Od hroni?nih nezaraznih bolesti lane je, prema podacima Gradskog instituta za javno zdravlje, bolovalo 13.997 pacijenata.Najzastupljeniji su maligni tumori, potom dijabetes, koronarne bolesti srca, opstruktivne bolesti plu?a, psihoze i narkomanija.
Gledano po opštinama, kada je re? o malignitetima, najbolesniji su žitelji Novog Beograda, Voždovca i Zemuna. Najviše dijabeti?ara i kardiovaskularnioh bolesnika ima u Grockoj, na ?ukarici, i Starom gradu, a najmanje su bolesni stanovnici Mladenovca, Vra?ara i Barajeva.
U protekloj deceniji, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Beograda, drasti?no je pove?an broj novoobolelih od hroni?nih nezaraznih bolesti. Zna?ajno pove?anje broja registrovanih slu?ajeva, posledica je bolje dijagnostike, starenja stanovništva,
ali i ažurnijeg prijavljivanja obolelih koje prijavljuju lekari iz svih zdravstvenih ustanova.
Prema stanju populacionih registara na dan 31. 12. 2008 godine, evidentirano je da 12 odsto Beogra?ana boluje od nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja. Od ukupnog broja evidentiranih, ?ak 85 odsto pacijenata je starije od 50 godina. Me?u obolelima u ve?em procentu su žene (55 odsto).
Analiziranjem potvrda o smrti uo?ava se da je svaki drugi gra?anin preminuo upravo zbog posledica neke od hroni?nih nezaraznih bolesti. Upore?uju?i podatke populacionih registara sa sadržajem potvrda o smrti, zabeležen je veliki procenat umrlih sa dijagnozom nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja, a da lekari to nisu blagovremeno prijavili.
– Ažuriranje podataka obavlja se na osnovu podataka iz potvrda o smrti, odjava lekara, izveštaja o hospitalizaciji i proverom na terenu – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje. – Svaki lekar kada postavi dijagnozu, dužan je da, na propisanom obrascu, prijavi obolelog populacionom registru koji se vodi u ovoj ustanovi. Kao bolesti od ve?eg socio-ekonomskog zna?aja prati se 11 hroni?nih nezaraznih oboljenja, od reumatske groznice i progresivne miši?ne distrofije, do slabosti bubrega.
Brojke
12 odsto ljudi boluje od nekog hroni?nog oboljenja
85 odsto pacijenata je starije od 50 godina
Ku?ne posete
Lekari na terenu najviše su zbrinjavali pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i malignim bolestima. Nešto manja realizacija ku?nih pregleda u odnosu na prethodnu godinu, rezultat je potreba i ve?e realizacije posetaprioritetnim populacionim grupama u uslovima nedovoljne obezbe?enosti stanovništva brojem patronažnih sestara u ve?ini opština.
[Ve?ernje novosti, 09.07.2009.]