Ose?aj gladi izazivaju fini nervni završeci na zidovima želuca. Pošto ovsene mekinje mogu da uve?aju svoj obim 20 do 40 puta upijanjem vode, one omogu?uju da se napuni želudac sa manje unete hrane
Samo dve supene kaši?ice ovsenih mekinja dnevno mogu vam pomo?i da smršate, snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublažite dijabetes, spre?ite zatvor, a i preventivno uti?ete protiv mogu?eg razvoja raka debelog creva…. Izgleda suviše jednostavno da bi bilo istinito? Sva su ?¢‚Ǩ?æ?uda?¢‚Ǩ?ì veoma jednostavna, a ovo ?¢‚Ǩ?æ?udo?¢‚Ǩ?ì je, sre?om, i nau?no i klini?ki ispitano i dokazano.
Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dikan, autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga-bestselera o njima, isprobao je delovanje ovsenih mekinja najpre u okviru svoje porodice, a potom i na svojim pacijenata – i uverio se da je ovo sredstvo za mršavljenje najefikasnije od svih koje je on koristio. A evo zašto!
Balastne materije ili biljna vlakna koja sadrži ovas, kao i vlakna pšenice ne mogu da se svare i prolaze kroz creva u nesvarenom obliku i izbacuju se stolicom. Ali, za razliku od pšeni?nih vlakana i vlakana drugih žitarica, koja su nerastvorljiva, vlakna ovsa, koja se nalaze u ovsenim mekinjama se rastvaraju u vodi. I ne samo da se rastvaraju, ona upijaju te?nost višestruko uve?avaju?i svoj obim (?ak mogu da ga uve?aju i do 35-40 puta); a upijaju ne samo okolnu te?nost, nego i materije rastvorene u toj te?nosti.
Dijeta sama po sebi
Osobama koje žele da smršaju ?esto je velika prepreka ose?aj gladi, a njega izazivaju fini nervni završeci na zidovima želuca. Pošto ovsene mekinje mogu da uve?aju svoj obim 20 do 40 puta upijanjem vode, one omogu?uju da se napuni želudac sa manje unete hrane. Na taj na?in, uzimanjem samo jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogu?uje vam da zapravo pojedete manje ostale hrane, a da ipak budete siti. Pored toga, one upijaju u sebe znatnu koli?inu te?nosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako spre?avaju da se znatna koli?ina ve? unetih kalorija usvoji. One naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prolaze kroz creva i eliminišu se iz organizma. Ovsene mekinje su odli?ne za sve one koji ho?e da smršaju jer ne moraju da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave normalno da se hrane, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.
Preventiva protiv sr?anih oboljenja
O tome koliko su ovsene mekinje korisne za srce govori ?injenica da je u Americi to jedina namirnica za koju je prili?no stroga Ameri?ka uprava za hranu i lekove (FDA) dopustila da nosi natpis da je ?¢‚Ǩ?ækorisna za srce?¢‚Ǩ?ì. Povišen holesterol, tzv. loš holesterol (HDL) je na Zapadu jedan od glavnih neprijatelja, odgovoran za 50 odsto svih smrtnih slu?ajeva. On se taloži na zidove arterija, izazivaju?i njihovo postepeno zapušenje. I to se ne dešava samo kod starijih ljudi, sve više je mladih sa istim problemima. Loš holesterol proizvodi naša sopstvena jetra od jedenja životinjskih masno?a. Kada sa hranom uzimate ovsene mekinje, loš holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A pošto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, ve? se eliminiše iz organizma. Prema tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovno jedenje ovsenih mekinja može da snizi loš holesterol za 15 odsto – što je ravno dejstvu lekova.
Regulišu nivo še?era u krvi
Zašto je danas dijabetes toliko rasprostranjen? Tome u velikoj meri doprinosi ishrana bogata še?erima. Pogotovo savremeni slatkiši i zaše?erena pi?a puna ?¢‚Ǩ?æbrzih še?era?¢‚Ǩ?ì izazivaju nagle skokove glukoze u krvi iscrpljuju?i pankreas. Kakvu ulogu u tom procesu mogu imati ovsene mekinje? Ako smo u istom obroku jeli ?¢‚Ǩ?æbrze še?ere?¢‚Ǩ?ì i ovsene mekinje, ?¢‚Ǩ?æbrzi še?eri?¢‚Ǩ?ì prvi završavaju proces varenja i dospevaju u tanko crevo, gde po?inju da se resorbuju. Ali, tad iz želuca u tanko crevo dospeju i ovsene mekinje, koje ne mogu da se svare, i koje su ve? upile dosta te?nosti i stvorile lepljivu masu nalik mreži. Za nju se lepi i glukoza koja je dospela u tanko crevo. Glukoza ?e se ipak na kraju resorbovati u krv, mada ne u tolikoj koli?ini i ne toliko brzo koliko bi to bilo da nema ovsenih mekinja. Tako uzimanje ovsenih mekinja u okviru obroka spre?ava da do?e do naglog skoka glukoze u krvi.
[Glas javnosti, 10.01.2009.]
.