosno Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, izdvaja 3,5 milijarde dinara samo za le?enje komplikacija. ?Ö¬†e?erna bolest je prvi uzrok slepila i amputacija zbog dijabetesnog stopala. Srbija se po broju komplikacija koje imaju oboleli od še?erne bolesti ne razlikuje od zemalja u tranziciji. Izme?u 30 i 40 odsto dijabeti?ara ima bolesti srca i krvnih sudova. Svaki drugi dijabeti?ar ima povišeni krvni pritisak, jedna tre?ina pacijenata ima po?etno ošte?enje bubrega, koje može kasnije da napreduje.
?¢‚Ǩ‚čú Tre?ina obolelih ima promene na o?ima, 30 do 40 odsto ima promene na nervima, koje mogu da dovedu do dijabetesnog stopala, jedne od najtežih komplikacija, koja može relativno lako da se spre?i, ali kada jednom nastane veoma teško se le?i. Problem po?inje od rane na stopalu, koja teško zarasta, napreduje, a kada se pogorša, može da ugrozi opstanak stopala, pa ?ak i život. Zato lekari stalno skre?u pažnju pacijentima na ovu komplikaciju. Prevencija je održavanje higijene stopala, i noktiju, koriš?enje udobnih cipela, savet da pacijent ne ide bos, da ne zagreva stopala toplim predmetima, da rano primeti i najmanju ranicu i da je le?i u saradnji sa lekarom, a ne nadrilekarskim melemima, navodi dr Lali?.
Klasi?ni simptomi še?erne bolesti su poja?ana že?, u?estalo mokrenje, opšta slabost i gubitak u težini, ali na žalost vrlo ?esto ?ovek dugo olako prelazi preko ovih znakova upozorenja, jer se ponekad javlja tek samo jedan simptom, a nekada naizmeni?no.
[Politika, 31.05.2009.]