Ako za godinu dana smanjite telesnu težinu za pet odsto, redukujete unos masti i u ishranu uvedete namirnice bogate vlaknima (boranija, pasulj, kelj), rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 može se prepoloviti. Do ovih podatka došao je tim stru?njaka iz Finske. Studija je pokazala da je rizik od dijabetesa kod gra?ana smanjen za 58 odsto.
– Kroz fizi?ku aktivnost možemo uticati na nastanak jednog broja bolesti, kao što su sr?ane bolesti, visok pritisak, dijabetes. Me?utim, ove bolesti se ne mogu iskoreniti i nije sigurno da ?e se spre?iti smo fizi?kom aktivnoš?u ili zdravom ishranom. Ali, na taj na?in rizik ?e se smanjiti i to je mnogo što svako od nas pojedina?no može da uradi. S druge strane, treba znati da nije sve u faktorima sredine. Dosta toga zavisi i od toga šta ?ovek nosi u sebi. Ima ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj pojedinih bolesti – objašnjava za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ¬ù profesor doktor Nebojša Lali? iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
Sa še?ernom boleš?u u Srbiji trenutno živi oko 500.000 osoba. U svetu je broj obolelih od dijabetesa u drasti?nom porastu, a do 2025. godine o?ekuje se da ?e se taj broj ?ak udvostru?iti. Zbog toga je u našoj zemlji po prvi put po?eo da se sprovodi kao pilot-projekat skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.
Za sada, u pojedinim domovima zdravlja u Srbije gra?ani ?e mo?i da popune upitnik, koji su sa?inili stru?njaci, i da na taj na?in saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.
Da li neko u porodici ima dijabetes, da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen še?er i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.
– Pored odre?ivanja še?era u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odre?ivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odre?en poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir ve?i od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes – objašnjava dr Lali?.
Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes. Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je ?etiri puta ?eš?i i od njega boluje 80 odsto pacijenata.
– Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle ?etrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se naj?eš?e otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poreme?aji. Simptomi dijabetesa, me?utim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti še?era u krvi znatno pove?ane u odnosu na normalne – objašnjava dr Lali?.
Suvo?a usta, že?, uzimanje velike koli?ine te?nosti, obilno i ?esto mokrenje, mršavljenje uprkos poja?anoj gladi i uzimanju ve?e koli?ine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristi?ni su simptomi dijabetesa. Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
– Preventivnim merama pojava pravog dijabetesa može se spre?iti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može le?iti samo dijetom i fizi?kom aktivnoš?u, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovaraju?e tablete. Posle desetak i više godina uspešnog le?enja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje le?enje injekcijama insulina – isti?e dr Lali?.
Antitela iz krvi
– Dijabetes tipa 1 ne može da se prevenira, ali ono što je interesantno jeste to da može da se utvrdi rizik za obolevanje pomo?u antitela iz krvi. Izuzev za nau?na istraživanja, na koje ispitanici sami pristanu, skrining se ne sprovodimo u populaciji. Nije eti?ki nekome utvrditi rizik, a da pri tome ne postoji agens koji bi spre?io bolest – isti?e dr Lali?.
[Blic, 01.04.2009.]
.