Donorske kartice treba da ima 80 odsto gra?ana

Srbija na za?elju po broju transplantacija organa

Broj gra?ana Srbije koji su u slu?aju moždane smrti spremni da zaveštaju svoje organe svakim danom je sve ve?i. To potvr?uje i ?injenica da osim u Beogradu, broj vlasnika donorskih kartica raste i u Novom Sadu i na jugu Srbije. Ali i pored toga, naša zemlja je po broju kadaveri?nih transplantacija (uzimanje organa od osoba koje su doživele moždanu smrt) i dalje poslednja u Evropi.
Iako svakodnevno od moždane smrti umiru zdravi ljudi, u trenucima kada gube najmilije porodice retko donose odluku da organe preminulog poklone pacijentima koji ?ekaju na transplantaciju.
Kako bi se pokrenule stvari s mrtve ta?ke, pre nekoliko godina Vojnomedicinska akademija pokrenula je akciju zaveštanja organa. Od tada do kraja prošlog meseca donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je 17.000 ljudi, što svakako nije dovoljno jer bi, prema re?ima stru?njaka, taj broj trebalo da bude izme?u dva i tri miliona ljudi.
Da se stvari popravljaju i da broj donora organa iz dana u dan raste potvr?uje pukovnik prof. dr Nebojša Stankovi?, na?elnik grupe hirurških klinika VMA.
– Krajem decembra dnevno nam se javljalo oko pet osoba, dok se sada sa ciljem zaveštanja organa na VMA dnevno javi i do 100 ljudi, naj?eš?e mla?e životne dobi. Da bi se broj donora pove?ao, bilo bi dobro da se akciji priklju?e i javni radnici, pisci, glumci, sportisti i politi?ari, da i oni zaveštaju svoje organe i tako daju primer drugima – kaže pukovnik Stankovi?.
Osim u Beogradu, interesovanje gra?ana za zaveštanje organa raste i u drugim delovima Srbije.
Iako je Klini?ki centar Niš donorske kartice po?eo da izdaje krajem januara, do sada je na jugu Srbije podeljeno 1.000 kartica.
Profesor doktor Vidojko ?Ѭêor?evi?, rukovodilac tima za transplantaciju Klini?kog centra u Nišu, objašnjava da je broj od oko 20.000 donora, koliko ih u Srbiji ima, mali.
– Da ne bismo imali problema kod davanja saglasnosti rodbine preminulog od moždane smrti za doniranje organa, potrebno je da 80 odsto stanovništva poseduje donorske kartice. Na taj na?in se može pomo?i ljudima kojima su organi neophodni, jer kada do?e do moždane smrti, povratka u život više nema, a zdravi organi preminulog mogu se u narednih šest do 24 sata presaditi onima kojima su potrebni – objašnjava profesor ?Ѭêor?evi?.
Broj donorskih kartica raste i u Vojvodini, gde je tokom proteklih osam meseci izdato oko 1.000 kartica.
– Taj broj ?e brzo porasti jer se našem Donorskom centru svakodnevno javi oko 50 ljudi. Nažalost, me?u njima je jako malo mladih jer oni imaju predrasude prema donacijama organa. Mnogi od njih ne znaju da jedan ?ovek može spasti najmanje sedam života – kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ¬ù Gordana Umi?evi?, PR Klini?kog centra Vojvodine.
Iako broj vlasnika donorskih kartica raste, Srbija je po broju kadaveri?nih transplantacija i dalje na poslednjem mestu u Evropi. Ovu oblast pravno ?e regulisati zakonska rešenja koja bi trebalo da budu usvojena do kraja godine, a kojima ?e se realizovati promocija doniranja i zaveštanja organa. Ina?e, donošenje zakona o transplantaciji organa jedan je od preduslova da se Srbija uklju?i i u ?¢‚Ǩ?æEurotransplant organizaciju?¢‚Ǩ¬ù, preko koje bismo mogli da razmenjujemo organe za transplantaciju s drugim zemljama. Zakonom je predvi?eno formiranje nacionalne agencija za transplantaciju koja bi bila u skladu sa evropskim standardima, a koja bi imala zadatak da vodi nacionalni program transplantacije solidnih organa u Srbiji.

Liste ?ekanja
Na listi ?ekanja za kadaveri?nu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.500 bubrežnih bolesnika, dok je teško odrediti koliko ljudi ?eka na novo srce ili jetru. Broj obolelih od bubrežnih bolesti se iz godine u godinu pove?ava. Nažalost, neki od njih nikada ne?e do?i na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega 10-15 odsto kadaveri?nih transplantacija.

Predsednik ima karticu
Donorske kartice za sada poseduje svega nekoliko politi?ara. Me?u njima su predsednik Srbije Boris Tadi?, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljaji? i predsednik izvršnog ve?a AP Vojvodine Bojan Pajti?. Njih trojica su donorske kartice uzeli u Klini?kom centru Vojvodine.

[Blic, 28.02.2009.]



.

Leave a Reply